Saša Pavlov, GRADONAČELNIK PANČEVA: Godina na izmaku bila je uspešna

U privredno-razvojnom i investicionom segmentu, 2018. godina svakako je jedna od najuspešnijih u poslednjih nekoliko decenija u Pančevu. Kako biste Vi ocenili 2018. godinu i šta su najznačajniji rezultati?

 

 - Ako pričamo u tom kontekstu, voleo bih da svaka godina bude kao 2018. godina, jer su naše višegodišnje mere u smislu realizacije strategije razvoja sa ciljem  privlačenja direktnih stranih ali i domaćih investicija dale rezultat. Ako krenemo hronološki, prva značajna aktivnost bila je, u investicionom delu,  osposobljljavanje “severne poslovne zone“ završetkom prve faze potamiškog kolektora. Time su se stekli uslovi da se ova poslovna zona ponudi investitorima. Nedugo nakon toga dobili smo jednog od najvećih investitora koji su došli u Srbiju - nemačku kompaniju “ZF“, koja deluje na području izrade najsavremenijih auto komponenti. To je jedna od najvećih investicija u Srbiji i iznosi više od 160 miliona evra, koja će u tri faze zaposliti više od hiljadu ljudi. Prva faza već  je završena. Ispoštovana je dinamika. Grad Pančevo je bio u mogućnosti da izda najbržu građevinsku dozvolu nekom investitoru u Srbiji. To  smo uradili za nepuna dva i po meseca što je omogućilo da prvi proizvodni pogon, hala od 25.000 kvadrata, već bude gotova, što može i da se vidi. Početkom decembra ugovorili smo i drugu i treću fazu ove investicije. To znači da će dinamika njene realizacije biti brža nego što se prvobitno planiralo. Te tri faze trebalo je da se realizuju do 2023. godine, a mi ćemo sve tri faze imati realizovane već  krajem 2020. godine. Tada ćemo imati i pun kapacitet zaposlenih, koji je planiran. Kod ove investicije veoma je  bitno za Pančevo to što je reč o kapitalnoj intenzivnoj investiciji. Investitor  nije izabrao naš grad zbog cene rada, kao što mnogi pričaju da je Srbija konkurentna zbog niske cene rada - kod ove investicije to nije slučaj. Gledale su se druge prednosti Pančeva, pre svega, geostrateška lociranost grada, blizina velikog regionalnog tržišta kao što je Beograd, dobra infrastrukturna opremljenost, dobri obrazovni profili u našim srednjim školama i kvalitetna raspoloživa radna snaga. Pre kompanije “ZF“, na ovu braunfild lokaciju je došao prvi strani investitor posle više decenija - austrijski “Egston“  gde je više od 200 naših sugrađana našlo posao. Vrlo brzo nas očekuje prodaja pet placeva za šest privrednih subjekata na lokaciji “severne poslovne zone“ gde smo otvorili prostor i domaćoj privredi da može da plasira svoj investicioni potencijal. Na ovakav način u Pančevu će biti otvoreno više od 300 novih radnih mesta, vrlo stabilnih, imajući u vidu da biznis planovi ovih kompanija, čim su se odlučili za investiciju, su stabilni i imaju potrebno tržište. Od jednog investicionog potencijala koji smo razvili prethodnih godina ne bih da zaboravim i dve izuzetno značajne investicije na području “južne industrijske zone“. U pitanju je ulaganje od više od 500 miliona evra u dva proizvodna pogona - fabrika duboke prerade i termoelektrana-toplana. Ove investicije nisu značajne samo zbog nivoa ulaganja i potencijalno otvorenih novih radnih mesta tokom 2020. godine, nego su značajne i sa stanovišta ekologije imajući u vidu da će na ovakav način nešto što je predstavljalo pretnju za stabilnost ekološke situacije u gradu biti kroz ove investicije anulirano. Nećemo više imati loše benzine čija prerada je do sada uticala na stanje životne sredine a isto tako energetski pogoni u fabrikama “južne industrijske zone“ više neće koristiti mazut kao pogonsko gorivo koji je bio konstantna pretnja stanju ekologije i životne sredine, već će koristiti gas. Stanje životne sredine u Pančevu biće izuzetno poboljšano.

