Početkom februara, starčevački muzej imao je jednu takvu posetu pa smo iskoristili priliku i pitali Beograđane, Stefana Milinkovića i Sonju Simanić, zašto su došli u posetu baš našem mestu i kako su saznali za našu postavku. Oni su nam rekli da su u Starčevo došli prventveno da bi posetili muzej i preko njega saznali za istoriju našeg mesta koje je veoma poznato u svetskoj praistoriji. Na pitanje kako su se zainteresovali uopšte za istoriju, rekli su nam da ih je dugo iritirala priča da smo mi, Srbi, mali i nevažan narod. Tada su krenuli u istraživanje istorije. Za Starčevo su iz literature čuli i ranije ali ih je posebno zaiteresovala priča koju su o našoj istoriji čuli u vinčanskom muzeju, koji su posetili pre našeg. Tada su rešili da posete i Starčevo.

     Nakon posete našoj muzejskoj postavci “Starčevo kroz vekove“ nisu krili oduševljenje i posebno su ushićeni saznanjem da život na ovim prostorima ima toliki kontinuitet i da je ono što su čuli u Vinči o nama, samo mali deo onoga što su ovde videli i saznali. Pored toga su dodali da im je žao što veliki broj ljudi još uvek ne zna mnogo o svojoj istoriji i što ih to ne zanima, kao i da je “zahvaljujući“ ovoj epidemiji povećan broj onih koji obilaze i upoznaju naša mesta i spoznaju našu kulturu. Drago im je što ova dva muzeja upućuju svoje posetioce jedno na drugo i što se ova dva neolitska naselja međusobno prepliću svojom istorijom. Sa jedne strane im je žao što je veliki broj arheoloških iskopina odnet iz naše zemlje u Ameriku jer je na taj način naša kulturna baština ostala bez svojih dragocenih artefakata, ali je sa druge strane dobro to što se naše arheološko blago nalazi u najvećim svetskim muzejima preko kojih milioni ljudi svakodnevno mogu videti razvoj naše civilizacije.

     Na pitanje da li su u Starčevu prvi put i kako im se dopada, rekli su nam da su ovde prvi put i da su posebno oduševljeni čistoćom i uređenošću našeg mesta koje odiše lepotom i da bi rado mogli živeti ovde. Nisu se nadali da će  naići na ovako urbanizovano mesto koje ima sve odlike gradskog načina života ali, opet, ima opuštenost i mirnoću kakva se u Beogradu ne može doživeti. Na kraju su poručili da će nas preporučiti svima koje znaju i da se nadaju da će ubuduće mnogo više posetioca imati ne samo starčevački muzej već i samo mesto koje ima čuvenu banatsku gostoprimljivost.

Predrag Stanković