U odrastanju nikada nisam osetila da za nešto moram da se mučim da bih dobila jer moji roditelji to nikad ne bi dozvolili. Sada već imam četrnaest godina i svesna sam da ću uskoro morati da odrastem  i sama obezbeđujem sebe. Iako više nisam mala i uskoro ću odrasti,  ne mogu da zamislim kao će moj samostalni život izgledati. Trudim se  da neke stvari počnem da radim sama, jer sam svesna da me to uskoro čeka. Koliko god da ne mogu da zamislim to, pokušavam da se naviknem da će to doći uskoro. Samostalna sam osoba i verujem da mi takav život  neće teško pasti, ali isto tako znam da mi u početku, dok se ne naviknem, biti jako čudno.  Snalažljiva sam i ništa mi nije teško ali ne osećam potrebu da neke stvari radim sama. Moja sestra je dve godine mlađa od mene i između nas dve vidim veliku razliku. Vidim da sam ja dosta ozbiljnija i da se odnosi na nju dosta stvari koje njoj rade roditelji,  ja već mogu sama. U poslednje vreme više se trudim da se ponašam kao odrasla osoba i to mi jako prija. Volim i kada drugi primete da sam ja odrasla i kada me pohvale. Shvatam da mi nije problem da sama počenem  da radim neke stvari već mi je problem da se odvojim od roditelja jer sam za njih veoma vezana.

            Smatram da svakoj odrasloj osobi nekad nedostaje detinjstvo. Ali isto tako mislim da svako uživa u svojim pravilima koje mu više ne određuju roditelji i svemu što mi je kod roditelja smetalo, a sada može to da promeni.

Anja Filipović 8/2

* * *

            Svi kažu da je detinjstvo najlepši period u životu. Ali mnoga deca žele dašto pre odrastu. Kada smo mali nemamo veće brige od toga čega ćemo se sutra igrati.

            Odrastanje donosi mnogo briga i dosta odluka koje moramo da donesemo. Kada odrastemo podrazumeva se da smo zreliji, da razumemo i bolje sagledavamo stvari koje nam se dešavaju. Roditelji nam često govore da smo već  veliki, da pravimo greške i da sami odgovaramo za svoje postupke. Kada smo deca ne razmišljamo o tome šta nas čeka  kad odrastemo. Kada prolazimo kroz razne situacije i probleme u životu iz svake te situacije izvučemo neku pouku. Što smo stariji, to  smo zreliji i bliži smo tome da odrastemo. Već sada sa četrnaest godina imamo dosta briga oko prijemnog, oko onoga šta ćemo da  upišemo da li je ta odluka ispravna, ali ne samo oko škole nego i o situacijama u životu.

            Treba da uživamo dok smo deca ali i kada odrastemo u srcu treba da ostanemo deca.

Tara Nedeljković 8/2

Od narodnih predanja do naučnih saznanja

            Nekad ljudi knjige nisu imali, niti stihove pisali. A onda dođe jedan Vuk, životinja strašna nije, već čovek koji azbuku napisao je. Zato se danas svega ima, puno časopisa, novina i različitih knjiga. Danas deca pišu samo tako, zato  sastav napisan je lako. Vuk beše perom i mastilom pisao a danas sve se izmenilo.

Hemijske olovke u različitim bojama, olovke različitih veličina, danas svega ima. Nekad sveske nisu imali, već su na maloj tabli pisali. Danas na sveskama šare razne, mnogo skupe a svi ih kupe.

            Da nije bilo Vuka ne bi bilo školskih muka.

Jana Ćirković 5/2

Praznici u mom domu

            Kako se približavao kraj decembra bio sam sve uzbuđeniji jer se bližio zimski raspust.

            Veoma volim zimski raspust jer tada dolaze praznične čarolije. Omiljeni događaj na zimskom raspustu mi je Božić. Tada je u kući najveselije i poštuju se tradicija i običaji. Za Božić je bogata trpeza i kuća je okićena. Tog dana spremamo česnicu, i pre ručka režemo kolač. Pred Božića volim i Badnje veče. Tada se unosi badnjak i postavljaju se na stolu razna posna jela i raznovrsno suvo voće koje ja mnogo volim. Nakon večere dolazi najlepši deo Badnje večeri, a to je korinđanje sa drugarima. Svojim kućama vraćamo se sa punim kesama slatkiša.

            Svi ti običaji su meni veoma zanimljivi, zato su meni Badnji dan i Božić najomiljeniji dani u godini, zato se Božić zove najradosniji praznik.

Danilo Stefanov 5/1

* * *

            Najradosniji praznici u mom domu su Badnje veče i Božić.

            Došlo je i to veče, koja sam toliko, dugo čekao kako bih mogao sa mojom drugarima Jovanom i Danilom da prošetamo po naselju kako bi korinđali. To je jedan lep običaj, koji se poštuje  u mom mestu. Tada deca smišljaju nežne pesme i potom odlazi na vrata kuća domaćina, kako bi nam otpevali neki pesmu, a za uzvrat bi dobili slatkiše, jabuke, orahe, narandže. Kada se to veče završilo jedva sam čekao da zaspim kako bih što pre ujutru dočekao Božić. Za moju porodicu to je veoma bitan  praznik. Ujutru kad sam se probudio jedva sam čekao da otrčim kod moje sestre u sobu, kako bih je poljubio i čestitao joj naš prvi zajednički Božić. Zatim sam izljubio i čestitao Božić i ostalim članovima moje porodice. Posle zajedničkog doručka  mama me je odvela kod strica koji živi u kući do naše kako bih bio položajnik. To znači da sam u toj kući  prvi dečak koji se tog jutra pojavio i čestitao mojoj rodbini Božić.

            Iskreno se nadam da ću i dalje sve praznike  provoditi sa svojom porodicom sa velikom srećom i radosti.

Mihajlo Dodić 5/1

* * *

Praznici u mom domu nikada nisu dosadni.

            Uvek ih provodim sa porodicom uz veselje, hranu i piće. Jedan praznik bih izdvojio, a to je Božić. Tog dana cela porodica se okupi na porodičnom ručku. Tada lomimo česnicu koju je baka umesila i  tražimo novčić. Ko ga nađe, te godine će ga sreća pratiti. Na trpezi se skoro uvek nađe praseće pečenje. Hrana uvek bude ukusna i lepa. Kolači budu čokoladni, voćni i veoma ukusni. Svi budemo veseli, igramo se i družimo i bude nam lepo.

            Praznik mnogo volim da provodim uz svoju porodicu. Zato što se zabavim i uživam.

Danilo Ivankov 5/1