            Bilo je i dosta investicija domaćih investitora koji su kupili nekoliko placeva u javnoj svojini i odlučili da prošire svoje poslovanje a ne vezuju ga za samu “severnu poslovnu zonu“. Kad sve ovo saberete, i po nivou ulaganja i po nivou otvorenih novih radnih mesta, i imajući u vidu o kakvim investicijama je reč - kapitalno intenzivnim - jasno proizilazi da bi svako voleo da svaka naredna godina bude kao 2018. godina.

            Vlada Republike Srbije obezbedila je potpuno iste uslove i privredne podsticaje kako za strane tako i za domaće investitore. Postoji li interesovanje domaćih privrednika za grinfild investicije u Pančevu?

            - Za sada je identifikovan veliki interes domaćih investitora koji su korporativno vezani za našu najveću investiciju “ZF“ zbog čega oni imaju poslovnu potrebu da posluju na teritoriji gde je plasirana ova investicija “ZF“-a. Shodno tome imamo zainteresovanost za jedan broj parcela, upravo takvih. To su domaći investitori koji ulažu domaći kapital. Ne koriste beneficije koje koriste strani investitori. Kada pričamo o beneficijama koje imaju strani investitori to se uvek jednostrano tumači, a ne bi trebalo. Te beneficije su prilično dobro obezbeđene. Većini stranih investitora bi bilo mnogo jeftinije da ne uživaju te beneficije već da posluju po ekonomskim principima, ali jednostavno ta beneficija je znak jedne dobre saradnje, pre svega ekonomske, naše države sa državama maticama odakle dolaze ove velike investicije. Postoji interes i lokalnih investitora, ali njihov interes je uglavnom vezan za proširenje njihove postojeće proizvodnje. Neki od njih su se odlučili da uzmu od Grada neke parcele kako bi investirali svoj potencijal, a jedan deo koristi našu plansku dokumentaciju koja je urađena u skladu s dogovorima s Privrednog saveta i zahtevima lokalnih privrednika. Oni koriste novourađene planske dokumente da bi proširili svoju proizvodnju na već postojećim lokacijama. Domaće investicije prate strane investicije. Pratiće još više dolaskom nekih novih investitora s kojima smo trenutno u pregovorima. Mislim da tu postoji vrlo ozbiljan potencijal da se domaća privreda iskaže i dokaže i postane pouzdan partner ovim investicijama, što je i jedan od glavnih ciljeva dovođenja direktnih stranih investicija.

            Preduzetnici i mikro i mala preduzeća uglavnom ne mogu da računaju na podsticaje iz republičkog ili pokrajinskog budžeta kada je u pitanju njihov dalji razvoj ili zapošljavanje novih radnika. Da li Pančevo predviđa u narednim godinama da nešto uradi na tom polju u okviru svojih nadležnosti?

            - Takva je i zakonska regulativa da morate da imate određeni nivo ulaganja i određeni broj novootvorenih radnih mesta, nije samo praksa to pokazala. Obično preduzeća iz sektora mikro, malih, pa i srednjih preduzeća nemaju tu visinu investicionog potencijala i zbog toga ne ulaze u grupu preduzeća koja mogu da koriste ove beneficije. Naravno da je Pančevu u interesu da podiže ovaj sektor. Analizirajući stanje na tržištu rada, zajedno sa ovom najnovijom investicijom ali i sa potencijalnim investicijama nama u narednim godinama na naše veliko zadovoljstvo ne ostaje ništa drugo nego da upravo ulažemo u podizanje konkurentnosti ovog sektora. To smo i do sada radili, ali u još većem kapacitetu i u još većem intenzitetu i sa većom finansijskom pomoći radićemo u narednom periodu kroz definisanje novih mera ili redefinisanje starih mera u okviru Lokalnog akcionog plana zapošljavanja. Na jedan potpuno drugačiji način i sa mnogo većim sredstvima ćemo da podstičemo nova zapošljavanja kroz sistem otvaranja novih firmi. Novi način znači da ćemo biti mnogo aktivniji na polju njihove konkurentnosti i na polju njihovog kontinuiteta u radu. To je jedna od veoma bitnih mera. Druga mera nisu samo direktna finansijska davanja koja će biti obezbeđena kroz budžet, nego i kroz donošenje odgovarajućih odluka koje će da naprave konkurentniji privredni ambijent. One su pre svega komunalnog tipa. To smo već i radili u saradnji s Privrednim savetom gde smo recimo bili prva lokalna samouprava koja je uvažila mišljenje Ustavnog suda i izjednačili cenu vode i za privredna i za fizička lica. Redefinisali smo i našu odluku o iznošenju komunalnog otpada. Sve to doneto je kroz razgovor s privredom u cilju podizanja konkurentnosti mikro, malih i srednjih preduzeća. Ovaj sektor malih i mikro preduzeća i porodičnog biznisa je budućnost našeg grada iz razloga rekonstrukcije velikih poslovnih sistema koje često donose negativne posledice na privredni ambijent u  Pančevu jer se povećava broj nezaposlenih.

