Vrednost hektara zemlje u Starčevu je oko 250 evra

Šta su Vaša zaduženja u Gradskom veću?

            - Kao član Gradskog veća bavim se poljoprivredom i sociološkim opstankom sela, sarađujući sa udruženjima iz seoskih sredina. Ujedno, sarađujem i radim sa zaposlenima u Sekretarijatu za poljoprivredu Grada Pančeva jer sve ovo je timski rad. Sve ovo ne radim samo ja već 13 zaposlenih u Sekretarijatu za poljoprivredu. Pratimo realizaciju sredstava, raspisujemo javne pozive za korišćenje sredstava, raspisujemo javne nabavke, pratimo javne nabavke, pratimo i zakonsku regulativu, i konkurse pokrajine i ministarstva i konkurišemo i putem konkursa obezbeđujemo još dodatnih sredstava za Grad...

            Završena je licitacija poljoprivrednog državnog zemljišta na teritoriji Pančeva. Koliko zemljišta je bilo ponuđeno i koliko je izlicitirano?

            - Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta na celoj teritoriji Pančeva i  devet naseljenih mesta je 66.482 hektara, a obradivo je 61.922 hektara. Prema podacima dobijenih iz Republičkog geodetskog zavoda ove godine, od 2016. godine kada smo definitivno počeli i uradili najveći obim borbe protiv uzurpacije i kada je definitivno katastar dostavio sve posedovne listove državnog poljoprivrednog zemljišta da bi to moglo da ide na licitaciju, definisano je da na teritoriji Grada Pančeva ima 17.544 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje smo apsolutno stavili u zakonski okvir. Oko 6.000 hektara je već opredeljeno po višegodišnjim ugovorima, po osnovu prava prečeg zakupa, po osnovu stočarstva, infrastrukture i davanje na korišćenje bez naknade. Na besplatno korišćenje ustanovama koje je osnovala Republika Srbija i AP Vojvodina: Zatvor, Dom “Srce“ Jabuka, Poljoprivredna škola, Institut “Josif Pančić“, Institut “Tamiš“ i ŠIK “Banat“ opredeljeno je negde oko 1.800 hektara, od čega je veći deo, oko 1.100 hektara opredeljeno ŠIK-u “Banat“. U pitanju je neobradivo zemljište koje se vodi kao državno poljoprivredno zemljište u pojasevima gde je vodoplavno a gde su oni zasadili višegodišnje zasade topole.

            Prvi krug licitacije  organizovan je od 23. septembra do 1. oktobra. Na licitaciji je bilo 8.114,2706 hektara što je podeljeno u 607 nadmetanja po katastarskim opštinama. Prosečne cene prethodnih godina su diktirale početnu cenu ove godine, tako da je zemlja u pojedinim katastarskim opštinama, s obzirom na veliko interesovanje prethodnih godina, a što se i vidi u javnom oglasu imala poprilično adekvatnu komercijalnu cenu izdavanja. Na prvoj licitaciji izdato je 7.167 hektara sa prosečnom cenom od 321,53 evra. Najviša cena ostvarena je na teritoriji Kačareva, gde je bilo ponuđeno i najmanje zemlje ali najvišeg kvaliteta, 430,67 evra po hektaru. Zatim sledi Dolovo s 426 evra, pa Pančevo s Vojlovicom 423 evra. Najniža cena je u Ivanovu, gde je bilo ponuđeno najmanje zemljišta, negde oko 70-tak hektara. Cena po hektaru bila je 236 evra. Po nalogu Ministarstva poljoprivrede zemljište je licitirano na 10 godina i to znači da će lokalna samouprava imati stabilan prihod u narednih deset godina. Za period od 10 godina Grad po ovom osnovu očekuje prihode od 1.700.000.000 dinara.

            Da li će biti drugog kruga licitacije?

            - Da, kada završimo kompletnu proceduru u vezi s prvom licitacijom i kada zakupci uđu u posed izlicitirane zemlje, pristupićemo organizovanju drugog kruga licitacije. Najverovatnije u decembru, eventualno u januaru. Za drugi krug licitacije preostalo je 844,88 hektara gde će imati pravo da licitiraju svi sa svih katastarskih optina. S obzirom da je preostalo uglavnom zemljište slabijeg kvaliteta i neobradivo mi tu očekujemo da će se licitirati jedno 300 hektara, po ceni od 300 evra po hektaru. Ne očekujemo veliki priliv sredstava, ali može obezbediti između 4 i 7 miliona dinara.

            Koliko je poljoprivrednog zemljišta u Starčevu na licitaciji izdato u zakup?

            - Licitacija za parcele na KO Starčevo održana je, 27. septembra. Postignuta je prosečna cena po hektaru od 249,85 evra a izdato je u zakup 821 hektar državnog poljoprivrednog zemljišta.

