Čvorovi su jedna od izviđačkih veština koja je prisutna u programu od nastanka skautskog pokreta, odnosno već preko 111 godina u Srbiji i to nije bez razloga. Svi znamo da se većina patika i druge namenske obuće zasniva na pretpostavci da se zna vezivanje pertli. Makar u mašnu. Bez opšteg poznavanja tog čvora industrija obuće bi znatno drugačije izgledala. Ništa manju korisnost nemaju ni ostali čvorovi ukoliko ih znamo. Odnosno nismo ni svesni njihove korisnosti kada ih ne primenjujemo. Kaubojski čvor ili kako ga još zovu jednostruki Prusikov čvor koristi se često u planinarenju kada je potrebno zakačiti se za neko postojeće uže, ali i u nekim vanrednim situacijama jer se može lako vezati i jednom rukom. On je pokretan a stabilan. U svakodnovnoj upotrebi idelan je i za odlaganje kanapa ili za kačenje nekih predmeta na druge stvari pomoću njega. Imobilizacija nekog povređenog dela tela teško se može zamisliti ili biti praktična bez ambulatnog čvora. On se može lako vezati i odvezati a postaje čvršći i otporniji što je na njega pritisak veći. Zbog ovog svojstva našao je široku primenu u gotovo svakoj situaciji gde je važna sigurnost čvora uz lako vezivanje i odvezivanje. Zastavni čvor se takođe može lako vezati jednom rukom i to čak i kada su oba kraja kanapa zauzeta što mu je jedna od velikih prednosti. Vrlo se lako može odvezati čak ikoliko je uže navlaženo zbog se često koristi i za vezivanje vreća, podmetača ili različitih kanapa na torbama i rančevima koji se češće otvaraju. Može se koristiti za pravljenje priručnih merdevina ili za neko drugo privezivanje ili kačenje čvrstih predmeta za uže. Kod ovog čvora sile koje deluju na kanape igraju važnu ulogu u njegovoj primeni, pa je stoga i dobar ogledni primer za učenje drugih složenijih čvorova. Učeći tako čvor po čvor, izviđačima se otvara novi pogled na njihovu važnost i upotrebu koja je primenjiva u svakodnevici na razne načine.
Sledećeg vikenda, poletarci su učili o podeli prirode na živu i neživu, odnosno između ostalog o biljkama, životinjama, vodi, vetru, zemljištu i Suncu, sa čime se ustvari stalno sureću i izlažu tokom izviđačkih aktivnosti. Nakon uvodnog razgovora na ovu temu, tema sastanka je prešla na ptice koje su nastanjene na području Vojvodine. Gledajući plakat, na kojem su bile nacrtane raznolike vrste, naučili su koje to sve ptice žive u našoj okolini. Tu su se našli sove, detlići, fazani, vodomari, laste bregunice i mnoge druge zanimljive vrste. Sastanak je završen pričom o ugroženim vrstama ptica i načinima na koje se mogu spasiti od izumiranja. Avanturisti su u tom trenutku bili atrakcija za prolaznike na Trgu neolita, na kome su savladavali prenos poruka signalnim zastavicama. Ova veština takođe je prisutna preko 100 godina u skautizmu, a opstala je jer se pokazala kao zaista efikasan način da se prenesu jednostavne poruke na daljinu kada postoji mogućnost vizuelnog kontakta, a nema signala za mobilni telefon ili nema baterije u telefonu. Tokom poslednjih godina ova veština našla je primenu i u svakodnevici kada izviđači žele da prenesu neku poruku na zabavan način, ili tako a da ih drugi ne čuju, na primer sa kraja na kraj hodnika škole.
Naredni sastanak je padao nekoliko dana pre Svetskog dana vode i šume, pa su poletarci i pčelice imali predavanje na temu vodenih površina, zagađenja vode, kao i o uticaju kiselih kiša na ekosistem i prirodno okruženje. Na ovaj način su se nadovezali i na prethodno savladanu temu. Širenje svesti o ekološkim izazovima poput ovih, nastalih pod uticajem čoveka, izviđačima je tradicija koja je utkana u jednom od skautskih zakona koji glasi: “Izviđač voli prirodu, upoznaje je i čuva“. Razgovori na ovu temu su postali sve važniji naročito ukoliko smo svesni ugroženosti šumskog zemljišta kao i problema omogućavanja pitke vode, koji je pred izazovom globalnog zagrevanja. Nakon što su proširili svoju svest, ovaj topao i sunčan dan poletarci su iskoristili na najbolji način, pa su po završetku sastanka izašli u park kako bi se igrali timskih izviđačkih igrica i uživali u lepom vremenu.
Avanturisti su ovaj dan u celosti proveli u parku savladavajući veštinu brzog podizanja i spuštanja šatora. Iako se šatori koji se koriste za ovu disciplinu više ne upotrebljavaju često, oni su ostali kao dobra vežba za koordinaciju pokreta, timski rad i za zajedničko savladavanje nekog izazova. Kada se ova disciplina uvežba, pet izviđača može da podigne šator za manje od jednog minuta. Tada su spremni i za mnogo veće izazove!
Marko Stana
Marko Ivošević
Kroki vesti
Poslednje subote u martu Odred će po šesti put obeležiti globalnu ekološku aktivnost “Sat za našu planetu“ u okviru koje će se simbolično na jedan sat od 20:30 do 21:30 biti isključena svetla u centru Starčeva.
Tokom aprila meseca planirano je učešće starijih vodova izviđača u Prolećnom izazivanju Saveza izviđača Srbije, koje će se odviti na temu obnovljivih izvora energije.
Odredski kontigent za nacionalnu izviđačku smotru koja se održava u park-šumi “Kraljevica“ kod Zaječara, broji 22 izviđača. Prijave su i dalje moguće do kraja aprila.