IZDVAJAMO

Aleksandar Stevanović, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽEN ZA STAMBENO-KOMUNALNU OBLAST I SAOBRAĆAJ

Javno-privatno partnerstvo za održavanje ulica

Kako ocenjujete funkcionisanje javno-komunalnog sistema na teritoriji Pančeva?

- Funkcionisanje komunalnog sistema na teritoriji Pančeva ocenjujem kao odlično. Ima nekih svojih manjkavosti, ali to nije nešto što ne može da se ispravi ili unapredi. Istakao bih JKP “Grejanje“ i toplane koji su proglašeni za najbolje u Srbiji. Zaista jesu takvi. Istakao bih i njihovu inicijativu za unapređenje njihovog sistema uvođenjem toplane na biomasu, a to je i nešto što nas čeka u budućnosti. Izdvojio bih i “Vodovod“, u maju će se na mrežu priključiti Jabuka i Glogonj i imaćemo, sem Banatskog Novog Sela, u svim naseljenim mestima i u gradu  sprovedenu gradsku vodu. Održavanje tog sistema je kompleksan i zahtevan posao. JKP “Vodovod“ radi to krajnje dobro i profesionalno. Pored njih, “Higijena“, “Zelenilo“ i ATP su sistemi koji funkcionišu dobro. Ima nekih problema, ali nisu problemi koji ne mogu da se prevaziđu i na tome radimo trenutno.

Od decembra prošle godine Gradska stambena agencija i “Direkcija za izgradnju i uređenje grada Pančeva“, više nisu indirektni korisnici budžeta, već korisnici javnih sredstva. Šta to zapravo znači? Hoće li na bilo koji način ta promena uticati na poslove u odnosu prema građanima ili na poslove koje su obavljali za Grad?

- Izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz kategorije indirektnih korisnika budžetskih sredstava izbačena su javna preduzeća tako da nas je to primoralo da krajem prošle godine sprovedemo reorganizaciju ova dva preduzeća u smislu da oni više ne budu indirektni korisnici već da postanu korisnici javnih sredstava odnosno da usluge koje oni pružaju Gradu Pančevu oni naplaćuju po fakturama. Po pitanju građana i poslova koje građani imaju sa “Direkcijom“ i Gradskom stambenom agencijom, ništa se nije promenilo. Sve je za sada ostalo isto. U budućnosti ćemo videti da li će nešto još menjati po tom pitanju, ali u svakom slučaju ništa se neće menjati što ima veze sa građanima.

Ranijih godina bilo je reči o osnivanju jednog javno-komunalnog preduzeća koje bi objedinilo rad svih komunalaca u naseljenim mestima. Da li se od te ideje odustalo?

- Ta ideja jeste postojala u nekom ranijem periodu, ali sada trenutno jesmo odustali od nje jer smatramo da nije racionalno da pravimo još jedno preduzeće u momentu kada tražimo neki model racionalizacije komunalnog sektora, optimizacije i poboljšanja funkcionisanja i poboljšanja pružanja usluga.

Da li će se poslovi komunalnih preduzeća iz naseljenih mesta prebaciti na gradska preduzeća i koji?

- Poslovi koje obavljaju komunalna preduzeća u naseljenim mestima postepeno će se prebacivati u gradska komunalna preduzeća. Taj posao smo već krenuli da sprovodimo prebacivanjem funkcija distribucije pijaće vode u Dolovu u pančevački JKP “Vodovod i kanalizacija“ i funkcije odvoženja smeća iz Dolova na JKP “Higijena“. Taj posao ćemo nastaviti i u toku ove godine. Kao što sam rekao, u maju će biti prikopčan magistralni vod od Pančeva do Glogonja i Jabuke. Da pomenem da je od prvog januara ove godine i Kačarevo priključeno na gradski vodovod i ta funkcija je takođe preneta na JKP “Vodovod i kanalizacija“. Bitna stvar koju bih hteo da istaknem je vezana za radnike koji su zaposleni u tim komunalnim preduzećima u naseljenim mestima, niko od njih neće ostati bez posla. Svi radnici koji su radili na tim poslovima u komunalnim preduzećima u naseljenim mestima biće prebačeni da budu radnici u preduzećima koja budu preuzimala funkcije koje trenutno sada obavljaju javno-komunalna preduzeća u naseljenim mestima.

Koje investicije koje se odnose na infrastrukturno i komunalno opremanje naseljenih mesta će biti realizovane do kraja ove godine iz budžeta Grada?

