ARHIVA VESTI

Gordana Smilić, SEKRETAR UDRUŽENJA ZANATLIJA I PREDUZETNIKA

Preduzetništvo je rešenje za nezaposlenost
Preduzetništvo jeste rešenje za smanjenje nezaposlenosti. To može da se postigne uz pomoć države, kroz subvencije za otvaranje preduzetničkih radnji , kroz smanjenje fiskalnih opterećenja u prvim godinama poslovanja, ali i kroz edukaciju mladih, i ostalih nezaposlenih, da oni uoče mogućnosti koje pruža preduzetništvo kao vid budućeg radnog angažovanja

Udruženje zanatlija i preduzetnika Pančeva je nedavno obeležilo 220 godina od osnivanja. Ko su bili prvi članovi Udruženja, a ko su danas i po kojim delatnostima je organizovan rad u Udruženju?
- Udruženje je 2015. godine obeležilo 220 godina organizovanog zanatstva u Pančevu. Iako je zanatlija na prostorima Pančeva bilo i ranije, njihova istorija u Pančevu počinje da se beleži od 1795. godine, kada je osnovan esnaf zanatlija. Tada su ustanovljena i pravila za majstore i kalfe, takozvane artikule. Te godine zanatlije dobijaju svoj esnaf i počinju da primenjuju pravila za majstore i kalfe. Zanatlije su bile obavezne da pristupaju esnafu. U okviru esnafa bilo je devet esnafskih odeljenja. Iako je Pančevo bilo poznato kao vojni grad, najtačnije bi bilo reći da je bio zanatski jer su ga upravo zanati i zanatlije držali u ekonomskom pogledu tokom više vekova i bili najznačajniji izvor prihoda. Prvi su esnafe dobili bačvari, kovači, užari, krojači, opančari… Svaki je imao svoju zastavu, amblem i pečat, a svi se vladali po pravilima dobrog poslovanja. Zanatlije su u 18. veku bile razvrstane u čak 46 struka. Majstor nije mogao biti bilo ko. U to vreme na teritoriji Pančeva bile su zastupljene zanatlije: zidari, tesari, stolari, bravari, limari, bačvari, kovači, užari, sajdžije, odžačari, abadžije, ćurčije, jorgandžije, berberi, voskari, šeširdžije.... U 18. veku u Pančevu su postojali zanati poput grnčarskog, lončarskog, kolarskog, kazandžijskog, gajtandžijskog, jorgandžijskog, ali i terazijsko-abadžijskog, bonbondžijskog, klomparskog ili sapundžijskog. Poznati berberi iz tog vremena su na primer: Toma Sandulović, Dimitrije Savić, Živko Jovanović... Sandulović je bio i poznati pančevački dobrotvor.

U Udruženju zanatlija i preduzetnika danas imamo 600 članova, od kojih je aktivno njih oko 100. Pored zanatlija, članovi Udruženja su i ostali preduzetnici koji obavljaju registrovanu delatnost na teritoriji grada Pančeva, kao i zainteresovana privredna društva. Rad Udruženja danas je organizovan u devet strukovnih sekcija: autoservisne usluge, privatna preduzeća, građevinski i završni zanatski radovi, prehrambene delatnosti, lične usluge, ostale zanatske delatnosti, ugostiteljske delatnosti, penzioneri (bivši preduzetnici) i sportisti.

Udruženje je pre nekoliko godina pokrenulo značajne projekte vezane za saradnju sa srednjim školama u Pančevu. Da li i danas sarađujete sa srednjim školama i kako?
- Udruženje je imalo nekoliko projekata vezanih za saradnju sa srednjim školama, kod Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i kod Ministarstva privrede i finansija Republike Srbije. Suština projekata je bila da se promoviše preduzetništvo kod učenika, da se isti upoznaju sa mogućnostima koje preduzetništvo pruža, kao mogući vid budućeg radnog angažovanja, kao i da se organizuje valjana praksa učenika kod preduzetnika koja će omogućiti učenicima da nauče zanat za koji se školuju. I dalje smo u kontaktu sa školama, ali smatramo da je neophodno promeniti školski sistem, koji će omogućiti organizovanje prakse na pravi način.

Neki predstavnici Udruženja uključeni su i u rad nekih odbora i tela u Gradskoj upravi Pančeva. O kojim organima Grada se radi i zašto je to važno?
- Predstavnici Udruženja uključeni su u rad Privrednog saveta i Saveta za zapošljavanje. To je važno za članove, s obzirom da su na taj način na izvorištu informacija, a preko svog predstavnika u tim organima mogu da iskažu probleme i ali i daju predloge za njihovo rešavanje.

U kakvim uslovima preduzetnici i zanatlije posluju danas u Pančevu?
- Uslovi za poslovanje preduzetnika su veoma teški. Siva ekonomija je izuzetno prisutna, pre svega u vidu obavljanja neregistrovane delatnosti. Borba protiv sive ekonomije je, i pored toga što je prošle godine donet Zakon o inspekcijskom nadzoru, koji omogućava i kontrolu i sankcionisanje neprijavljenih delatnosti (oni koji rade na crno), usmerena samo na legalne privredne subjekte. Registrovani preduzetnici opterećeni visokim fiskalnim obavezama, s jedne, suočeni sa nelojalnom konkurencijom neprijavljenih privrednih subjekata, s druge strane, jedva opstaju. Sve je veći broj zanatlija koji zatvaraju svoje radnje.