            Cilj nam je da otvorimo prostor da novac koji građani dobiju kao otpremnine može da se reinvestira. Pre svega jer postoje i ljudi koji su dobili te otpremnine, vrlo aktivni i koji znaju šta je posao i imaju radnu disciplinu i koji znaju šta bi trebalo raditi. Preduzete mere u poslednje dve- tri godine ukazuju na znatno povećanje broja registrovanih privrednih subjekata i preduzetnika. Ovo polje i dalje je totalno neistraženo i polje najvećeg potencijalnog privrednog rasta u budućnosti u našoj zemlji.

            Kako će izgledati budžet za 2019. godinu? Da li će biti dovoljno novca i za neke veće infrastrukturne investicije?

            - Kada govorimo o infrastrukturnim investicijama, moram da kažem da su nam neka zakonska rešenja otvorila mogućnost da sprovodimo te investicije a da se one ne realizuju samo direktnim davanjem iz budžeta. Nastojaćemo da to koristimo i naredne godine pre svega kroz realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva, jer jedno od rešenja koje sam pomenuo je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. One ultimativno ne traže odmah veća zahvatanja iz lokalnog budžeta. Budžet mora da bude stabilan i javne finansije moraju biti stabilne. U prvoj polovini godine imaćemo malo problema sa javnim finansijama pre svega zbog odlaska “Azotare“ u stečaj jer ostaćemo bez više od 100 miliona prihoda od poreza na zarade. Kada pričamo o javnim prihodima, to će da se iskompenzuje onog trenutka kad “ZF“ s punim kapacitetom počne da radi i ostvari punu normu predviđenog zapošljavanja. Dok ne uskladimo ta dva procesa, visina budžeta neće biti onakva kakva je planirana. Grad Pančevo ove godine, za razliku od prošle, probaće to da kompenzuje kroz neka kreditna zaduženja. Ta kreditna zaduženja će, isključivo ukoliko bude bila potreba, biti investirana u infrastrukturne projekte vezano za poslovnu infrastrukturu. Samo investicije iz kreditnog zaduženja u poslovnu infrastrukturu dovode do povraćaja jedne takve investicije. Što se tiče podizanja nivoa kvaliteta komunalnih usluga i investicija u tom kontekstu, pa i poboljšanja životne sredine, te projekte ćemo probati kao što smo više puta i najavili da realizujemo kroz projekte javno-privatnog partnerstva. To su pre svega projekti koji se odnose na upravljanje otpadom, na javno osvetljenje i na javni prevoz što je veoma bitno jer je javni prevoz za sada “vukao“  najviše sredstava iz oblasti koje vodimo kao subvencija. Videćemo u kom obimu ćemo realizovati projekte javno-privatnog partnerstva u oblasti izgradnje lokalnih puteva za koje je nadležna lokalna samouprava. Imajući u vidu ovaj proces reindustrijalizacije u kome se nalazimo, opet je za očekivati da jedan ozbiljniji broj ljudi iz naših naseljenih mesta ponovo krene da se vraća u grad, pre svega da bude poslovno angažovan u samom gradu. Onda tim ljudima morate da obezbedite i odgovarajuću infrastrukturu kako bi mogli ugodno da doputuju do posla u gradu.

            Zbog čega je Pančevo izabralo baš ove četiri oblasti za javno-privatna partnerstva i kakva su iskustva drugih lokalnih samouprava?

            - Ove oblasti su izabrane po osnovu više kriterijuma. Jedan od osnovnih bila je ušteda. Možda ne direktnih ušteda, odmah u istom trenutku, ali u ovom trenutku u smislu nedavanja novih sredstava, a kasnije u ostvarivanju ušteda. Tu pre svega mislim na projekat javnog osvetljenja, jer su tu najveće mogućnosti uštede i kreću se između 60% i 70% dosadašnje potrošnje. Veći deo ovih ušteda ići će u investiciju ovog infrastrukturnog zahvata a potencijalno, a to ćemo i da tražimo kroz projekat javno-privatnog partnerstva - da jedan procenat ide u direktne uštede samog budžeta.

