ARHIVA VESTI

Saša Tasić, DIREKTOR OSNOVNE ŠKOLE ”VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ”


Akcenat je na osavremenjavanju 

Počela je nova školska godina. Šta je novo donela i sa kojim problemima ste se odmah susreli?

 - Kao i svake nove školske godine, bavimo se tehnološkim viškovima, neki  odlaze, neki dolaze, tu je spajanje normi. Jednostavno, ljudi teže ka tome da budu angažovani u jednoj školi i treba im izaći u susret. Sada su još uvek aktuelni problemi oko usklađivanja rasporeda. LJudi rade u tri, četiri, pet škola, na malim procentima. Situacija je takva kakva je i idemo na ukrupnjavanje. U ovom trenutku u školi imamo 553 učenika od prvog do osmog razreda, 55 dece u pripremnom predškolskom i 100 dece uzrasta od tri do pet i po godina u vrtiću.

            Kako je prošao polazak đaka prvaka u školu? Koliko dece ima u razredu?

            - Imamo 75 prvaka, u tri odeljenja. Međutim, broj u predškolskom opada, ima ih 55, što znači manje prvaka naredne školske godine, odnosno samo dva odeljenja, što nam u najavi stvara druge probleme. Pred početak školske godine organizovali smo prijem prvaka, kao i svake godine. Uvek je to neka priredba i predstava koju spreme četvrtaci, odnosno sadašnji petaci. Podelimo prvacima poklončiće u ime škole, po dve sveske, olovku i gumicu, za lep početak, uz pisamce s lepim željama i saobraćajne paketiće od Grada.

            Kako je prošao upis u vrtić i obavezno predškolsko i koliko dece ih pohađa?

            - Pripremni predškolski program pohađa 55 dece. To je obavezno i upisujemo svu decu koja su u tom uzrastu. Što se tiče vrtića, imamo 100 korisnika, prebukirani smo, postoji i lista čekanja. U ovom trenutku ne možemo da udovoljimo svim zahtevima roditelja. Nije to puno, troje dece je ostalo na listi čekanja, iskustveno očekujemo da će narednih meseci doći do osipanja dece pa ćemo moći da primimo i tih nekoliko mališana koji su ostali ispod crte. Imamo decu i iz okolnih mesta, dvoje iz Omoljice i dvoje iz Banatskog Brestovca. Oni su naši korisnici već dve godine jer roditelji rade ovde i time i njima olakšavamo brigu o deci u tom najranijem uzrastu.

            Starčevo je jedno od retkih mesta u kojima se beleži rast prirodnog priraštaja prema podacima s poslednjeg popisa stanovništva. Međutim, vidimo da iz godine u godinu imate velike varijacije u broju đaka, kako se to odražava na rad škole?

            - Zavisi od godine do godine, ali na primer pre četiri godine imali smo četiri odeljenja učenika četvrtih razreda. Sada smo upisali tri odeljenja prvih razreda, a sledeće ćemo upisati dva. Nešto se dešava na četiri godine. Imamo i zahteva roditelja za ispisom, odlaze što za grad što u inostranstvo. Naša prednost u odnosu na ostale sredine je što možemo da zbrinemo dete od tri godine do nekih devet, odnosno do kraja drugog razreda osnovne škole, u produženom boravku. Roditelji koji rade, dovedu dete i mi brinemo o njemu, maltene ceo dan. Evo i malo statistike za ilustraciju. Na spisku za obavezno predškolsko ove godine, prema matičnim knjigama, očekivali smo 73 dece, a upisali smo 55, od toga dvoje nisu iz Starčeva. To samo pokazuje da je 20 dece više rođeno na teritoriji Starčeva te godine, a za ovih šest godina oni su negde otišli.

            Kakva je situacija po broju zaposlenih prema proračunima Ministarstva prosvete? Imaju li vaši nastavnici dovoljan fond časova?