            Kako se raspodeljuju sredstva dobijena licitacijom državnog poljoprivrednog zemljišta? O kom iznosu je obično reč?

            - Sredstva dobijena licitacijom raspodeljuju se tako što 30% iznosa ide Pokrajini, 30% Republici a gradu Pančevu ostaje 40%. Na godišnjem nivou gradu Pančevu obično ostaje oko 170 miliona dinara. Svake godine pravdamo Ministarstvu poljoprivrede na šta smo potrošili naš budžet za poljoprivredu i namenska sredstva. U pitanju su strogo namenska sredstva za poboljšanje ambijenta u oblasti poljoprivrede na celokupnoj teritoriji Pančeva, na svih 66 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta na našoj teritoriji. Što se tiče raspodele namenskog novca, iz sredstava prihodovanih od licitacije, najviša cifra koja se izdvaja svake godine je za saradnju s AP Vojvodinom i “Tamiš Dunavom“ za uređenje kanalske mreže koje ima oko 650 km na teritoriji grada Pančeva. Možda ljudi ne primećuju, ali najmanji mogući procenat poplavljenosti poljoprivrednog zemljišta, i državnog i privatnog je na teritoriji našeg grada zato što se kanalska mreža i finansira i održva. A ljudi obično ne primete to što uredno funkcioniše. Osim toga, novac se usmerava na podizanje vetrozaštitnih pojaseva, izgradnju atarskih puteva, na organizovanje poljočuvarske službe.

            Od prihoda od izdavanja poljoprivrednog zemljišta deo novca se usmerava i na vetrozaštitne pojaseve. Koliko novca je za to izdvojeno? Da li će deo biti zasađen oko Starčeva?

            - Što se tiče vetrozaštite tu svake godine izdvajamo oko 10 miliona dinara. U poslednjih pet godina za vetrozaštitu smo, na bazi programa Šumarskog fakulteta izrađenog pre deset godina, taj posao je poveren JKP-u “Zelenilo“. Odlukom Skupštine grada i Gradskog veća, po usvajanju godišnjeg programa iz namenskog budžeta opredeljujemo pare “Zelenilu“. Ovo preduzeće,  na bazi glavnog projekta Šumarskog fakulteta,  radi godišnji plan održavanja vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji Grada, vodi računa o tome i podnosi izveštaj. Grad je formirao komisiju koja izlazi na teren potvrđuje njihove radove i time naše javno preduzeće vodi računa o vetrozaštitnom pojasu na teritoriji našeg grada. Ove godine smo obezbedili čak 16,5 miliona dinara za JKP “Zelenilo“  za vetrozaštitu, jer osim što je Grad izdvojio 11,5 miliona dinara iz budžeta, dodatnih pet miliona dinara je obezbeđeno na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine. Naš projekat je poslat na taj konkurs jer smo imali gotov projekat i kompletnu dokumentaciju, a sredstva su nam odobrena jer je veoma mali broj lokalnih samouprava koje imaju gotove projekte za vetrozaštitu.

            Izgradnju atarskih puteva Grad obezbeđuje od namenskih sredstava od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Šta će od atarskih puteva biti rađeno u narednom periodu?

            - Jedna od stavki u Godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Grada Pančeva je izgradnja atarskih puteva koju radimo po prioritetu, na zahtev saveta Mesnih zajednica i kako se odluči na nivou grada, na nivou kabineta gradonačelnika u saradnji s ljudima koji su za to resorno zaduženi. Ove godine planiramo početak i završetak radova na lokacijama u Omoljici i Banatskom Brestovcu. Za sledeću godinu konkurisaćemo kod Pokrajine za puteve za koje imamo projekte. Svake godine to je u iznosu od 35 do 40 miliona dinara učešća Grada, a ostalo je učešće Pokrajine. U prethodnom periodu, u poslednjih deset godina, u proseku kilometar atarskog puta bio je između pet  i 6 miliona u zavisnosti od konfiguracije tla. Trudimo se i uspevamo u tome da atarske puteve radimo isključivo kroz poljoprivredno zemljište, kroz velike parcele poljoprivrednog zemljišta i da budu namenski za poljoprivredu. U narednoj godini je u najavi da se uvede i održavanje postojećih atarskih puteva. I za to ćemo odvojiti neka sredstva koliko bude bilo moguće budžetom. To će biti tekuće održavanje već izgrađenih atarskih puteva u prethodnom periodu koji su oštećeni na bilo koji način.

            U Starčevu je ostao nedovršen atarski put prema “milju“. Kada će i da li će taj put biti završen?

