All for Joomla All for Webmasters

ISTORIJA: Predratni miting (2)

05 March 2023

            "Lenka Brajac izrecitovala je ovom prilikom pesmicu. Evo dođosmo i mi - drugarice mile od zlatnog klasja kitice smo svile.

Primite vođe; To nek vam je simbol jer u njemu je seljakova muka i bol. To je naše cveće što kitimo svet, Vojvodina hrani - ceo svet. Kroz njega vam pozdrav šaljemo naš, budite uvek veran tumač naš. Živili vođe mnogo ljeta! I ovu pesmicu kao i pozdrav koji je izgovorila na ulazu u selo mala Perakova sastavio je seljački pesnik i borac za seljačka prava Miša Brajac.  Svi se gosti i govornici penju na tribinu koja je ukrašena divnim ćilimovima i zauzimaju svoja mesta. Odjednom, kada je zbor trebao da počne muzika zasvira poznatu vojvođansku pesmu "Srem, Banat i Bačka tri srca junačka". Pretsednik vojvođanskog krila Udružene opozicije dr. Kostić a za njim i ceo zbor prihvataju pesmu i na glas je pevaju. Sazivač, pretsednik i glavni organizator zbora Miša Brajac seljak iz Starčeva otvara zbor i daje reč dr. Milanu Kostiću.

            Dr. Kostić otpočinje govor rečima: Braćo Vojvođani! Dragi Banaćani! Pesma koja je malo pre odsvirana i koju smo mi svi jednodušno otpevali, najbolje kazuje zašto se ja Sremac nalazim ovde u lepom banatskom selu Starčevu. Ni ja, ni ostali prijatelji nismo došli ovamo da pomažemo. Ko ima vođu i borca kao što je Duda Bošković onom ne treba pomoći ni sa koje strane; mi smo došli da pokažemo da su "Srem, Banat i Bačka, tri srca junačka", da pokažemo da smo tri srca koja kucaju jednako i osećaju isto. (Urnebesno klicanje i uzvici živeo Kostić!) Uvek smo mi voleli srpstvo i pevali mu. Ko se od starijih drugova ne seća one naše omiljene pesme iz mladosti Gde je srpska Vojvodina, u Banatu, Bačkoj ili Sremu, nije tamo, nije već u duši Srbadije. Pevali smo o srpstvu pod najvećim pritiskom neprijatelja. U svim svojim istupima Vojvodina je osvetlala obraz rodu svome. Ni srpstvo ni jugoslovenstvo neće se nikad postideti onoga što je Vojvodina radila i što danas radi. Danas Vojvođani istupaju složno u borbi za slobodu i jednakost - a svaki ovakav nastup može samo da posluži dobrom glasu nacije (Tako je! Živeo!) Svest o dužnostima prema narodu i prema rodnom kraju koja se najpre javila baš u ovim banatskim srezovima, ta svest prelazi i na druge srezove i na druge krajeve naše, ona je danas uspela da uhvati dubok koren u čitavoj Vojvodini (Živela Vojvodina!) Vraća se na stvaranje Seljačko demokratske koalicije. Pominje njene tvorce koji su morali da podnesu najveće žrtve da bi pokazali opravdanost osnovnih načela svoga programa koji bazira na tome što traži vladu seljačkoga naroda i ravnopravnost za sve. (Slava Stjepanu Radiću!) Već tada je proklamovano načelo da treba voleti i svoju užu otadžbinu. Nema budućnosti Jugoslavije u kojoj nisu jednake i zadovoljne sve pokrajine naše, a svaka naša pokrajina biće najzadovoljnija ako njome upravljaju njeni rođeni sinovi; oni poznaju najbolje njene muke i bolove, oni će najbolje znati i da je leče i da je zadovolje (Tako je!) Ovo se odnosi na Hrvatsku, ali isto tako i na Vojvodinu. Mi smo demokrate po ubeđenju, te ispovedajući načela demokratije tražimo da narod vlada sam sobom svuda počev od opštine do skupštine. Mi smo demokrate i hoćemo da damo svima narodnostima ona ista prava koja mi za sebe tražimo. Naša je zemlja seljačka, naš je narod demokratski raspoložen i za to mi tražimo da ovom zemljom vlada seljačka demokratija. Već samo ime jasno kazuje da mi hoćemo vladavinu seljačkoga naroda. Među vas dolaze razni politički špekulanti i pričaju kako mi radimo na rasulu (Nije istina!) Citira reči dr. Mačeka koji je rekao da Hrvati bez Srba neće nikuda. O pravoslavnom Božiću Maček je pozdravio Srbe. Oni isti ljudi, koji su do tada vikali i bunili se, zašto Maček pozdravlja samo svoje Hrvate. Mi hoćemo hleba i slobode (Živeo!), hoćemo jedno i drugo, jedno s drugim, što je kazao onaj naš prijatelj iz Šida "udrobljeno" (Tako je! Živeo Kostić!) I kad ne bi imali nikakvog programa, a mi ga imamo, mi bi program imali, jer na našem čelu stoji čovek koji je svojim radom u prošlosti bio oličenje najboljeg i najidealnijeg programa, za to se svuda već peva: "Vojvodina nije sreće hude, dok je vodi Boškoviću Dude." (dugotrajno pljeskanje i klicanje pozdravlja kraj govora dr. Kostića)"

(nastaviće se)

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…