Cilj je da se zemljište koje je za to prikladno iskoristi za povećanje površine pod šumom na opšte dobro, pre svega kao vetrozaštitni pojas, a potom i kao mesto pogodno za utočište divljači i pčelarsku pašu. Tako je u drugoj fazi u petak, 7. februara, posađeno oko 200 sadnica hrasta lužnjaka, sibirskog bresta, javora, kao i medonosnih vrsta evodije i katalpe.

            U trećoj fazi će biti posađeno još 1.200 sadnica, što će zaokružiti pomenutu oblast u neposrednoj blizini Starčeva, na zadovoljstvo svih iskrenih ljubitelja prirode.

            Rukovodilac AD Radne jedinice Pančevo “Tamiš Dunav“ u okviru vodoprivrednog preduzeća koje pokriva južnobanatsku oblast kada je vodoprivreda u pitanju, Neđeljko Popović, kaže da je u pitanju nastavak akcije ozelenjavanja na zahtev Mesne zajednice Starčevo.

            - Reč je o plodnom zemljištu između Ivanova i Starčeva koje nije privedeno nameni kao vodoprivredni objekat, a nalazi se pored kanala i može biti iskorišćeno za povećanje pošumljenosti u opštem interesu, kao na primer za lovstvo i pčelarstvo. Time se poboljšava i vizuelni izgled tog okruženja, ali najbitnije je što će to biti vetrozaštitni pojas, kojih je zaista malo na ovom području - rekao je Popović.

Od lužnjaka do katalpe i evodije

            Ovaj stručnjak dodaje da je u prvoj fazi, pre oko petnaest dana, urađeno podsejavanje žirom hrasta lužnjaka.

            - S obzirom na to da je ove godine bio znatan rod našeg autohtonog hrasta, obezbedili smo sadnice uz pomoć Šumskog gazdinstva Pančevo, kao i medonosne vrste katalpa i evodija. Ima i nešto sibirskih brestova i javora, da bismo dobili šarolikost u budućem zaštitnom pojasu. Normalno, tu će se pojaviti i autohtoni bagrem, koji će se sam obnoviti. Narednih dana ćemo posaditi i neke autohtone vrste, kao što su topola i vrba, kako bismo napravili lep zeleni kutak na opštu korist i za lovce, pčelare i poljoprivrednike, a ujedno i sprečili zauzimanje tih pojaseva koji su do sada bili uzurpirani za obradu - istakao je rukovodilac preduzeća “Tamiš Dunav“.

            On je napomenuo da je, prema dobijenim informacijama, na pomenutom mestu i ranije postojao pojas od oko četiri reda bagrema.

            - Biće i treće faze, nakon čega bi trebalo da usledi i najbitnija, to jest održavanje svega toga. Zajedno s lovcima, pčelarima, poljoprivrednicima i drugim zainteresovanim stanovništvom moramo to što sada uradimo da zaštitimo od raznih vrsta oštećenja kako bi dobilo pravi smisao. Pored ostalog, biće potrebno i malo intenzivnije navodnjavanje zbog velikih suša, kao i čuvanje od uzurpacija, to jest da neko ne bi to posekao kako bi obradio koji kvadrat više - naveo je Popović.

Divljač će imati gde da se skloni

            Pomenuti potez od dva hektara u neposrednoj blizini Starčeva, kako je rečeno, biće vetrozaštitni pojas, a to bi mogla da iskoristi i divljač kao zaklon, jer je trenutno tamo unaokolo sve izorano i ogoljeno.

            Tako će od pomenute akcije neposrednu korist imati i starčevačko udruženje lovaca, čiji predsednik Zoran Kozačenkov kaže da će im to mnogo značiti jer je uopšte u Vojvodini sve manje zelenila, odnosno drveća i tršćaka.

            - Divljač je ugrožena zbog napredne poljoprivrede koja uzima velikog maha jer, gde god su bili tršćaci, zelene površine, to je obrađeno. Ovaj deo koji je sada pošumljen bio je toliko ogoljen da ptice maltene nisu imale gde da slete. Sada će biti druga priča, drugačije će biti ponašanje divljači, a drugačije će biti i ponašanje lovaca. Ovo nije prva akcija, jer smo mi, kao lovci, i prošle i pretprošle godine zasadili neke pojaseve koji mnogo znače. Ujedno su i vetrozaštitni pojasevi, ali i filteri za vazduh - istakao je Kozačenkov.

J. Filipović