IZDVAJAMO

Nemanja Rotar, GRADSKI VEĆNIK ZA KULTURU I OMLADINU


Odlični rezultati resora za kulturu

U toku je formiranje tima za izradu Strategije brige o mladima na teritoriji Pančeva. Ko bi trebalo da čini ovaj tim, šta će biti njihov zadatak i kako će teći proces donošenja novog strateškog dokumenta?

 

            - Ko će biti pozvan da radi na novom predlogu Strategije brige o mladima Grada Pančeva 2014-2017,  saznaćemo nakon završetka javnog poziva koji je otvoren sve do 3. novembra ove godine. Prevashodni zadatak odabranih članova biće definisanje prioriteta za donošenje novog dokumenta. Sam proces izrade Strategije mora biti sproveden etapno, uz učešće što većeg broja aktera.

            Na koji način planirate da motivišete što više mladih da se uključe u kreiranje nove Strategije brige o mladim?

            - Prema najnovijem istraživanju Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije svega 7% mladih je zainteresovano za društveno-politička pitanja. To je zabrinjavajuća činjenica koja svedoči u prilog tezi da su mladi ljudi digli ruke od kormila kojim upravljaju svojim životima. Prepuštaju da to drugi neko uradi umesto njih, što nije i ne može biti dobro rešenje. Defetizam, apatija, defanziva, odustajanje i indiferentnost nisu nešto što je svojstveno mladosti kao razdoblju snage, samouverenosti, neustrašivosti i nepokornosti. Svakako da na takvo stanje utiče i sveopšti duh konzumerističkog doba koji negira svaki vid truda, žrtve, odricanja i postavlja norme koje život definišu kao hotel na rivijeri. A odavno je mudro zapazio Pasternak da “Život proći nije poljem preći“. Stoga je neophodno da se svi zajedno založimo da ovde stvari teku bolje, a ne da spas tražimo na drugim meridijanima. Mladi mogu i moraju da utiču na društvene promene u celini kako bi se razvitak Srbije ubrzao u smeru u kojem idu one zemlje u kojima bi oni voleli da nastave svoj život. Nama treba ovde i sada to što se odvija negde u naprednim delovima sveta, a to je, po mom mišljenju, neostvarivo bez učešća mladih.

            Mladi su važni za našu lokalnu samoupravu i mi činimo sve ne bi li smo ih motivisali da se uključe u kreiranje javnih politika ili donošenja odluka koje ih se direktno tiču. Plan nam je da upotrebimo različite kanale komunikacije kako bismo informisali što veći broj mladih u gradu i naseljenim mestima o tome šta je “Strategija brige o mladima“, zašto je taj dokument važan za njih i zašto bi bilo važno da se angažuju u procesu njegove pripreme.

            Šta su najznačajniji efekti još uvek aktuelne Strategije brige o mladima?

            - Još uvek aktuelna “Strategija“ bavi se oblastima obrazovanja, zapošljavanja, zdravlja i odrastanja, bezbednosti, volonterizma i aktivizma, multikulturalnosti, mobilnosti i učešća mladih u donošenju odluka. Čini mi se da je u svakoj oblasti ponešto urađeno, možda najviše u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i volonterizma. Treba prepustiti budućem timu za evaluaciju “Strategije“ da realno sagleda njene efekte, uz merljive pokazatelje, nakon čega ćemo zaista znati kakvi su bili efekti njene primene i koji su bili najznačajniji.

            Koliko su interesovanja mladih iz naseljenih mesta i njihovi problemi bili obuhvaćeni postojećom Strategijom brige o mladima?  U kojoj meri očekujete da će mladi iz naseljenih mesta biti obuhvaćeni novim dokumentom?

            - Mladi u naseljenim mestima, osim uobičajenih, imaju i probleme kao što su prevoz, lošija zdravstvena, kulturna, sportska i druga ponuda. Mislim da bi u narednoj Strategiji brige o mladima bilo neophodno da se što jasnije iskažu mere i načini kako da se mladi ljudi u svih devet naseljenih mesta van Pančeva, više uključe u kreiranje programa za svoje vršnjake koji bi, ako ne anulirali, barem umanjili sve ove pomenute teškoće. Starčevci, koliko je meni poznato, ne oskudevaju u zanimljivim i ostvarivim projektima niti kreativnim idejama. Oni se pojavljuju na svim konkursima, pre svega članovi Kreativnog kulturnog kluba, koji je već niz godina stožer omladinske politike u Starčevu i mesto gde se odvija bogat kulturni život. Kancelarija za mlade će nastojati da u pripremi nove “Strategije“ dopre do što većeg broja mladih iz naseljenih mesta, da ih motiviše da se uključe u rad svojim predlozima, jer ćemo tako najbolje znati šta mladima iz ovih sredina danas treba.

            Ove godine pokrenuli ste akciju “Kultura na poklon“. Koliko ste zadovoljni odazivom mladih? Koliko je vaučera do sada uručeno? Da li su se Starčevci odazvali pozivu i koliko njih je preuzelo vaučer za besplatne kulturne programe?