            - Ministarstvo prosvete uređuje pravila, od ponašanja do broja učenika i zaposlenih. Na nama je da se prilagodimo propisima. Kad su u pitanju velike oscilacije u broju đaka, kao što je to slučaj u Starčevu, jer ove godine izaći će nam četiri odeljenja učenika osmih razreda, a naredne ćemo imati samo dva odeljenja na upisu u prvi razred, gotovo je sigurno da ćemo imati tehnološki višak među zaposlenima. To je više nego izvesno u ovom trenutku, ukoliko ne dođe do nekih bitnih promena u propisima. Pošto imamo vrtić, možemo da pratimo i predviđamo broj učenika, i na primer za dve godine imaćemo ponovo tri odeljenja učenika prvog razreda. Uklopićemo se u neki prosek i ono što propisuje Ministarstvo, dva do tri odeljenja po generaciji. Generacije sa po četiri odeljenja učenika teško da ćemo više imati. U ovom trenutku su nam svi nastavnici zbrinuti u skladu s normom, oni koji su primljeni da li pre više godina do trenutka zabrane zapošljavanja. Tamo gde su nam zaposleni otišli kao tehnološki viškovi i gde smo imali upražnjena mesta primili smo nastavnike iz nekih drugih škola i zbrinuti su po propisima koje nameće Ministarstvo prosvete. Otežava nam nedostatak prisutnosti stručnih saradnika u celodnevnom smislu. Imamo dva psihologa i jednog pedagoga. Ranije nam je Ministarstvo odobravalo četiri stručna saradnika zbog broja učenika i zbog vrtića i pokrivalo nam je 200% norme, a ove godine nam nije odobrilo, tako da imamo tri izvršioca na 150% norme. To su koleginice koje rade u drugim školama, tamo obavljaju 50% posla, pa onda dođu kod nas. Nisu pošteđene niti imaju smanjenu normu, tako dok su ovde svi problemi one druge škole ih čekaju, a kada su tamo, čekaju ih problemi ovde. U skladu sa sve većim zahtevima roditelja ali i potreba lakše bi nam bilo da imamo jednog radnika koji bi neprestano bio tu svaki dan. Otprilike, već dve godine tako radimo, prilagođavamo se.

            Šta je od investicija i drugih neophodnih građevinskih radova urađeno u vreme raspusta?

            - Celog leta bilo je dosta radova. Od kapitalnih investicija gde nam je Grad pomogao zamenili smo kotao i sproveli neophodne radove na grejanju. To je ono čemu smo težili godinama. Tender nam je završen. Zamenili smo peć  i radili na samoj popravci grejanja. Dosadašnja peć bila je stara trideset godina, radila je sa nekih 70% kapaciteta. Nova peć nam omogućava veći kapacitet i u skladu je s intencijama Ministarstva koje je planiralo do 2020. godine prelazak na jednosmenski rad svih škola. Međutim, evidentno do toga ne može da dođe sve i da krenemo sutra da zidamo škole i dograđujemo. Ipak, mi smo ušli u tu priču. Planiramo dogradnju četiri učionice što bi nam omogućilo da možda pređemo na jednosmenski rad za učenike viših razreda, dok bi niži razredi i dalje išli u dve smene u školu.

            Što se radova tokom leta tiče, završili smo u dve učionice radove na izolaciji. Kompletnu elektro instalaciju smo zamenili u prostorijama za opšte tehničko obrazovanje, u dve učionice. Radili smo na ulazu škole, popločali smo deo koji je bio veoma oštećen. Završili smo i sve tekuće poslove na održavanju vodovoda i elektroinstalacija, okrečili smo zbornice, prostorije za ”tetkice”. Okrečeni su svi hodnici u školi. Počeli smo sa zamenom sijalica, neonki,  umesto kojih postavljamo LED sijalice kako bismo uštedeli na električnoj energiji. To smo uradili u oba hodnika, jer su to potrošači koji su uključeni 24 sata tokom cele godine. Uređivali smo dvorište, celo leto smo svi bili angažovani.

            Bilo je najava da će škola dobiti novu halu, umesto postojeće fiskulturne sale. Kako teče projektovanje nove hale?

            - Od škole je traženo da se razmotre mogućnosti što kapaciteta što prostora za izradu projektne dokumentacije na izradi hale koja bi bila u vlasništvu škole, gde bi grad finansirao sve, od izrade dokumentacije do izgradnje hale. Imali smo više sastanaka na ovu temu u Mesnoj zajednici, direkciji za izgradnju, međutim sa tim se stalo, za sada. Pretpostavljam zbog toga što ne postoji više JP ”Direkcija” već se njene nadležnosti preraspoređuju. Što se nas tiče, nama je potrebna savremena hala svakako, ali u ovom trenutku i s postojećom fiskulturnom salom ceo nastavni program nam se odvija u skladu s propisima Ministarstva i zadovoljava trenutne potrebe. U odnosu na druge škole sala je potpuno funkcionalna i ispravna. Dobijanjem hale proces nastave fizičkog vaspitanja i obrazovanja bi se samo unapredio i poboljšao, jer je intencija da se deca što više bave nekom fizičkom aktivnošću.

            Zavod za javno zdravlje redovno sprovodi sanitarnu kontrolu u obrazovnim ustanovama na teritoriji grada, pa i u školi i vrtiću u Starčevu. Koliko Vam znači to što imate kontrolu sa strane po pitanju tog segmenta bezbednosti dece?

