Jedan je od vrednih domaćina koji je primer da se upornim radom može napredovati, a voćarstvo za to pruža brojne mogućnosti. Obrađeno voće odgovarajućih sorti i visokog kvaliteta lako može naći svoje kupce, kako domaće tako i one u inostranstvu i što je najvažnije - da bude isplativo.

            Škrbić se odlučio da na tržištu nastupi sa jednim svojim voćnim proizvodom - rakijom koju je nazvao “Neolit“. Kaže da za rakiju važi da što je starija to je bolja, pa otud i naziv kao asocijacija na drevnu starčevačku kulturu iz doba neolita. Peče je od kajsije, kruške, dunje i šljive iz voćnjaka sa svog poljoprivrednog gazdinstva od onoga što pretekne za  konzum. NJegova rakija od šljive je 46 do 48 stepeni, a aromatične od 42 do 44 stepena jačine. Po sezoni proizvodi 1000 do 1500 litara, a za te količine ima siguran plasman. Kupcima na veliko izlazi u susret kada imaju zahtev za rakijom tačno određene jačine, da saradnja bude na obostrano zadovoljstvo.

            Ostaje samo da je probate, ali u umerenim količinama jer alohol utiče negativno na zdravlje i stvara zavisnost!

M. Jovišić

Pčelarstvo:

            Januar je pravi odmor za pelare jer nema nikakvih radova na pčelinjaku.  Zato pčelari koriste vreme za pripreme za sledeću sezonu. Radovi u radionici -  to može biti izrada novih delova košnica, popravka starih i farbanje na vodenoj bazi. Zatim, spajanje i vezivanje ramova, pregled starih ramova sa saćem i neutralisanje voskovog moljca. Ja to radim ovako: sve ramove  sa saćem stavim u stari zamrzivač i na  poslednjem ramu u posudu sipam oko ¼ litar čiste esencije, pošto je ona teža i isparava, deluje na dole. Svakog meseca sipam novu esenciju. Do sada nisam imao gubitke od voskovog moljca.

            Društvo pčelara je aktivno i nastavlja se sa obrazovanjem pčelara, pa je tako 18. januara predavač bio dr. Boža Dubljević iz Pančeva sa temom - ponašanje pčela u košnici i izvan nje do 5 km. Za 25. januar predviđeno je predavanje kolege Dragana  Romčeva iz Dolova sa temom - smanjiti zimske gubitke pčela i priprema društva za prezimljavanje.  Za februar  je dogovoreno predavanje Radoja Kostantinovića iz Kragujevca, inače on je zvanični predavač SPOSA. Tema je - kvalitetno plodnišno saće kao bitan faktor savremenog pčelarenja.

Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Klimatske promene su veoma vidljive: žarka i suva leta a zime blage. To će da nas natera na maksimalnu prilagodljivost, što znači obavezno navodnjavanje leti a zimi primenu alternativ nih metoda usporavanja vegetacije i dodatnu zaštitu od patogena kao i od štetnih insekata. Jedna od starih metoda je kupanje celih stabala voća krečom, isto kao i bakrom i sumporom (stare vinogradarske metode). 

            Sad je vreme pripreme alata i opreme za predstojeće radove u voćnjacima i vinogradima. 

            Zdravi i vredni bili.

Božidar Dimitrić

Društvo destilera, voćara i vinogradata ”Starčevo

Čitaoci reporteri:

Oru se drumovi!

            “Došli su skroz do rizle, a na nekim mestima i rizlu zaorali! Blato onda od oranja ide na put i onda je put skroz upropašćen i gubi se rizla tako! Šteta da se upropasti ili nestane put! Bilo bi dobro zasaditi drvored celom dužinom puta i sa jedne strane do njiva, i sa druge uz kanal, taman da zaštiti da neko ne sleti u kanal...“

            Slučaj je prijavljen poljočuvarskoj službi, nadležnom sekretarijatu Gradske uprave i inspekcijskim službama.