            - Potrebno je da Savet mesne zajednice podnese zahtev za završetak radova tog atarskog puta. Ako je taj put u građevinskom reonu naseljenog mesta, onda je za njegovo održavanje i završetak zaduženo javno-privatno partnerstvo za održavanje puteva. Ako je taj atarski put van GUP-a i u ataru, neka iz  MZ podnesu zahtev, daju trasu kroz koje parcele prolazi i daju okvirno koliko metara ili kilometara je potrebno da se uradi. Ako je u ataru i ako postoji projekat za izvođenje radova do kraja, neka se dostavi zahtev. Ako nem projekta, onda mi moramo da obezbedimo i projekat. Ništa se ne radi bez projekta. Zatim,  moramo da obezbedimo projektno-tehničku dokumentaciju za nastavak kroz javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije a onda i javnu nabavku za izvođenje radova. Svi atarski putevi imaju projektno-tehničku dokumentaciju koja se stavlja u javnu nabavku na osnovu koje se radi nabavka. Nema direktnog, “odokativnog“ nasipanja.

            Da li ste zadovoljni kako je organizovana poljočuvarska služba? Upravo je završena javna nabavka za ove poslove, kome je posao dodeljen?

            - Jedna od stavki u Godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Grada Pančeva je angažovanje poljočuvarske službe. Kao i prethodne dve godine, i ove godine taj posao je dobila firma “G4S“. Izuzetno smo zadovoljni sa njihovom uslugom s 28 poljočuvara, 24 sata dnevno, na ukupnoj površini od 66.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

            Iz namenskih sredstava se pokreću i vode i postupci komasacije. Kakva je tu situacija trenutno?

            - Da, radi se projektno-tehnička dokumentacija i pokreću se i vode postupci komasacije. Trenutno smo u postupku komasacije Katarstarske opštine Glogonj. Imali smo problem s javnom nabavkom za izvođenje geodetskih usluga i ponovo ćemo je raspisati. Ona iznosi oko 60 miliona dinara. Važno je da se zna da je cena komasacije oko 200 evra po hektaru a taj trošak snosi lokalna samouprava, građani je ne plaćaju za razliku od ostatka Srbije. Zbog te cene i velike površine koja se komasira, a komasira se i poljoprivredno i građevinsko zemljište, prosečna cena komasacije KO Glogonj koja je oko 5.500 hektara poljoprivrednog i građevinskog reona, je oko 200 miliona dinara. To uopšte nisu mala sredstva. To moramo da radimo postepeno i to će se raditi na duži period ali je bitno da smo obezbedili ambijent za to stavljanjem zemljišta u zakonske okvire.

            I ove godine budžetom je bio obezbeđen novac za podršku udruženjima građana koja se bave i poljoprivredom. U kom iznosu i kakvi su rezultati?

            - Ove godine smo odvojili šest miliona dinara za program mera podrške poljoprivrednim udruženjima i ruralnom razvoju sela za konkurs za su/finansiranje projekata/programa iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja za Grad Pančevo za 2019. godinu. U prvom krugu je 30 udruženja dobilo sredstva, a u drugom krugu još sedam udruženja. Trudimo se da ta sredstva ravnomerno raspodelimo po naseljenim mestima i po udruženjima. Postoji komisija, radi se po uputstvu SKGO-a, radi se već duži niz godina. Trudimo se da obezbedimo ravnomerni razvoj i sociološki opstanak sela.

            Deo novca iz budžeta za poljoprivredu usmerava se i na protivgradnu zaštitu. Koliko je izdvojeno za nabavku protivgradnih raketa?

            - Osim namenskih, postoje i sredstva Grada za poljoprivredu i od tog novca dva miliona dinara se opredeljuje za protivgradnu zaštitu odnosno za javnu nabavku kupovine raketa koje predajemo RHMZ-u, jer je kompletno njihova nadležnost i angažovanje strelaca i kompletna procedura protivgradne zaštite na celoj teritoriji Vojvodine. Tu je Radarski centar Samoš, MUP, koordinacija sa aerodromima a naš krajnji domet kao Grada je da odvojimo sredstva, kupimo protivgradne rakete i predamo ih. Eventualno, kao što smo ove godine uradili, dodajemo nešto novca za finansijsku nadoknadu za strelce protivgradnih raketa u odnosu na ono za šta sklope ugovor sa RHMZ-om i Ministarstvom nutrašnjih poslova Republike Srbije.

Violeta Jovanov Peštanac

KONTAKT

Skupština mesne zajednice
Trg neolita 1, Starčevo, Srbija

Telefon: 013/631-144, 063/565-752

Faks: 013/631-144

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

Video o Starčevu

VREMENSKA PROGNOZA

Pretraga sajta

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…