Zanatlija je sve manje u Pančevu. Šta su njihovi najveći problem? Na koji način Grad može da im olakša poslovanje? Koliko ih prema vašoj evidenciji ima u Pančevu?
- Zanatlija u Pančevu sada ima između 750 i 800. U zanatstvu je naročito izražen problem nelojalne konkurencije neregistrovanih subjekata. Kao i ostali preduzetnici, zanatlije imaju problem sa visokim fiskalnim opterećenjima. Grad Pančevo bi mogao zanatlijama da olakša poslovanje tako što bi mogao da smanji cenu zakupa poslovnog prostora za zanatlije, da smanji cene komunalnih usluga, koje su prilično visoke. Na primer, smeće se plaća po površini poslovnog prostora, a trebalo bi po m3 napravljenog smeća. I dalje postoji dvojno tarifiranje cena komunalnih usluga gde imate da je cena vode nekoliko puta veća za privredu. Porez na imovinu je visok, kao i porez na građevinsko zemljište. Problemi privrednika su mnogobrojni, od onih koji im stvaraju oni koji rade u sivoj zoni, uvozničkog lobija, neusaglašenosti sistema obrazovanja sa potrebama privrede, loši zakoni i neprimenjivanje onoga što je u zakonima dobro.

Na koji način Udruženje može da pruži podršku razvoja preduzetništva i zanatstva u Pančevu?
- Mnogo je važno da se zanatlije i preduzetnici udružuju, jer kroz Udruženje, zajedničkim delovanjem na republičke i lokalne organe uprave, možemo da utičemo da se promene neka zakonska rešenja. Svaki pojedinačni problem preduzetnika Udruženje će lakše rešiti nego sam preduzetnik. Takođe, Udruženje može projektima iz različitih oblasti do doprinese razvoju preduzetništva, kao što je to bio projekat sa školama, obuka žena i mladih za stare zanate...

Na primer, 2013. godine nas je podržalo Ministarstvo finansija za projekat “Podrška razvoju preduzetništva u Pančevu“ koji smo sproveli u partnerstvu s Udruženjem žena “Panonke“. Cilj projekta je bio podsticaj preduzetništva među pripadnicima osetljivih nezaposlenih grupa, kao što su žene i mladi, koji ne mogu pronaći posao u Pančevu. Projekat je bio usmeren na podsticaj preduzetništva, da bi mladi zauzeli pozitivan stav prema preduzetništvu. Takođe, bio je usmeren i na promovisanje ženskog preduzetništva, kao i širenje svesti kod postojećih preduzetnika o konceptu društveno odgovornog poslovanja u smislu zapošljavanja osetljivih grupa i invalidnih osoba.

U Pančevu je velika nezaposlenost. Može li preduzetništvo da bude realno rešenje problema nezaposlenosti i kako?
- Preduzetništvo jeste rešenje za smanjenje nezaposlenosti. To može da se postigne uz pomoć države, kroz subvencije za otvaranje preduzetničkih radnji, kroz smanjenje fiskalnih opterećenja u prvim godinama poslovanja, ali i kroz edukaciju mladih, i ostalih nezaposlenih, da oni uoče mogućnosti koje pruža preduzetništvo kao vid budućeg radnog angažovanja.

Za smanjenje nezaposlenosti neophodna je aktivnija saradnja preduzetnika, Službe za zapošljavanje i prosvete. Budući radnici imaju malo prakse ili se školuju za zanimanja koja nisu potrebna tržištu rada. To je i jedan od razloga što se ne smanjuje broj onih koji čekaju posao. Vodoinstalateri , varioci i druga zanatska zanimanja deficitarna su godinama ali je problem složeniji nego što se čini. Stari zanati će uskoro nestati, jer kadrove za ta zanimanja godinama niko ne školuje.

Zašto je važno da se zanatlije i preduzetnici učlane u Udruženje?
- Svi preduzetnici moraju da sagledaju značaj i mogućnosti zajedničkog delovanja. Daleko će lakše Udruženje kao institucija da reši neke probleme, nego pojedinac. Preduzetnik bi trebalo da u Udruženju ukaže na neke probleme, ali i da ponudi eventualne predloge za njihovo rešavanje. To može da se uradi preko Strukovne sekcije kojoj pripada, a onda će Udruženje preduzeti potrebne aktivnosti, kako bi ih rešilo. Naravno, u skladu sa svojim mogućnostima. Ali ipak mnogo lakše nego što bi to mogao svaki preduzetnik ili zanatlija pojedinačno.

Ima li mladih u članstvu? Zašto ih nema više?
- Poslednjih godinu dana sve je više mladih koji dolaze u Udruženje i aktiviraju se u njegovom radu. Tu bih, pre svega, pomenula Sekciju autoservisnih delatnosti, koja je dosta aktivna i u kojoj su najbrojniji mladi i sve ih je više u toj sekciji.

Na koji način neko može da postane član Udruženja zanatlija i preduzetnika?
- Jedini uslov da neko bude član jeste da ima registrovanu delatnost na teritoriji Pančeva. Dovoljno je da preduzetnik dođe u Udruženje koje se nalazi u Ulici Svetozara Miletića broj 16 u Pančevu, i popuni pristupnicu. Članarina je zaista simbolična i iznosi 1.200 dinara za dvanaest meseci. Pristupanjem Udruženju preduzetnici će, s jedne strane doprineti njegovoj reprezentativnosti, a s druge strane i boljem pozicioniranju u nastupu pred nadležnim organima.