- Ove godine su se loši vremenski uslovi malo odužili, ali kiša nekim biljkama i tek kako odgovara za rast i razvoj. Uz malo dobre prihrane biće šarenila kad otopli -kaže Danijela Pavlović.

            Cvećare su pune raznobojnog cveća tako da treba napraviti dobar izbor vrsta kako bi biljka na željenom mestu najbolje napredovala, jer nije isto ako se sadi u baštici ili u saksiji, na sunčanom, polusenovitom ili senovitom mestu. Pored dobro znanih vrsta koje su sadile još i naše bake, sve više je novih o čijem se uzgajanju manje zna, pa uvek valja cvećara pitati za savet:

            - LJubitelji cveća su uporni da srede svoj kutak za uživanje napolju. Za sunčana mesta preporučujem kaliopu, gazaniju, begoniju, dok za hlad su najbolje nevestin veo, jova, tamjanika. Ove godine su dosta tražene trajnice kao lavanda, smilje, ruže, šimšir, bakopa, kampanula - objašnjava Pavlović.

M. J.

Pčelarstvo:    

            Završeno je cvetanje uljane repice i u maju počinje cvetanje bagrema.  Bagrem potiče iz Severne Amerike i pripada rodu Robinia. Kod nas u Srbiji ima dosta bagrema i  bagremove šume se negde smatraju intenzivnom vrstom. Drvo bagrema može da naraste i do 20 metara. Kod nas ima dosta belog bagrema koji kad procveta svojim mirisom privlači pčele koje skupljaju nektar sa mirisnih cvetova i nose u košnicu. Daljom preradom dobijamo bagremov med koji je blagog ukusa, bogat vitaminom C  i ima manju količinu polena tako da bagremov  med mogu da koriste i osobe koje su alergične na neke vrste polena. Bagremov med je dobar antiseptik i može se koristiti za lečenje rana i posekotina. Bagremov med mogu da koriste i deca posle navršene druge godine života, pre  toga nije preporučljivo. Bagremov med je svetlije, žućkaste boje i pomalo zelenkast,  ukoliko ima primese crvenog groga je crvenkast. Sporije se kristališe, nekad  i do godinu dana se ne kristališe. Vremenski uslovi nisu ove godine baš najbolji za bagremovu pašu. Mi,  pčelari, nadamo se da će biti bagremovog meda za naše kupce i građane Starčeva.

            Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Mesec maj, ubedljivo najlepši mesec u godini, ovaj put se nije baš potrudio: uz puno jakog (košavskog) vetra i obilnih kiša, dobili smo štete na voćnjacima. Zabeležene su lomljave,  a zbog nemogućnosti pravovremenog zaštitnog prskanja, pravo stanje stvari tek ćemo videti. Za očekivati je pojava raznih štetočina i bolesti. Takođe, primetan je snažan porast trave i korova. To znači da će svaki naredni lepi dan nositi obilje radova.

            Zdravi, vredni i srećni bili,

Božidar Dimitrić

Društvo destilera, voćara i vinogradara “Starčevo“