Putovanje je započelo u Starčevu u kasnim večernjim časovima poslednje junske srede. Granicu smo prešli u Zvorniku, a već u ranim jutarnjim satima prolazili smo Baščaršijom koja se tog četvrtka polako budila. Putovanje smo nastavili duž toka  prelepe Neretve koja nas je opčinila svojom lepotom, a i podsetila na neverovatne borbe vođene na njenim obalama tokom Drugog svetskog rata. U Mostar smo stigli oko 10 časova i u pratnji vodiča obišli najinteresantnije delove grada uključujući i nadasve poznati Stari most na kome je, kao i uvek, bilo nekoliko skakača. Na samom mostu postoji klub skakača u vodu i to je sastavni deo turističke ponude grada na Neretvi. Kada se od strane radoznalih turista prikupi dovoljno novca prvi skakač koji je na redu skače u vodu. Za vreme našeg boravka dogodio se i jedan od tih skokova. Putovanje ka Trebinju je nastavljeno u popodnevnim satima, a uz put smo posetili i manastir Tvrdoš u kome je, između ostalih, podvizivao sveti Vasilije Ostroški, koji je i rođen nedaleko. Trebinje je jedan od najsunčanijih gradova Balkana i u njemu vlada mediteranska klima. Kroz njega vijuga reka Trebišnjica koja mu vekovima daruje život. Trebinje je udaljeno tridesetak kilometara od Dubrovnika i neki kilometar više od Herceg Novog tako da svaki turista koji boravi ovde, mora skoknuti do mora. Tako smo i mi, sutradan, nakon doručka,  otišli put ovog velikog grada koji je nekoliko vekova odolevao velikim evropskim silama i uspevao da održi svoju nezavisnost. Iako se ovaj grad nalazi na tromeđi tri države sličnog govornog područja, u njemu se hrvatski, srpski ili crnogorski jezik retko može čuti. Nakon obilaska Dubrovnika od strane lokalnog turističkog vodiča veći deo dana smo proveli na gradskoj plaži Banje. Po povratku u Trebinje, nakon kraćeg odmora uputili smo se u etno restoran “Stara Hercegovina“ kako bi probali čuvenu janjetinu ispod sača. Večera uz živu muziku je trajala do ponoći.

            Poslednjeg dana naše hercegovačke avanture iznenadila nas je kiša koja je ovde prava retkost u letnjim danima. U toku prepodneva smo na obližnjoj gradskoj pijaci kupili domaće proizvode, posetili Muzej Hercegovine i hergegovačku Gračanicu i krenuli ka Višegradu. Usput smo se na kratko zadržali na čuvenom Tjentištu, da bismo u popodnevnim satima stigli u još jedan grad, poznat po mostu koji se u njemu nalazi - Višegrad. Most  je stekao svetsku slavu nakon što je naš jedini “nobelovac“, Ivo Andrić o njemu napisao roman. U Višegradu smo posetili Kameni grad posvećen ovom velikanu i nakon par sati krenuli ka Srbiji, bogatiji za jedno veliko iskustvo.

Predrag Stanković