IZDVAJAMO

Zorica Repac, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽENA ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ

Radiće se atarski put Starčevo – Ivanovo

            U kakvom su stanju pančevačka naseljena mesta i na čemu je bio baziran Vaš rad u Veću od preuzimanja funkcije?

            - Po preuzimanju ove funkcije polovinom 2016. godine moj Sekretarijat za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj se uhvatio u koštac sa uzurpatorima zamljišta. Poznato vam je da je prošle godine veliki broj površina, više od osam hiljada hektara je bilo korišćeno bez ijednog pravnog osnova a samim tim i bez adekvatne nadoknade. Sveukupna naša aktivnost koja je trajala čitavu prošlu ali i ovu godinu  rezultirala je time da smo više od sedam hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta stavili u legalne tokove što putem vansudskih poravnanja što direktnim skidanjem useva kod NN počinalaca. Sav novac je legao na račun Gradske uprave i po ključu koji je ustaljen kao i za sva sredstva koja se dobijaju od licitacije podeljen: 40% Gradu Pančevu, 30% Pokrajini a 30% državi. Velika su to sredstva. Ono sa čime moramo biti zadovoljni, veliki je posao urađen, ekonomski zadovoljavajući a nešto što je važno to je da je jasna poruka poslata da će se napraviti red u oblasti u kojoj je godinama bilo  bezakonje, a zemlja je vraćena u legalne tokove. Mislim da smo im jasno stavili do znanja da ne mogu biti jači od države, nadam se da su to shvatili.

            Paralelno u 2016. godini radili smo i licitaciju za agrarnu 2016/2017. godinu. To je obeležilo i jednu urednost, početkom avgusta smo imali prvi krug, drugi krug završili smo u decembru. Ono što je dobro - u toj godini je ostalo oko 600 hektara neizlicitiranog državnog poljoprivrednog zemljišta. Sa aspekta kontrole to je mnogo lakši i jednostavniji posao, sigurno je da će na tim površinama sporadično biti pokušaja, takođe, bespravnog korišćenja zemljišta, ali se te površine mnogo lakše kontrolišu. U tih 600 hektara više od polovine je neuslovno, tu su kanali, šume. To je problem koji traje duži niz godina i neophodna stvar da bi se sagledalo pravo stanje, jer podaci iz katastra i podaci na samom terenu, u šta sam se prošle godine uverila obilazeći sva naseljena mesta, dobrim delom su se razlikovali i odstupali od tog faktičkog stanja. Tu bi bila jako dobra mera, mera komasacije. To je veliki i zahtevan posao i u ovom momentu potrebna su velika sredstva za koja Grad Pančevo, osim što o tome razmišlja, u ovoj godini neće moći da se upusti u jedan tako veliki i važan posao.

            Prema planu Godišnjeg programa korišćenja poljoprivrednog zemljišta za 2017. godinu, sa koliko zemljišta raspolažemo na teritoriji Pančeva? Kolike površine su u Starčevu?

            - Što se tiče aktivnosti samog Sekretarijata nastavićemo nešto sa čime možemo da se pohvalimo. Usvojili smo na Skupštini, 17. marta, Godišnji program uređenja i korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta. Prema tom Programu, oko 15.000 hektara planirano je za izdavanje na korišćenje bez nadoknade, davanje u zakup po osnovu infrastrukture, zatim davanje u zakup prema pravu prečeg zakupa, na osnovu zakupa stočara… Negde oko 10.000 hektara ostaje za klasičnu, pravu, licitaciju za koju ćemo se potruditi da ove godine bude još blagovremenija kako bi svi poljoprivrednici mogli na vreme da primene neophodne agrotehničke mere za bolje prinose. Od ovih 10.000 hektara u Starčevu ima nešto malo manje od 2.000 hektara, odnosno 1.930,77 hektara koji ćese naći na licitaciji.

            Kad možemo očekivati prve licitaciju?

            - Prve licitacije planiramo da održimo u junu ili julu. Mi smo spremni, ali postoje neke zakonske obaveze, čekamo još neke inpute iz  Ministarstva za poljoprivredu da bi se napravile Odluke za one ugovore koji su bez nadoknade, pravo prečeg zakupa i onda ostatak zemljišta da krene na licitaciju.

            Na koji način su raspodeljena sredstva budžetom za ovu godinu kada je Vaš resor u pitanju?

            - Budžetom za 2017. godinu planirana su sredstva za uređenje atarskih puteva, za održavanje kanalske mreže, za  čišćenje kanala i održavanje vodnih objekata, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kupovinu protivgradnih raketa, za podršku udruženjima ruralnog sektora odnosno za udruženja građana po naseljenim mestima, kontrolu kvaliteta zemljišta,  čišćenje i uklanjanje divljih deponija. Konkretno, kada se priča o atarskim putevima za Starčevo, za potez Ivanovo-Starčevo imamo pripremljenu projektnu dokumentaciju za nekih 6,5 kilometara. Konkurisali smo u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu za dodelu dela sredstava i iskreno se nadam da ćemo deo sredstava obezbediti i ono što je izvesno krenuti u uređenje upravo te deonice koja je od velikog značaja.

            Hoće li i ove godine biti podizan vetrozaštitni pojas i da li će početi njegovo podizanje ka Starčevu?

            - Moram da primetim da je ka Starčevu podignut dobar deo vetrozaštitnog pojasa i redovno godišnje održavanje tih pojaseva je povereno pančevačkom JKP-u “Zelenilo“. Starčevo će sigurno biti uključeno u program kanalske mreže, tu je prilično zastupljena kanalska mreža, da pripomognemo u delu čišćenja i održavanja tih vodnih objekata, a sve u cilju kvalitetnijeg odvodnjavanja površina i spremljenih sistema za navodnjavanje, onoliko ko koliko ima, ali to su male površine koje su pod sistemom.