- “Direkcija za izgradnju i uređenje grada“, od 1. decembra 2016. godine, ima ulogu pružanja usluga Gradu Pančevu u smislu pripreme konkursne dokumentacije i sprovođenja postupka javne nabavke i praćenja realizacije ugovora što podrazumeva i posle stručni nadzor nad realizacijom tog posla, ali investitor na poslovima je Grad. Ove godine smo se odlučili da isfinansiramo izgradnju potamiškog kolektora i veći deo budžeta za investicije smo opredelili upravo za to. Za izgradnju fekalnog kolektora izdvojeno je 234 miliona dinara, od severne industrijske zone do Luke Dunav, odnosno za izgradnju prve faze tog kolektora. Kolektor se odnosi i na naseljena mesta s obzirom na to da tim kolektorom dobijamo priključenje severne industrijske zone na gradsku kanalizaciju i samim tim dobijamo kompletno opremljenu industrijsku zonu, odnosno stvaramo uslove za dolazak investitora, poboljšavamo poslovnu klimu i nadamo se da će i ljudi iz naseljenih mesta biti zaposleni u nekoj od fabrika kod nekog od investitora s kojima trenutno pregovaramo da budu stanari te Severne industrijske zone. Druga stvar koju radimo je nešto malo drugačije u odnosu na ono što je bilo prethodnih godina. Nismo išli na klasičnu investiciju, na primer, kada pričamo o ulicama u Starčevu, odnosno putnoj infrastrukturi. Ove godine planiramo i već pripremamo sprovođenje celog postupka, da uđemo u privatno-javno partnerstvo vezano za održavanje i izgradnju ulica i puteva na celokupnoj teritoriji Grada Pančeva. Poseban akcenat biće stavljen na naseljena mesta, pogotovo ona gde nema izgrađene infrastrukture, da se ta ona izgradi. Druga stvar koju ćemo dobiti takvim jednim ugovorom o javnom-privatnom partnerstvu je ono što danas imamo u određenoj meri, ali nemamo onako kako bismo želeli, a to je održavanje ulica i puteva u naseljenim mestima. To je ono što je sigurno za Starčevo kao naseljeno mesto posebno značajno, s obzirom da Starčevo ima izgrađenu putnu infrastrukturu skoro u svim ulicama, ali održavanje je nešto sa čime se kuburi. To je trenutno povereno JKP “Starčevac“ ali ovim ugovorom o javno-privatnom partnerstvu i stupanjem u odnos sa privatnim partnerom to će biti obaveza privatnog partnera. Ne samo u Starčevu već svim naseljenim mestima i samom Pančevu. Pored potamiškog kolektora, manji deo investicija odnosiće se na rekonstrukcije škola.

Popis nelegalno izgrađenih objekata na teritoriji Pančeva završen je 15. marta, čime su se stekli uslovi da se započne postupak ozakonjenja. Dokle se stiglo s ovim procesom i da li je završen popis na teritoriji Starčeva? Koliko je nelegalnih objekata u Starčevu?

- Da, 15. marta je završen produženi rok koji je Ministarstvo nama dalo da završimo posao koji je i za celu Republiku Srbiju bio jedan od prioritetnih poslova i jedan od prioriteta koji će se i ubuduće raditi. Do sada niko nikada nije popisao tačno koliko ima i legalno i nelegalno izgrađenih objekata na terenu. Taj posao koji smo dobili od Ministarstva smo shvatili ozbiljno. Sekretarijat za inspekcijske poslove je bio nosilac tog posla. Inspektori su bili angažovani na tom poslu. Isto tako moram da kažem da su i komunalna preduzeća izašla u susret na poziv gradonačelnika i gradskog veća i pomogla komunalnoj inspekciji. Tih 50 ljudi koji su viđani od početka godine do 15. marta, na teritoriji Pančeva i naseljenih mesta, koji su bili druga faza prilikom popisa, popisali su sve objekte i predali to Sekretarijatu koji se dalje bavi ozakonjenjem. Na celoj teritoriji grada Pančeva i svih devet naseljenih mesta ima više od 30.000 nelegalno izgrađenih objekata. Predstoji nam jedna opsežna analiza da se vidi koji su to sve objekti i kako će sada krenuti sam proces legalizacije. To je na Odeljenju za ozakonjenje. Zbog velikog obima posla koji je potrebno da obavi, Odeljenje za ozakonjenje od početka ove godine pojačano je sa deset ljudi koji će se baviti tim poslom i ubrzati tu celu proceduru legalizacije, jer taj posao je zaista veliki i obiman. LJudi su viđali komunalnu inspekciju i možda je to unelo zabunu među stanovnike. Hteo bih da napomenem, u skladu sa Zakonom o ozakonjenju, komunalna inspekcija je prvi korak pri ozakonjenju po novom zakonu. Rešenje o rušenju koje su komunalni inspektori uručivali sugrađanima koji imaju nelegalno izgrađene objekte jeste prvi korak. Na osnovu tog Rešenja o rušenju se otvara predmet i kreće se u postupak ozakonjenja.

Na relaciji Pančevo-Starčevo, ali i prema Beogradu, ATP je godinama unazad imao problema i sa nelojalnom konkurencijom u vidu kombi prevoznika. Kakva je situacija danas?

- ATP je preduzeće koje godinama generiše problem koji je danas jako veliki. I sam problem tog transporta putnika na teritoriji Grada i na međumesnim linijama je nešto što zahteva opsežnu i duboku analizu kako bismo videli šta ćemo dalje. Krenuli smo sa tom analizom, mogu da kažem od starta mog vršenja ove funkcije i još uvek je radimo. Neke korake povlačimo u hodu poput ukidanja ili smanjivanja broja polazaka na nekim linijama koje su nerentabilne. Mislim da ćemo se u celoj toj analizi dotaći i problema nelojalne konkurencije u vidu kombi prevoznika i u zonskom prevozu unutar grada Pančeva, ali i u međumesnom prevozu i ka Beogradu. Danas imamo kontrole nelojalnog prevoza na liniji Pančevo - Beograd u nešto jačem intenzitetu a takođe inspektori saobraćajne inspekcije pokušavaju u skladu sa svojim mogućnostima da kontrolišu i nelojalnu konkurenciju kombi prevoznika koji nisu registrovani za tu delatnost i u samom zonskom saobraćaju. Rešenje tog i nekih drugih problema koji ima ATP ipak traži rešavanje problema u korenu, a ne samo tog jednog konkretnog problema jer svi pokušaji do sada nisu dali značajne rezultate. Zapravo davali su neke rezultate, ali su oni bili praćeni jako velikim akcijama koje su iziskivale veoma velike resurse, a posle toga čim se stalo, onda se vratilo sve na staro. Radimo na rešavanju tog problema, ali ne bih sada više od toga da iznosim jer je kompleksan i opsežan problem. Očekujem da kad rešimo koren problema da će sve ostalo da dođe na svoje mesto na kojem treba da bude.

Violeta Jovanov Peštanac