- Moje ime je Željko Poljak. Rođen sam u “kući golubova“. Naime, moj otac je držao ukrasne golubove što me je od malena privuklo da zavolim te plemenite ptice. Najviše sam voleo njihov dugotrajan let i sletanje... Kao dečak voleo sam i fudbal što me je odvajalo od golubova, ali sam uvek nalazio vreme i za jedno i za drugo. Kasnije sam se oženio i moji sinovi su nastavili da igraju fudbal, pa sam pratio njihove utakmice, ali sam uvek imao dovoljno vremena i da golubarim.
Kako su izgledali ti počeci?
- Najaktivniji period je bio od 2008. godine i tada sam napravio svoj prvi rezultat od osam 8 sati i 45 minuta, što mi je dalo još jaču volju za takmičenjem. Tog dana sam bio treći u društvu, a “terali“ smo Kup Panteleje. Od 2008. do 2022. godine napravio sam 33 rezultata, od toga 18 juniorskih i 15 seniorskih. Sa juniorima sam pet puta bio prvak društva, a sa seniorima jednom. Najveći uspeh mi je bio treće mesto na regionalnom takmičenju, sa rezultatom od 6 sati.
LJubav i predanost prema golubarstvu...
- Aktivno sam golubario sve dok se matični klub nije podelio i sada sam član novog društva “823 Golub Starčevo“. Prošle godine se nisam takmičio jer su se dogodile svakojake nepravde, radi rezultata. Nisam verovao na šta su ljudi spremni samo da bi ostvarili rezultat. Podele nisu dobre, evo ovde gde stanujem u krugu od sto metara pet golubara u tri različita kluba...
Ipak, nastavljate?
- Sada imam osamdesetak golubova, ali verovatno ću smanjiti broj jer želim da više vremena da posvetim sebi i unuku koga želim da gledam kako igra fudbal, da ga naučim pecanju, a još malo pa će penzija, te ću gledati da svoje vreme ravnomerno raspodelim na sve ono što volim.
Recite nam neke od tajni dobrog golubarstva?
- Parim one golubove koji se dokažu kao dobri letači. Puštam ih da se sami upare, tj. izaberu ženku jer smatram da priroda ima svoju ćud za svaku životinju. Mlade vraćam u letačku ekipu pa imam tri kolena u timu koji dokazuju svoj kvalitet.
Sarađujete li sa drugim golubarima?
- Imam saradnju sa Sašom Novakovićem, naši golubovi su istog porekla i kvaliteta. Pravimo dobre rezultate. Važno je pomalo imati i sreću, da se “ubode“ dan i da golubovi budu u top- formi, što, opet, traži mnogo vremena... Ali, koliko je truda i zalaganja - toliko je uspeha i rezultata.
Kakva je perspektiva golubarenja?
- U našem sportu sve je manje podmlatka jer je internet okupirao mlade. Svi teže ka tome, a mi nismo imali ni telefone, nego smo se kao klinci družili po ceo dan i igrali... Golub nije nikome neprijatelj, a ima hiljadu neprijatelja! Treba ga čuvati jer je naš golub priznat u svetu kao najbolji visokoletač, poštujem sve poštene golubare koji su takmičarski nastrojeni i nisu skloni podvalama, koji poštuju svoj i tuđi rad jer golubar koji laže samog sebe i nije golubar. Želim svim golubarima mnogo uspeha u nastupajućoj sezoni. Dobar (golubarski) glas daleko se čuje, a loš još dalje.
Zoran Petrov