Nemanja Rotar, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZA KULTURU I OMLADINU

Očekuje se da će ovu godinu obeležiti početak radova na sanaciji zgrade Magistrata odnosno Narodnog muzeja u Pančevu, čiju realizaciju su podržale Vlada Srbije i Pokrajinska vlada. Koliko je to značajno za Pančevo? Objasnite, molim Vas, čitaocima zbog čega je ovaj projekat od velikog značaja?

 

- Najozbiljniji radovi planirani za ovu godinu biće početak radova na zgradi Magistrata, u kojoj je smešten Narodni muzej Pančeva. Prošle godine u oktobru, na zajedničkoj sednici republičke i pokrajinske vlade odlučeno je da se u potpunosti podrži sanacija ovog objekta, tako da očekujemo ta sredstva. Ove godine bi se mogla realizovati prva faza projekta čija je vrednost bezmalo 50 miliona dinara. Sanacija muzeja je najveći projekat u kulturi još od zidanja Gradske biblioteke. Ako to uspemo da okončamo kako valja, generacije koje dolaze imaće u čemu da uživaju.

Pančevo nastavlja da kroz program ‘Kultura na poklon‘ afirmiše kvalitetne kulturne sadržaje i podstiče mlade s teritorije Pančeva da ih koriste. Šta su po Vama najznačajniji dometi programa Kultura na poklon? Da li će akcija biti nastavljena i ove godine i koliko novca budžetom grada je opredeljeno za te namene?

 

- “Kultura na poklon“ je program koji mlade usmerava ka trajnim vrednostima duhovne baštine. On im sugeriše šta je to kvalitetno pozorište, šta je to umetnička muzika, ozbiljna literatura, dakle, šta je to estetski ozbiljno i važno. Mi smo se opredelili za taj korak da bismo pokušali da im pokažemo da postoje mnoge vredne stvari izvan svakodnevnih izvora relaksacije, zabave i uživanja, koji su tu da nam amputiraju osećaj za lepo i dobro. To je jedan etički projekat stvoren da traje. On ne daje rezultate odmah, ali postupno, ako se održi, imaće svoj blagotvoran i dalekosežan uticaj. Da, akcija će biti nastavljena i ove godine. Svako ko napuni 18 godina potrebno je da dođe do Kancelarije za mlade i preuzme svoj vaučer u vrednosti od 3.000 dinara s kojim ima godinu dana besplatne članarine u Gradskoj biblioteci i koje će moći da potroši na kulturne programe koje organizuju ustanove kulture u našem gradu.

Koliko iznosi budžet za kulturu za 2019. godinu i koliko ste zadovoljni programima koji će biti organizovani tokom ove godine?

- Budžet Grada Pančeva za kulturu za 2019. godinu iznosi nešto više od 315 miliona dinara, od čega veći deo sredstava odlazi za troškove funkcionisanja gradskih ustanova kulture kao i za plate zaposlenih u njima. Tokom ove godine, od kulturnih sadržaja biće za svakog po nešto. Kao i svake godine, ustanove kulture u gradu realizovaće svoje bogate programe. Očekuje nas mnoštvo festivala, pozorišnih predstava, koncerata, književnih susreta, tribina…

Pored samih kulturnih programa, Grad Pančevo je izdvojio sredstva i za nastavak radova na projektima započetim prošle godine. Tako će Zavod za zaštitu spomenika kulture ove godine realizovati projekat koji je praktično nastavak rada na sanaciji Preobraženskog hrama a u okviru koga će se sanirati fasada tornja ove crkve. Na konkursu “Gradovi u fokusu“ koje je raspisalo Ministarstvo kulture i informisanja Grad je konkurisao sa projektom treće faze rekonstrukcije “Apola“, projektom koji je vredan 17 miliona dinara.

Pančevo nastavlja s tradicijom da svake godine sugrađanima ponudi bogat i raznovrstan kulturni program, što se vidi pre svega iz Planova za ovu godinu ustanova kulture koje postoje na teritoriji Grada Pančeva. Šta je prema Vama najznačajnije od kulturnih dešavanja u ovoj godini planiranih u Pančevu i koliko ste zadovoljni Planom i programom rada Doma kulture Starčevo za 2019. godinu?

