Njeni cvetovi prebogati su nektarom - ima prinos od preko 500 kilograma meda po hektaru. Upravo je ova karakteristika lavande bila “okidač“ odluke našeg sagovornika Aleksandra Jankovića da počne da se bavi njenim uzgojem.

            Ovaj dugogodišnji pčelar iz Starčeva na početku našeg razgovora otkriva da su u proizvodnju lavande ušli kao entuzijasti. Želeli su da pomognu pčelama, ali od toga, nažalost, nema ništa.

            - U vreme cvetanja lavande ona je prepuna pčela, ali sorte koje mi sadimo su Angustifolia i Grosso, koja je hibridna lavanda, a moj zaključak je da je čašica cveta previše duboka i pčela ne može da prodre dovoljno duboko da bi pokupila nektar. Pčelinjak se nalazi na zasadima lavande, ali unos nektara nisam primetio - izjavio je Janković za “Dobro jutro“.

            Zasadi lavande im se nalaze u Starčevu, na više manjih parcela. Trenutno su na površini nešto većoj od jednog hektara, jer su, kako kaže, neke stare zasade izvadili, da bi ih ove godine obnovili. Tu se nalazi oko 7.000 biljaka, s tim što će broj ove godine podići na oko 10.000.

            - Uzgojem lavande počeli smo da se bavimo pre desetak godina, tako da su ti prvi zasadi sada izvađeni, a ostavili smo mlađe zasade. Najveći izazov u uzgoju lavande je svakako tržište koje je preplavljeno uvoznom robom. Uvozna lavanda je kvalitetom ispod naše, ali joj je takođe i cena niža - istakao je Janković.

            Kako kaže ovaj 35-godišnjak, lavanda nije komplikovana za uzgoj, odnosno, nije zahtevna, jer je u Vojvodini kvalitet za nju zaista dobar. Način na koji je oni proizvode jeste taj da su svuda razvučeni sistemi za navodnjavanje i prihranu, a biljke sade na foliji.

            - Problem u proizvodnji ove mediteranske biljke je korov tokom prvih godina. Što se tiče temperaturnih uslova, lavanda bez problema podnosi zimu i temperaturu preko -20, a toplo leto joj daje lepšu boju i miris. Naročito joj je potrebno zalivanje u godinama kao što je bila prethodna, čije je proleće bilo izuzetno sušno, kako bi mogla da nalije cvet i oformi što veći žbun - ističe ovaj pčelar.

            Na koji način prodaje lavandu, pitali smo sagovornika,  i da li je zadovoljan plasmanom?

            - Dobro smo se raspitali i istražili tržište. Dosta smo se osamostalili u vreme početka korone, kada smo putem Interneta na više mesta postavili oglase i tako došli do sadašnjih stalnih kupaca. To su uglavnom ljudi iz Srbije i regiona, koji od lavande dalje prave razne proizvode. Trenutno radimo isključivo sa suvim cvetom, jer proizvodnja ulja nije isplativa za domaće tržište koje je, kao što sam rekao, puno robe iz inostranstva, čija je cena relativno povoljna - kaže Aleksandar Janković.

            Koliko je moguća upotreba mehanizacije u proizvodnji lavande? Naš sagovornik ističe da je pre svega potrebno nešto klasično, sa čime će moći da se obradi zemlja oko lavande, kako je korov ne bi ugušio. Za berbu postoji mašina koju vuče traktor, dok se manje površine mogu i ručno obrati. Međutim, to zahteva dosta radne snage, a radnu snagu je sve teže naći, pa su oslonjeni jedni na druge.

(“Dobrojutro“)

Pčelarstvo:

            Juli mesec je poslednji mesec pčelarske sezone jer već od avgusta počinju pripreme pčela za zimu. Pčelinja društva tokom jula prikupljaju polen i nektar kod nas najviše od suncokreta, ali postoje i druge biljke koje pčele rado posećuju kao što je kupina, detelina, soja, kokotac, lisičina, palamida i druge. Višak meda se najčešće vrca krajem jula, a nakon toga treba pristupiti tretiranju pčela protiv varoe.

            Društvo pčelara iz Starčeva tradicionalno, za Ognjenu Mariju, odnosno 30. jula, organizuje prodajnu izložbu  pčelinjih proizvoda i opreme za pčelarstvo kao i skup južnobanatskih pčelara. Tako i ove 2023. godine, održaće se skup sa predavačem Janošem Degijem iz Pančeva koji je na listi predavača SOPS-a. Zato, pozivam naše sugrađane da posete 30. jula posle 17 časova prodajnu izložbu na Trgu neolita, a predavanje će se održati u maloj sali Doma kulture u 18 časova.

 Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Definitivno smo svedoci promene klimatskih uslova što zahteva visoku prilagodljivost i iznalaženje odgovarajućih rešenja pri radovima u voćnjacima i vinogradima. Najčešće se pribegava hemijskim sredstvima u skladu sa trenutnim problemom, kao najefikasnijim rešenjem. Važno je napomenuti potrebu pridržavanja uputstava za upotrebu i još više konsultacije sa stručnjacima Poljoprivredne savetodavne službe “Tamiša“. Ovo drugo posebno naglašavamo, pošto pored stručnih saveta, pitanje odlaganja upotrbljene ambalaže može biti regulisano na ekološki prikladan način.

Božidar Dimitrić

Društvo destilera, voćara i vinogradara “Starčevo“