ARHIVA VESTI

Bogdan Savić, vd DIREKTORA JKP-a “HIGIJENA“: Vozni park bogatiji za dva autosmećara

Skupština grada Pančeva je u novembru prošle godine na čelo JKP-a “Higijena“ imenovala je diplomiranog menadžera Bogdana Savića, a na poslednjoj sednici lokalnog parlamenta odbornici su usvojili Plan i program rada tog preduzeća, kao i odluku Nadzornog odbora “Higijene“da u Dolovu cena odnošenja smeća i ubuduće bude povlašćena i to do 1. septembra 2017. godine.

Meštani Starčeva i Dolova su u više navrata tražili da se odnošenje smeća u tom selu obračunava po članu domaćinstva, a ne po metru kvadratnom, a kao odgovor na te zahteve iz “Higijene“ je stigao predlog da se do septembra usluga odnošenja smeća naplaćuje umanjena za 50 odsto. Gde je problem?

- Poslovna procena ranijeg rukovodstva bila je da bi “Higijena“ pored iznošenja smeća iz Dolova i Starčeva mogla da krene i s odvoženjem komunalnog otpada iz drugih sela ali i sa teritorije Opštine Opovo. Reč je o pilot-projektu, pokušavamo da ispravimo ono što nije dobro, pa smo zbog toga i izašli u susret Dolovčanima. Treba da dobijemo dva auto-smećara i to će nam olakšati posao pa će i u Dolovu iznošenje komunalnog otpada biti jednom nedeljno, umesto dva puta mesečno, a do tada će naše radne grupe razmotriti obračun naplate naše usluge u selima.

Kakvi su rezultati  rada nove deponije čijim je otvaranjem praktično ugašeno smetlište u centru grada?

- Na Novu deponiju je do sada deponovano blizu 37.000 tona komunalnog otpada sa teritorije Pančeva, Starčeva, Dolova, ali i sa divljih deponija u Jabuci i Dolovu. Kako se ne bi brzo zatrpavala, zahvaljujući ugovoru sa udruženjima Roma, ambalažni otpad se selektuje i otprema u Reciklažni centar a zatim prodaje ovlašćenim operaterima. Težina ambalažnog otpada koji se izvuče sa nove deponije nije od velikog značaja u odnosu na ukupnu težinu deponovanog komunalnog otpada. Tačnije, ne donose nam zaradu ali smo ovakvim izdvajanjem sirovina zapreminski uštedeli čak 20 odsto deponije, što nije malo. Dakle, produžili smo vek trajanja deponije. No, treba reći da će vek deponije značajnije biti produžen onda kad se veći broj građana bude opredelio za selektovanje smeća u svojim domaćinstvima. Zato i sarađujemo sa školama, sa mladim naraštajem, koji će, siguran sam, biti predaniji u očuvanju okoline i razvrstavanju otpada. Uspostavljanje sistema upravljanja komunalnog otpada je dugoročan proces koji ni u jednoj od daleko uređenijih i bogatijih zemalja nije dao brze ekonomske efekte. Tek kad se svest građana podigne, naš Reciklažni centar će raditi punim kapacitetom i moći da ostvaruje bolje ekonomske rezultate. Tokom 2016. godine u Centar je prosečno mesečno stizalo oko 102 tone različitih vrsta ambalažnog otpada. U planu nam je da u narednim godinama nagradimo građane koji budu odvajali sekundarne sirovine u svim domovima umanjenjem računa za iznošenje smeća. Svesni smo da će i to biti dobar stimulans za sticanje komunalne kulture.

Uništavanje posuda za smeće svake godine “olakša“ gradsku kasu za par miliona. Kako stati na put bahatim sugrađanima?

- Svake godine, zbog bahatih građana koji lome stubne kante, a u plastične kontejnere leti odlažu šut, zimi pepeo ili petarde, što uništava i naša vozila, iz budžeta grada i iz sopstvenih sredstava “Higijene“ za zanavljanje tih kontejnera i kanti godišnje se izdvajaju milionske sume, prosečno od 1,8 do 2,3 miliona dinara. Zabrinjava to što se beleži trend porasta uništavanja, od par procenata godišnje, odnosno, oko 70 odsto stubnih kanti i kontejnera bude uništeno. Plastični kontejner košta oko 35.000 dinara, a metalni čak 60.000 dinara. Plastični kontejneri izgore odmah, a metalni nakon što dva puta gore završe u starom gvožđu. Neka lakša oštećenja uspevaju da saniraju naši radnici, no to se dešava u malom broju slučajeva. Veliki problem predstavlja i krađa metalnih točkova koje sakupljači sirovina prodaju na otpadu u potrazi za zaradom. Na kraju, sve to plaćaju građani ili preko povećanja cena za odvoženje smeća ili kao poreski obveznici.