- Zadovoljan sam radom Doma kulture u Starčevu. Imaju bogat i raznovrstan, a nadasve kvalitetan program. Budžet im je ove godine i znatno uvećan, tako da očekujem još više kvalitetnih ideja i realizacija. To je naseljeno mesto koje se razvija po planu i u kome se domaćinski gazduje u svakom smislu.

Pančevo i naseljena mesta na našoj teritoriji postaju sve prepoznatljivija po tome što uspevaju da sredstva za realizaciju svojih programa obezbede i na konkursima AP Vojvodine i Republike Srbije. Koliko je to značajno za kvalitetniju kulturnu ponudu u gradu i naseljenim mestima?

- Konkursi su presudni za razvoj kulture uopšte. Više nije dovoljno čekati na lokalnu samoupravu da sve reši. Projektno planiranje je budućnost, voleli mi to ili ne.

Starčevo već duži niz godina radi na izgradnji arheološkog parka kojim bi se dao akcenat na svetski poznatu kulturu starijeg neolita, nazvanu po ovom mestu. Jedan od načina da projekat zaživi je nadogradnja turističke ponude otvaranjem muzeja s bogatim i raznovrsnim sadržajem. U kojoj fazi je realizacija ovog projekta? Kako Grad Pančevo pomaže realizaciju projekta?

- Koliko je meni poznato, zgrada za ovu namenu  postoji u samom centru Starčeva, baš na Trgu neolita, ali je potrebno uložiti sredstva za njeno finalno opremanje. Mislim da je procedura osnivanja institucije muzeja vrlo složena i iziskuje vreme, ali da je otvaranje galerije i formiranje izložbe koja bi prikazivala razvoj mesta kroz vekove nešto što može već ove godine da se realizuje. Grad Pančevo bi zasigurno podržao jedan ovakav projekat.

Koliko je ova starčevačka inicijativa  važna za obogaćivanje kulturnog života na teritoriji Pančeva?

- Mislim da je to  odlična ideja. Pre svega, meštanima bi bila od koristi da znaju sve o istoriji Starčeva, a potom i svima koji u njega dođu, bilo poslovno, privatno ili turistički.

Šta mislite o decentralizaciji kulture? Kako bi prema Vašem mišljenju to bilo najbolje sprovesti?

- Decentralizacija kulture je jedna od mnoštva ideja sa kojima se danas barata kada se priča o sudbini razvoja kulturnog života u zemlji. Ako država napusti polje kulture, na njeno mesto dolazi tržište i donosi komercijalne programe koji nisu i ne mogu biti esencijalna kultura, već samo i jedino zabava. Onda tu više nema edukativne i misaone komponente već preovlađuje kič.

S druge strane, koncept finansiranja kulture kakav mi imamo u Gradu, da pokrivamo devet domova kulture u naseljenim mestima, nema više ni jedna lokalna samouprava u zemlji.

Nije to nimalo lako niti jednostavno. Budžet Grada Pančeva za kultutu iznosi bezmalo tri miliona evra, s tim da se osamdeset odsto tih sredstava koristi za plate zaposlenih u kulturi i režijske troškove samih ustanova, a samo dvadeset odsto otpada na stvaralaštvo i razvoj, a to je malo. Zamislite situaciju da je Starčevo opština sa samostalnim budžetom pa da mora da snosi sve troškove funkcionisanja institucija na svojoj teritoriji, pitanje je koliko bi im ostalo sredstava za kulturu.  Možda bi trebalo i sami Starčevci da odluče koji su to njihovi prioriteti u budućnosti, da li je to sport, obrazovanje, infrastruktura ili kultura i da kreiraju razvojnu politiku prema tim odlukama. Jedno sigurno znam, svi ovi koncepti iz prošlosti biće zamenjeni novim u bliskoj budućnosti. Voleo bih da država ne napusti polje kulture sasvim. To bi bilo pogubno za našu krhku duhovnu prošlost.

Međutim, neki svetski trendovi često, poput džinovskog talasa, samo zapljusnu zajednicu i ostave je bez mogućnosti uticaja na tokove zbivanja. Verujem da su Starčevci tvrdokorni i da će se izboriti za najbolja rešenja po njih.

Violeta Jovanov Peštanac

KONTAKT

Skupština mesne zajednice
Trg Neolita 1, Starčevo, Srbija

Telefon: 013/631-144

Faks: 013/631-144

Video o Starčevu

VREMENSKA PROGNOZA

Pretraga sajta

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…