ARHIVA VESTI

TURIZAM KAO RAZVOJNA ŠANSA STARČEVA


TURISTA IMA ALI NE I PARA ZA DALJI RAZVOJ

Desetine hektara čeka realizaciju projekta Neolitskog parka na 3000 kvadrata, odredišta rezervisanog za sve popularniji arheološki turizam

“Meštani Starčeva i okoline imaju pravo da, ne samo žive kraj ovako značajnog  arheološkog lokaliteta, već i da to bude razvojna šansa čitavog kraja. Ključne reči naše startegije su - starčevačka kultura je brend, a Beograd sa dva miliona stanovnika, Srbija pa i okruženje - tržište“, kažu u Udruženju “Neolitsko Starčevo“. Izgleda da je ova ideja uspela da preskoči granice Srbije, pa je u  južnobanatski atar i na lokalitet starčevačke kulture stigla još jedna grupa turista, ovoga puta iz Nemačke.

Kultura starijeg neolita centralnog Balkana, nazvana po mestu nalaza “Starčevačka“ predstavlja pojam u svetskoj arheologiji. Tako je čitav svet čuo za Starčevo na čijim oranicama i na samom ulazu, stoji replika praistorijskog naselja. Posle više od osam hiljada godina, na osmom kilometru od Pančeva - neobična slika. Na lokalitetu “Starčevo - grad“ formacija od četiri objekta - tri zemunice sa trščanim krovom, tor za ovce, sojenica sa ognjištem i - turisti. Uz stručno vođenje arheologa Jasne Jovanov iz pančevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i u pratnji su vodiča Bogdanke Ilić, koja nam priča da dolaze iz pravca Beograda, Smedereva i Vinče, a da će za desetak dana, koliko entuzijasti, turisti - arheolozi borave u Srbiji, obilaziti isključivo istorijske i arheološke lokacije.

 - Svake godine imamo zainteresovane grupe, koje isključivo traže da se im se sastavi tura, kako bi obišli naše lokalitete. Ovom prilikom su to turisti i arheolozi iz svih krajeva Nemačke. Odavde nastavljamo Vojvodinom, do Novog Sada, pa u Kladovo, a onda prelazimo na “rimski period“ put Niša, sve do Prokuplja. Izuzetno su motivisani i radoznali i žele što više da saznaju o prošlosti ovih prostora, kaže Ilićeva.

Uokolo, 38 hektara najbolje banatske zemlje, prostor predviđen za realizaciju mnogo veće arhitektonske celine -jedinstvenog arheološkog parka, koji bi trebalo da bude autentična slika života starčevačkog čoveka. Ali dugo nije uložen ni dinar, pa i namera da postavljene objekte koristi mesno udruženje ovčara, čime bi imali i upotrebnu vrednost, baš kao u vreme njihovog dalekog pretka i plan da nastambe opreme replikama pokućstva, koje bi pravili njegovi potomci, mladi Starčevci, ostaje neiskorišćena.

Neiskorišćeni potencijal primećuje i gošća Sabrina Autenrieth, arheolog sa Univerziteta u  holandskom Lajdenu, koja dodaje da je lokalitet fascinantan, a da ravnica i malena formacija  naseobine lepo dočarava, kako je izgledala prošlost i svakodnevni život neolitskog Starčevca.

- Poznajem delimično ove krajeve, jer sam već bila ovde, ali sa vinčanske strane. Učetvovala sam u iskopavanjima u Novom Bečeju i srećna sam što sam ponovo u Srbiji. Starčevačka kultura je veoma značajna, pa bi trebalo da se raščuje da ovako nešto postoji, jer malo ljudi dalazi da ovo vidi, a trebalo bi, ocenjuje gošća iz Nemačke.

Pre tri godine postavljen je projektni zadatak u kojem su učestvovale i pančevačke ustanove kulture, gradska “Direkcija za izgradnju“, Beogradski i LJubljanski univerzitet, čime je i okončana prva faza sa četiri objekta po uzoru na neolitske graditelje. Ono što se danas zatiče na lokalitetu je tek minijatura života ribolovca i stočara ove epohe i mali deo arheološko - turističke celine, koja bi u budućnosti trebalo da naraste u kompleks na 3000 kvadratnih metara. Atrakcija arheološkog parka bi bila futuristička upravna zgrada muzeja - stilizovana, ukopana zemunica sa zatravljenim krovom u graditeljskom maniru neolitskog Starčevca, sa kongresnim prostorom za rad gostujućih arheologa i strunih ekipa, sa bungalovskim naseljem i kampom za prihvat turista, heliodrom... 

Projekat je slovio za ideja od regionalnog značaja, a vrata mu otvarala i Dunavska strategija sa ciljem razvoja kulturno - privrednih potencijala Podunavlja, što bi oživelo interesovanje, pa i pokrenulo dalja istraživanja i snažniju promociju lokaliteta ugrađenog i u Strategije kulturnog razvoja Pančeva do 2020. godine. Do sada je u izradu studije izvodljivosti i izgradnju  malog naselja potrošeno oko 500.000 hiljada dinara, a za čitav kompleks i potreban mnogo veći novac, trebalo bi aplicirati kod evropskim fondovima.  

- Situacija je takva kakva je. Ovo nije prvi put da nam turiti dolaze. Poslednjih nekoliko godina imamo organizovane grupe iz zemlje i inostranstva, koji prođu i našu rutu. Ponudimo im da pregledaju video-materijal, prošetaju našim Trgom neolita, a završe na samom lokalitetu. Mi smo za turiste spremni, ali nam treba pomoć, kako bi ovaj prostor bio održiv za obilaske. Na žalost, trenutno je prepušten vremeskim prilikama i neprilikama, jer za početak nema ni 100.000 dinara da se obnove, bar trščane krovovi, dok se drvena konstrukcija još nekako i drži, kaže za “Politiku“ Petar Andrejić, član Skupštine mesne zajednice Starčevo.

Da li će projekat “Neolitsko  Starčevo“ biti ostvaren? S ozirom na to da je Podunavlje određene kao strateški interes Evropske unije nade ima, čime bi kažu u istoimenom Udruženju, nalazište, pa i ovaj kraj privukli odgovarajuću pažnju javnosti i postali vredno odredište novog oblika afirmacije kulturno - istorijakog nasleđa i arheološkog turizma.

Olga Janković, 20.9.2016. “Politika“