U našem mestu, to i nije bio neki “koktel“, već “puna čaša“ čistog zagađenja praškastim materijama (PM 10). Ponajviše zahvaljujući individualnim ložištima ali i zbog blizine industrijskih pogona. Merno mesto za merenje aerozagađenja koje je postavljeno u Lenjinovoj ulici naspram broja 7 beležilo je visoka prekoračenja PM10 materija dok su ostali parametri (SO2, NO2, CO) koji se ovde mere bili strogo u granicama dozvoljenog.

            Nadležno Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“  apelovali su da zbog stepena zagađenja vazduha u Srbiji ne treba paničiti i ukazali su na značaj primene mera zaštite u uslovima aerozagađenja.

            U saopštenju, “Batut“ je preporučio da osetljive osobe ograniče svoj boravak napolju u jutarnjim i večernjim satima, a tu spadaju osobe sa hroničnim oboljenjima, mala deca i starije  osobe.

            Prema potvrđenim informacijama iz zdravstenih ustanova broj dece koja su primljena na lečenje nije povećan, već je uobičajen odnosu na prethodne godine u istom vremenskom periodu, naveo je “Batut“.

            Institut je zdravoj populaciji preporučio da u danima sa povećanim stepenom zagađenja fizičku aktivnost ne obavlja na otvorenom prostoru. Naveli su da je trenutno urbano aerozagađenje u Srbiji uglavnom čestičnog tipa (PM10 čestice) i da ono varira u zavisnosti od prisustva izvora zagađenja. Dodali su da su uzroci aerozagađenja: kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva, veliki broj motornih vozila, sagorevanje lignita niskog kvaliteta, neracionalno i neefikasno trošenje energije, neefikasne tehnologije sagorevanja fosilnih goriva, neadekvatno održavanje industrijskih postrojenja i drugo.

            “Ove koncentracije zagađenja zavise od klimatskih uslova na određenoj  teritoriji i uobičajene su za ove vremenske uslove i zimski period. Na koncentracije i trajanje čestičnog zagađenja utiču niske temperature vazduha, visok vazdušni pritisak, uspostavljanje temperaturne inverzije, što se registruje u zimskom periodu“, istakao je Institut “Batut“.

            U našem mestu zastupljenost ložišta na fosilna goriva je velika. Da li će završetak gasifikacije ali i mogućnost eventualne toplifikacije Starčeva poboljšati situaciju - svakako da hoće, ali treba biti strpljiv dok se to ne dogodi.

            A u međuvremenu, treba voditi računa da se situacija dodatno ne pogoršava a to znači da nikako ne treba paliti lišće, granje ili bilo kakav otpad ispred kuće ili u dvorištu. Ne samo zbog činjenice da se na taj način vazduh zagađuje već zato što to nije dozvoljeno a i kažnjivo je.

SN