            Projekat upravljanja deponijom bazira se i na uštede ali i na zaštiti životne sredine i na odgovornosti lokalne samouprave u jednom širokom procesu koji se zove pridruživanje Evropskoj uniji odnosno otvaranja određenih poglavlja koji se pre svega tiču ekologije. Tu su dominantna ta tri razloga. Te uštede neće se videti odmah na nivou godine, ali biće  primetne za nekoliko godina jer sadašnja količina komunalnog otpada koja se odlaže na regionalnoj deponiji zahteva prema nekim procenama JKP-a “Higijena“, svake druge ili treće godine prilično ozbiljna ulaganja od čak više od tri miliona evra koji se odnose na podizanje kapaciteta takve deponije. Pokušavamo da izradimo projekat javno-privatnog partnerstva i da nađemo privatnog partnera koji bi bio zainteresovan za onaj deo upravljanja otpadom odnosno za dalju preradu otpada a da to bude tehnologija koja ne ugrožava životnu sredinu. Da ne bude tehnologija termičke obrade otpada, nego neka od poznatih tehnologija koje bi bile primenjene ovde, a koje bi u stvari smanjile količinu otpada koji se skladišti na deponijama na nekih 10 do 15% u odnosu na sadašnje količine. O ekološkoj strani ovog projekta nema potrebe pričati. Znamo kakva je pretnja otvorena deponija kao što je naša regionalna deponija i koja je dobit za ekologiju ukoliko se to bude smanjilo na minimalnu meru.

            Što se tiče javnog pravoza, ušteda jeste važna jer Grad ne može za kratko a potrebno vreme da isfinansira tolika ulaganja u poboljšanje ove komunalne delatnosti. Ulaganje se pre svega zasnivaju na nabavci novih vozila i većeg broja vozila, i u održavanje postojećeg i novog voznog parka. Pokušaćemo da sa eventualno zainteresovanim privatnim partnerom koji bi se javio za ovaj projekat obezbedimo tu investiciju za jako kratko vreme. Ono nam je bitno zbog poslovnih investicija, jer će frekvencija ljudi, pre svega na relaciji grad i naseljena mesta, a posebno Pančevo i Beograd, biti znatno veća kad ove investicije potpuno zažive. Morate tim ljudima da pružite i određeni standard, ako hoćete da im naplatite. Naš budžet ne može da priušti sebi da u jednoj ili dve godine nabavi između 30 i 50 novih vozila izuzetnog standarda i zbog toga Pančevo traži privatnog partnera. Bićemo društveno i socijalno odgovorni, odvajaćemo i dalje određeni novac iz budžeta ali pre svega isključivo za subvencionisanje socijalno ugroženih i specifičnih kategorija kao što smo radili i do sada, ali nećemo imati “glavobolju“ što se tiče samog funkcionisanja preduzeća. Dakle, u pitanju su i podizanje kvaliteta nivoa usluge ali i ušteda jer će novac koji se izdvaja za subvencionisanje u svakom slučaju biti mnogo manji nego što je to sada. Što se tiče održavanja puteva, to je možda i najzahtevnija investicija jer je   potrebna izgradnja i rekonstrukcija više od 60 kilometara lokalnih puteva. Mi taj kvalitet moramo da pružimo našim građanima. U kom obimu ćemo to da uradimo, zavisiće od stanja budžeta. Možda čak u prvom delu 2019. godine nećemo biti ni u situaciji da dobro to izanaliziramo dok ne dođe do ove kompenzacije javnih prihoda, o kojima sam već govorio, nedostajućih od “Azotare“ i očekivanih od “ZF“-a i novih investicija. Tek tada ćemo moći da razmatramo obim investicija vezanih za lokalne puteve i za eventualno plaćanje za ponovno uvođenje “Beovoza“ u Pančevo.

            Kako vidite dalji razvoj naseljenih mesta?