Prošle godine izgrađeno je 8 zelenih ostrva u gradu? Da li se zbog toga polako menjaju navike građana?

- Neformalni sektor, sakupljači, koji godinama žive od prebiranja sirovina iz naših kontejnera iz dan u dan ostavljaju haos za sobom. Time stvaraju ogromni problemi zaposlenima u “Higijeni“. Zato se građani žale da je oko kontejnera prljavo naši radnici pojedina mesta umesto jednom čiste i dva puta dnevno. Time smo prisiljeni da  angažujemo veći broj ljudi, mašina i trošimo mnogo veće količine  goriva kako bi očistili smetlišta oko kontejnera. Osim toga stvara se ružna slika o gradu i istovremeno devalvira naš silan trud i rad kako bi grad bio čistiji. Takođe, mnogi naši sugrađani jednostavno neće da ubace kese sa smećem u kontejnere. U želji da grad učinimo čistijim i kod građana probudimo svest o tome da smeće ne treba da bacaju gde stignu, izgradili smo osam zelenih ostrva na Strelištu i Misi, Kotežu 2 i u Maksima Gorkog. Reč je o izbetiniranih oko 30 kvadrata na koje su postavljeni namenski kontejneri koji su okruženi zelenilom. U Pančevu postoji 300 lokacija sa kontejnerima, a po prioritetima ćemo ih na ovaj način uređivati i to je veliki posao. To zelenilo sprečavada da vetar raznosi smeće koje je bačeno ili ispalo iz kontejnera. Nadamo se da će građane biti sramota da ako u blizini imaju zeleno ostrvo, naprave divlju deponiju.

Problem pasa lutalica višegodišnji je problem grada. Kako ocenjujete rad “Zoohigijene“?

- Kapacitet našeg prihvatilišta je 80, a tokom čitave godine imamo konstantno i preko 120 pasa. No, najveći problem prave psi koje nesavesni vlasnici puštaju na ulicu, pa oni ugrožavaju prolaznike. Gradska odluka ne obavezuje samo nas. I vlasnici pasa su dužni da se brinu o svojim ljubimcima. Ovaj problem “Higijena“ ne može rešiti sama već  uz pomoć većeg angažovanja komunalne inspekcije, koja bi morala da počne rigoroznije da kažnjava vlasnike pasa. Nadamo se boljim danima jer je saradnja sa inspekcijskim službama sve bolja. Grad izdvaja skromna sredstva za sve te troškove - hranu, benzin, lečenje životinja, održavanje objekata “Zoohigijene“, plate zaposlenih i slično a problem pasa lutalica je sve veći.  Ono što je takođe problem jeste nedostatak para za završetak veterinarske ambulante na šta nas obavezuje rešenje republičke veterinarske inspekcije. Ukoliko se to ne uradi nije isključena mogućnost privremenog zatvaranja gradskog prihvatilišta za napuštene životinje.

Šta su prioriteti u 2017. godini?

- Ono što je najbitnije u ovu godinu smo ušli s dodatna dva polovna autosmećara. Kontinuitet u obnavljanju izuzetno dotrajalog voznog parka će nam biti prioritet. “Higijena“ je ozbiljna firma kojoj je poveren jedan od najvažnijih komunalnih poslova u gradu i ona mora obezbediti osnovna sredstva za rad, a to su kamioni, teške mašine, autosmećari... Samo tako možemo iz godine u godinu građanima pružamo kvalitetnije usluge. Ono što ostaje kao problem koji se mora rešiti u ovoj godini jeste izgradnja pristupnog puta do Nove deponije.

U teškim vremenima, kada novca nema za sve ono što treba uraditi u gradu, najvažnije je biti realan i spreman na štednju i maksimalnu racionalizaciju, odnosno drastično smanjenje svih onih troškova bez kojih se može. Siguran sam da “Higijena“ Pančevo uz dobru organizaciju i zalaganje svih zaposlenih mnogo toga može uraditi iz sopstvenih sredstva.

Marija Andrić