///

Vidim sebe kao dete koje klacka nogom pedalu šivaće mašine. To proizvodi zvuk voza na šinama. Umesto platna, karta Evrope i po njoj olovkom ucrtavam putanju zamišljenog voza. Naputovao sam se tako, a mašta je bila pogonsko gorivo.

///

Odlaskom u penziju se stekao važan uslov - da imam dovoljno slobodnog vremena i novca, naravno, ovog drugog nikad dovoljno, ali i želju za putovanjem, izraženu u kosmičkim razmerama. Kako nisam ljubitelj zime, destinacija se besramno nudila: Tajland - Zemlja slobodnih ljudi, da, to znači u bukvalnom prevodu. Prilično upoznat sa tekovinom novog doba, internetom, osam meseci ranije pronašao sam jeftine avio-karte, smeštaj u Jomtijenu, predgrađu Pataje, nekih 120 kilometara udaljenog od Bangkoka, prestonice ove zemlje, kupio putno osiguranje na tri meseca i aplicirao i dobio tajlandsku vizu. Sve to iz fotelje. Bez mnogo muke.

///

Plan je bio - da plana nema. Idem da budem tamo, da se umešam u lokalno stanovništvo i da upijam njihovu tradiciju, kulturu, navike... Međutim, kako je najdraža saznala šta se tu kuva, hoće i ona da ide. Teško je ćerki ne udovoljiti. Uklopili smo njenih petnaest dana u mojih tri meseca, na način da to budu dani turbulentnih dešavanja, obilazaka dva ostrva, overavanja plaža, ups - njen rođendan, i u povratku, dvanaestomilionski Bangkok sa raskošnim hramovima. Dok ovo pišem, ona je sletela kući, a ja opet po svom, lagano.

///

Ne možeš da znaš ni sebe ni njih, dok ne vidiš i ne osetiš interakciju sa stanovništvom. Budizam i tropsko podneblje ih je satkalo u spokojna, nasmejana i ljubazna bića. Lako je sa njima. Imaju vremena da ti se posvete. NJihov unutrašnji mir je zarazan. Mole se skromno i posvećeno, pozdravljaju te u svim mogućim prilikama, jedu na svaka dva sata, gde god da su, poštuju kralja, koji je i zaštitnik Budizma. Vojna hunta štiti Kralja. Sistem je uvezan i kao takav daje rezultate. Zakoni se poštuju, pušenje te vodi ka teškoj diskriminaciji, na svetovne praznike se ne prodaje alkohol, prosjačenje je vrlo retko, beskućnika ima noću, nebo im je jorgan, trotoar - krevet. Kriminala, onog sitnog, nema.

///

Reč dve o klimi. Dan traje koliko i noć, 12 sati tokom cele godine. Potrebna je lagana letnja garderoba, papuče, sandale, šešir, eventualno. Dnevna temperatura u suvom periodu (novembar - mart) je oko 30⁰C, noćna 27⁰C, temperatura mora 27⁰C. Vlažnost preko 70%. Stvari postaju kritične u vlažnom periodu (jun - oktobar). Kiša lije kao iz kabla, vlaga 90%. Tada treba biti na drugom mestu.

///

Taji (većinski narod Tajlanda) se mogu pohvaliti da kroz dugu istoriju nikada nisu bili pokoravani. To za posledicu ima da su vrlo otvoreni prema svim nacijama, religijama i komšijama. Moto Aleksandra Makedonskog - Zavadi po vladaj, ovde nije imao priliku da se uspostavi. Poreklo vode od Kmera, baš kao i žitelji susedne Kambodže. Pitanje, ko više na to polaže pravo, jedini je kamen spoticanja u, inače, korektnim odnosima. Tajski jezik je noćna mora za sve Farange (tako zovu sve strance koji dolaze iz Evrope, po Francuzima koji su svojevremeno petljali nešto po jugoistočnoj Aziji). Na razvoj jezika, uticao je sanskritski, kmerski, kineski i javanski jezik. Poseduje 44 samoglasnika i devet oznaka za ton glasa. Tajski je tonski jezik, od tona glasa zavisi smisao reči.

///

Tajska hrana je jedna od najboljih na svetu. Pad Tai, Tom Yum, Pad kra pao, Papaja salata, piletina sa karijem, su samo neka jela u nizu najpopularnijih. Uobičajeno je da se jede hrana pripremljena na uličnim tezgama, naglasite da nećete začinjeno (ljuto), štapići i viljuške su ravnopravni u upotrebi. Voća ima uvek, sezona za skoro sve je tokom cele godine. Ukusa ima u širokoj lepezi. Papaja, mango, avokado, zmajevo voće, durian, mangostin, ananas, kokos, rambutan, marakuja, banana, lubenica...

///

Utisci sa putovanja su uvek krajnje subjektivni, i to je normalno. Ko dođe na 15 dana, upozna okruženje u kome boravi, tek površno. Sa lokalnim stanovništvom još su manje šanse. Da uspostaviš neki konkretan, prijateljski ili emotivan odnos, to zaboravi. Prvobitno sam mislio da bi nakon Tajlanda valjalo posetiti Vijetnam, Filipine, Indoneziju, Šri Lanku, pa i Mauricijus. Sve ove destinacije imaju tropsku klimu, te je lako zimu prevariti. Ipak, osećam neku vrstu odanosti prema ljudima koje sam upoznao, očaranost mestima koja sam posetio i prisnost sa plažama na kojima sam provodio dane i noći. Tajland u srcu, opet, iznova.

Ljubomir Sekulovski

(Pataja, 27. februar 2024.)