            - Uvek je dobro da imate eksternog evaluatora ili kontrolora. Koliko god mi mislili da radimo dobro možda ne pratimo trendove. U tom smislu Zavod za javno zdravlje i sve ostale institucije i organi koji vrše kontrolu pomažu nam da unapredimo rad. Ono što je novo kod nas, uveli smo HASSAP standard u oblasti rukovanja s proizvodima hrane u vrtiću i predškolskom i to će važiti i za školu. Primenjujemo ovaj standard od 1. septembra ove godine i sada od svih privrednika koji sarađuju s nama po pitanju ishrane po protokolu smo dužni da tražimo da i oni imaju sertifikovan standard HASSAP-a. Samim tim povećan je i pojačan broj analiza koje za nas radi Zavod za javno zdravlje, od pregleda samih zaposlenih do analize vode. Nama će to mnogo  pomoći a i zaposleni koji rade na tim poslovima svakako će biti mirniji i sigurniji da ne prave greške u tom poslu. Kad se desi nešto svi smo u problemu. Da bi privrednici sada sarađivali sa nama kao obrazovnom ustanovom moraju da ispoštuju sve što predviđa jedan takav standard, jer kada su deca u pitanju zdravlje i bezbednost su nam na prvom mestu.

            Koliko ste zadovoljni opremljenošću škole u Starčevu? Šta je ono što vam nedostaje? Šta je najvažnije?

            - Moram da izrazim zadovoljstvo, kako svoje tako i zaposlenih, škola je godinama ulagala u opremu i među bolje opremljenim smo školama. Svaka učionica ima računar i internet, u 90% učionica imamo video bim i interaktivnu tablu koji pomažu učiteljicama i nastavnicima u radu. I moja je želja da sve više upotrebljavamo informaciono - komunikacione tehnologije u nastavi. Uveden je novi predmet, informatika i računarstvo kao obavezni. Najneophodniji su nam računari, jer moramo da se prilagodimo nastavi. Imamo računare, vršili su posao ranijih godina, ali ne mogu da prate savremene tehnologije. To nam je prioritet i verujem da ćemo do kraja godine nastavu informatike osavremeniti kroz sredstva koja dobijamo od Grada, na nekim konkursima i uz pomoć prijatelja. Ranije kroz projekat ”Digitalna škola” opremili smo kabinet za informatiku, ali to je sad nešto što je prevazišlo savremeni svet informatike, posle osam do 10 godina svaki računar zastari. Omogućavamo svim našim nastavnicima da redovno idu na obuke kako bi mogli da koriste sve savremene tehnologije u nastavi. Želja nam je da svaki učenik ima savremeni računar u nastavi na kojem može da radi.

 

            Koliko ste zadovoljni rezultatima svojih učenika koje postižu na takmičenjima?

            - Posle niza godina prošle godine smo imali više učenika i nastavnika koji su osvojili prva mesta na takmičenjima iz fizike i matematike, čak i na republičkom nivou. Na našu žalost ti učenici su otišli iz naše škole, ali na njihovu sreću i našu želju da što više napreduju, učenici Aleksandar Milanović i Ognjen Škrbić  upisali su sedmi razred u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu. NJihovim ogromnim rezultatima, kao i uspesima drugih učenika, mi smo postali škola koja osvaja nagrade i na republičkim takmičenjima. Godinama nismo imali tako zapažene rezultate, imali smo uspeha na opštinskim i okružnim takmičenjima ali na republičkim nismo. U sportu smo veoma dobri, jedna smo od škola koja u odnosu na broj učenika, je u gornjem broju tabele. Posle više od deset godina, uz veliki rad nastavnika, roditelja i učenika, mi smo škola koja je na završnom ispitu bila četvrta po uspehu, nakon rangiranja među školama na teritoriji Grada Pančeva. Ranije smo bili u zapećku te tabele. Ponosni smo zbog tako visokog plasmana, naročito nastavnici koji su predavali toj deci. Svi naši učenici su upisali željene srednje škole već u prvom krugu. Ove godine smo veoma napredovali, na čemu smo dosta radili prethodne dve-tri godine. Prošle školske godine, u martu, smo imali i eksternu evaluaciju gde smo ispunili 93% zahteva. Rezultat bi bio i bolji, ali je bilo u pitanju nešto što nismo mogli da promenimo u tako kratkom periodu, ali smo promenili u junu. To je upravo završni ispit i pomeranje na tabeli kada je u pitanju postignuće učenika na završnim ispitima. Pored svih ostalih aktivnosti koje ocenjuju eksterni evaluatori, ispunili smo i taj zadatak i popeli se u gornji deo tabele. Svima u školi nam je bitno da se prepozna to što smo krenuli uzlaznom linijom, što je sve merljivo kroz papire, kroz postignuća učenika, kroz analize spoljnih faktora koji nas posmatraju i ocenjuju i mogu da nas uporede sa svim ostalim školama.

Violeta Jovanov Peštanac