            - Mislim da je situacija sa kulturom i praćenjem kulturnih sadržaja gotovo istovetna kao i kada se govori o učešću mladih u društvenim zbivanjima. Mali broj njih ima potrebu za pozorištem, autorskim filmom, koncertima umetničke muzike, knjigom ili likovnim izložbama. Ne čudi me, stoga, mali odaziv akciji “Kultura na poklon“. Mi smo sve učinili da informacija o tome dopre do njih. Mislim da su sadržaji koji ih zavode preko komercijalnih televizija daleko moćniji. Ove generacije stasavaju u svetu kakav on jeste, u svetu rijaliti programa, reklame, masovne kulture i njenih melodrama, svetu megastorova, pametnih telefona, društvenih mreža, bogatih biznismena i političara koji su postali zvezde, svetu krcatom narcisoidnošću i sebičnošću, koji vazda živi pod imperativom originalnosti i modernosti. Stoga nije čudo što pozorište danas, a bioskop već duži niz godina ima sve manje poklonika. Ako su nastavni programi redukovani, ako su dajdžest izdanja klasika nešto sasvim legitimno, ako su modne blogerke centralne figure Sajma knjiga, ako je instant obrazovanje dobilo sve potrebne akreditive, kako i na osnovu čega onda očekivati da će se mladi masovno oduševiti besplatnim kartama za pozorište ili koncert klasične muzike? Mi smo na to sve računali i nećemo odustati da im predočavamo šta su to prave vrednosti. Ima omladine koja to prepoznaje i zbog njih nemamo pravo na povlačenje. Starčevci su, takođe, zainteresovani za ovaj program Kancelarije za mlade.

            Kako ocenjujete kulturni život u Starčevu?

            - Dobro organizovan i promišljen. Mislim pre svega na rad Doma kulture i Kreativnog kulturnog kluba.

            Ove godine Grad Pančevo je za projekte kulture dobio značajna novčana sredstva na konkursima Ministarstva kulture i informisanja. Kako ocenjujete tu činjenicu? Šta će time sami Pančevci dobiti?

            - Od pojave višestranačja nikada, kao Grad, za kulturu nismo dobili više sredstava iz drugih izvora finansiranja kao ove godine. U Pančevu je, na osnovu raznih konkursa (republičkih, pokrajinskih, inostranih, kao i konkursa NIS-a i drugih preduzeća i subjekata) došlo preko 25 miliona dinara. To su, pre svega, programska sredstva, potom za infrastrukturna opremanja i nabavku opreme.  Dakle, ove godine smo budžet za kulturu povećali skoro 30% u odnosu na prethodnu, prevashodno zbog povećanja plata zaposlenih u kulturi, ali i znatno uvećali programske troškove. To ukazuje i na činjenicu da institucije kulture u Pančevu i naseljenim mestima imaju odlične projektne timove koji umeju da precizno urade svoje zadatke ali i da kao grad umemo da dobro izlobiramo u sopstvenu korist. Ovakvim načinom rada diže se kvalitet kulturne ponude na nivo daleko većih urbanih središta nego što je naša varoš.

            I na konkursu NIS-a “Zajednici zajedno“ Pančevo je za oblast kulture takođe dobilo značajna sredstva. Skoro devet miliona dinara za Narodni muzej, Kulturni centar i Dom omladine Pančevo. Koliko će ta sredstva značiti ovim ustanovama za unapređenje kulturnog života Pančeva?

            - Na NIS-ovom ovogodišnjem konkursu dogodilo se nešto što se nije zbilo od kada je ovaj konkurs osmišljen i ustanovljen, a to je da su čak tri projekta iz kulture dobila pun iznos sredstava koja su tražena (bezmalo 9.000.000 dinara). Ovi projekti su od strane NIS-ovih stručnjaka ocenjeni kao najbolji, što mi je posebno drago. Centar za kulturu će dobiti najsavremeniji laserski projektor za prikazivanje filmova i postati jedina institucija ovakvog tipa u zemlji koja to ima. Muzej će urediti svoj ulazni hol i, napokon, širom otvoriti veliku kapiju Pančevcima. Ovo je samo prva faza u postupku renoviranja celokupne zgrade Muzeja. Dom omladine će moći da renovira delove zgrade koji su usled zuba vremena dovedeni do veoma lošeg stanja.

            U Pančevu je formiran Savet za kulturu. Koliko Vam pomažu i kreiranju i sprovođenju kulturne politike grada? Da li su ispunili Vaša očekivanja? Razmatra li Savet za kulturu koliki iznos iz gradskog budžeta bi bio potreban za narednu godinu kako bi se realizovao što veći broj kulturnih sadržaja u gradu i naseljenim mestima?

            - Savet za kulturu je oformljen sa ciljem da savetima, idejama i predlozima pomogne razvoju kulturnog života u našem gradu. Redovno se viđam sa pojedinim članovima Saveta u neformalnim kontaktima i razmenjujemo iskustva. Savet je imao uticaj na formiranje ovogodišnjeg budžeta koji je uvećan za skoro 30% u odnosu na prošlogodišnji i imaće uticaj na formiranje budžeta za 2018. godinu. Očekujem povećanje plata radnika u kulturi za dodatnih 10 procenata.

Violeta Jovanov Peštanac