            - Moram prvo da konstatujem nekoliko stvari. Mislim da su naša naseljena mesta, bez obzira na stalne zahteve koje dobijamo od ljudi iz  mesnih zajednica, ipak na izuzetno visokom nivou što se tiče infrastrukturne opremljenosti i svih ostalih elemenata koji su vezani za kvalitetan život ljudi u tim mestima. Tu pre svega mislim na nivo obrazovanja, jer nam nijedna škola nije zadužena. Jedna smo od retkih lokalnih samouprava koja ima domove kulture i ambulante u svim naseljenim mestima. To je jedan standard usluga koji zaista ozbiljno košta budžet Pančeva a koji ljudi u mesnim zajednicama ne vide ili smatraju normalnim. U godinama koje su pred nama biće sve teže i teže finansirati ovakav kvalitet usluga, ne samo radi ostvarivanja ušteda u budžetu nego zato što smo prešli iz nečega što se zove “socijalna država“ u nešto što se zove tržišno orjentisana.

            Projekat javno-privatnih partnerstava ne odnosi se samo na grad, nego i na naseljena mesta, čak i u većem obimu što se tiče izgradnje i održavanja lokalnih puteva i javnog osvetljenja. To će biti direktne investicije u sama naseljena mesta. Ono što ćemo probati, i već smo u nekim pregovorima, ceneći potrebu daljih aktivnosti JKP-a “Higijena“ u smislu održavanja deponije, unošenje jednog javno-privatnog partnerstva kao ovaj što smo najavili i veće potrebe za održavanjem javne čistoće imajući u vidu tempo razvoja grada. U pregovorima smo s nekoliko privrednih subjekata kako bismo razmotrili mogućnost poveravanja poslova održavanja javne čistoće i iznošenja komunalnog otpada u naseljenim mestima trećim licima, odnosno privrednim subjektima koji se time bave, samo pod uslovom da će to poboljšati nivo kvaliteta pružanja te usluge. To će biti neophodno jer ćemo mi od 2019. godine ući u novi krug čišćenja divljih deponija po naseljenim mestima i ovoga puta čišćenje se neće završiti samo na čišćenju i prostoj rekultivaciji nego ćemo gledati da to završimo i kroz ozelenjavanje tih površina da jednom zasvagda zatvorimo divlje deponije. Kad sve ovo saberete, održavanje svih ustanova i institucija, davanja novca za to, učešće naseljenih mesta u realizaciji projekta javno-privatnog partnerstva, čišćenje divljih deponija koja se isključivo odnose na naseljena mesta, mnogo su veća budžetska ulaganja u naseljena mesta nego u sam grad. Želim da podvučem, jer vidim da neki opozicioni lideri često potenciraju kako imaju dobru ideju da novac od prikupljenog poreza na imovinu u naseljenim mestima, tim mestima i ostane, mi za naseljena mesta izdvajamo mnogo veći novac nego što je procenat naplate odnosno nominalnog iznosa naplate poreza na imovinu u tim mestima. Naseljena mesta mogu da očekuju zanavljanje infrastrukture vezano za puteve i javno osvetljenje i nastaviće se saradnja s Pokrajinom, čak i intenzivirati, na izgradnji nedostajuće kanalizacione mreže. To je i neophodno jer Grad Pančevo je ušao u nezaustavljiv projekat, u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, gde najnovije rešenje ukazuje da će preko jednog postrojenja da se obrađuju sve otpadne vode iz svih naseljenih mesta. Samim tim, jako brzo moraće da se uradi sva nedostajuća kanalizacija kako bi projekat imao pun efekat.

            Novogodišnja čestitka našim čitaocima?

            - Sa aspekta lokalne samouprave svim građanima želim da 2019. godina bude kao 2018. godina u smislu funkcionisanja i da bude primer za sve naredne godine. Možda ljudi još uvek ne vide dobrobit svega što se dešavalo u 2018. godini, ali godine pred nama će vrlo jasno da oslikaju sve pozitivne efekte ovoga što smo radili godinama. Lično, kao sugrađanin, želim im puno zdravlja, sreće i puno strpljenja. Svima nam je potrebno puno strpljenja i malo blagosti prema sebi i svojim ukućanima i komšijama jer kvalitet života izgrađujemo sami. Biće nam lepo i dobro, i grad će nam biti lep i dobar, koliko ljudi koji žive u tom gradu su lepi, dobri i blagonakloni.

Violeta Jovanov Peštanac

KONTAKT

Skupština mesne zajednice
Trg Neolita 1, Starčevo, Srbija

Telefon: 013/631-144

Faks: 013/631-144

Video o Starčevu

VREMENSKA PROGNOZA

Pretraga sajta

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…