            Koliko ste zadovoljni dosadašnjim načinom raspodele novca iz gradskog budžeta za potrebe pančevačkih naseljenih mesta?

            - Sva sredstva koja su ostvarena iz ovog agrarnog dela se namenski troše. Nisu mala sredstva izdvojena za uklanjanje divljih deponija i rekultivaciju zemljišta, očuvanje kanalske mreže, atarskih puteva i poljočuvarske službe u naseljenim mestima. Deo sredstava odvojen je za angažovanje geodetskih kuća koje su nam neophodne pri svakoj licitaciji, kod izrade karata, tu su zatim softveri, automobili… Mislim da je to sve realno i da se vodi računa o tome da sredstva iz poljoprivrede budu strogo i namenski utrošena. Atarski putevi i vetrozaštini pojasevi su nam u ovom momentu prioritet, kao i kanalska mreža i protivgradne rakete

            U kakvom stanju su atarski putevi na teritoriji Pančeva i na koji način će Grad obezbediti njihovo održavanje?

            - Održavanje klasičnih puteva biće regulisano ugovorom o javno-privatnom partnerstvu, a kod atarskih puteva za redovno održavanje jedan deo sredstava je obezbeđen za rad “Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva“, a za ostatak će se raspisivati javna nabavka. Atarski putevi nisu u zadovoljavajućem stanju. Verovatno zbog samog kvaliteta izrade atarskih puteva i što iz godine u godinu poljoprivrednici prolaze sve većom i težom mehanizacijom koja nije primerena u odnosu na takve atarske puteve koje sad imamo, počev od kombajna, teških traktora, prikolica. Sve što možemo, to ćemo i uraditi.

            Da li ste zadovoljni kako je organizovana poljočuvarska služba?

            - Da, imamo sklopljen godišnji ugovor sa jednom firmom za obavljanje poslova poljočuvarske službe, adekvatan broj izvršilaca i vozila i u ovom momentu nemamo problem s kvalitetnim radom i zaštitom državnog poljoprivrednog i ostalog zemljišta na teritoriji Grada Pančeva.

            Pomenuli ste da je budžetom obezbeđen i deo sredstava za protivgradne rakete. Koliko važeća zakonska regulativa u toj oblasti ograničava efikasniji rad Grada Pančeva?

            - Tu se prepliću nadležnosti. Ono što kao Sekretarijat i Grad možemo da uradimo, to je da izdvojimo deo sredstava da prebacimo za nabavku protivgradih raketa, što smo i učinili. Sa njima ne možemo da upravljamo. Da li će to biti MUP ili specijalno Odeljenje za vanredne situacije ili Republički hidrometeorološki zavod, ali nešto što je neophodno, to je da sredstva budu obezbeđena i da bar deo toga Grad donira kako bi se preventivno delovalo na gradonosne oblake i predupredila eventualna šteta koja može da se desi na ovom terenu.

            Da li je i ove godine obezbeđen novac za podršku udruženjima građana s teritorije naseljenih mesta? Kada će konkurs biti raspisan?

            - Budžetom smo planirali oko četiri miliona dinara. Imamo ideju i spremnost da podržimo udruženja iz  naseljenih mesta, da damo doprinos svim njihovim aktivnostima u onolikoj meri koliko budemo mogli. Problem je što svako naseljeno mesto ima po nekoliko manifestacija a mislim da oni sami moraju nekako da ih izrangiraju ili još bolje - da naprave jednu jaču manifestaciju kojom će predstavljati svoje mesto i nekako ga izbrendirati, što bi pomoglo pri raspoređivanju sredstava. Pokušavamo, u skladu s mogućnostima, da podržimo sve u cilju jačanja socijalnog života u naseljenim mestima. Prepoznajemo velike aktivnosti kod očuvanja tradicije, negovanja običaja, postoji mnogo višenacionalnih sredina gde svi oni jako lepo funkcionišu. Tu smo da ih podržimo koliko budemo mogli, iz budžeta su odvojena sredstva prema trenutnim mogućnostima. Konkurs će biti raspisan polovinom godine, kada dobijemo odgovor iz Ministarstva poljoprivrede, odnosno kad usvoje naš Program koji smo im poslali na usvajanje. Verujem da bi to moglo da bude u junu.

            Osim što se bavite poljoprivredom koja su još Vaša zaduženja u Veću i koji su to ograničavajući faktori koji usporavaju neke od aktivnosti?

            - Ne znam da li ću nešto novo reći - Sekretarijat  upravlja i raspolaže preko Ministarstva za poljoprivredu isključivo državnim poljoprivrednim zemljištem koje se nalazi na teritoriji Pančeva. U sklopu toga mi veći deo sredstava koji dobijamo od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta trošimo kako sam u prvom delu razgovora objasnila. Ove godine sam agrarni budžet, kako pokrajinski tako i same države znatno je povećan. To pratimo, konkurišemo i upućujemo, za ono gde Grad sam nema mogućnosti, da Udruženja iz naseljenih mesta ili sami poljoprivrednici apliciraju. O tome ih obaveštavamo, edukujemo, pomažemo im pri popunjavanju i komplementiranju neophodne dokumentacije i imamo korektnu saradnju sa svim udruženjima u naseljenim mestima na teritoriji Grada Pančeva.

Violeta Jovanov Peštanac