Uprkos mržnji, koje ima izuzetno mnogo, ljubav je tu da promeni i prevlada svakom drugom osećanju. Smatram da ljubav pruža toplinu, sigurnost, nadu, hrabrost i podstiče nas da se osećamo voljeno, važno i cenjeno. Taj jezik koji svako razume, bez obzira na veru, nacionalnost, poreklo ili boju kože, ta toplina u grudima koju smo svi barem jednom osetili, to je ono što će zauvek ostati  nepobedivo - ljubav. Da nema ljubavi, ceo svet bi bio prazan i hladan bez onih magičnih, divnih boja koje čine da naši životi opstanu.

            I ja glasam za ljubav baš zbog svih prethodnih stvari koje sam navela. LJubav je nešto što je neizbežno i što je nemoguće kontrolisati. Moje mišnjenje je da svako treba da glasa za ljubav zbog svih dobrih stvari koje nam ona pruža.

Vanja Jovanović 8/2

Moja prva ljubav

            Verovatno će svi pomisliti da ću u ovom sastavu opisati svoju prvu simpatiju, ali ja milim da je to ipak nešto što bih ostavila za sebe. Moja stvarna prva ljubav je - balet.

            Krenula sam da se bavim baletom kada sam imala tri godine. Svi me redovno pitaju kako mi nije dosadilo. Svaki put ima dam isti odgovor: “Balet ne može da dosadi“. Počela sam od male baletske sale i tada značajnih predstava, a sada postižem velike uspehe na takmičenjima. Balet, naravno, ima puno loših strana kao što su povrede koje mogu da budu vrlo strašne. Jednog dana sam povredila koleno i to je bila moja prva strašna povreda. Velike šanse su bile da zauvek prestanem sa baletom, ali sam se izborila i nastavila gde sam  stala. Uskoro je kraj školske godine i trebalo bi da upišem četvrti razred, ali desila se prevara koja me vraća u treći razred. Izgovor nastavnika bio je kako nismo spremne jer posle četvrtog razreda nastupa srednja škola, ali prava istina je da ako nastavimo, neće postojati treći razred i samim tim neko dobija otkaz. Velika tuga je u nama što se nismo izborile do kraja, ali barem ćemo u tome biti zajedno i nećemo osustati. Svi su mi govorili kako je balet suviše lak za mene, ali  tek ove godine dokazala sam da je balet vrlo zahtevan.

            Složila bih se da je balet igra za život. Želim da se zahvalim mami i ostalima što su me ovih deset godina bodrili i nisu mi dali da stanem.

Lara Draguša 5/1

Moja porodica

            Moja porodica je za mene nešto neprocenjivo. Verujem da svi vole svoju porodicu na svoj način. Volim ih zato što mi oni čine svaki dan lepšim.

            Za mene porodica nisu samo ljudi sa kojima  sam u srodstvu, već osobe na koje mogu da se oslonim kada mi je najteže. Moju porodicu čine moji roditelji, sestre, brat, baba i deda. Dok sam sa njima osećam se bezbedno i srećno. Najčešće vreme provodimo vikendom uveče. Zato što tada niko nema obaveza. Obično bismo sestra i ja pekle palačinke dok bi nas mlađi brat i sestra ometali u nadi da budemo brže. Smesu pravimo u velikoj količini, zato što nikad nemamo dovoljno za sve. Uvek se malo posvađamo oko toga ko će ih mazati.  Najlepši deo večeri je kada svi igramo karte. Obično igramo u timovima jer nas ima mnogo. Moj deda je brižan čovek, zovemo ga deda LJuban. Iako ne voli kada nije po njegovom i dalje ga volimo. Baba je skroz drugačija. Ona je uvek smirena  i nasmejana. Najviše voli da kuva i sprema kolače i torte. NJeni recepti su posebni zato što je većinu recepata napisala njena mama koja je imala dar za kuvanje. Moji roditelji su skroz različiti. Moj tata u slobodno vreme igra igrice ili gleda televizor. Mama većinu vremena provodi  u kuhinji, iako ne voli baš puno da kuva.  Moje tri sestre i brat uvek vole da me zasmejavaju  ili plaše. Iako uvek očekujem nešto tako od njih.

            Porodica je vrednija od bilo kakvog blaga. Svako od njih ima posebnu povezanost sa mnom. Volela bih da mogu da mogu još dugo godina da provodim vreme sa njima. Znam da to vreme ne bi bilo protraćeno.

Marija Barbara 6/1

Nevolja osnaži čoveka

            Život nam donosi razne uspone i padove. Svako ima svoje probleme, veće ili manje. Ti problemi i nevolje koje neočekivano dođu, obično čoveka uč  ine jačim, hrabrijim i spremim za nešto mnogo gore.

            Gledam ljude oko sebe i kada malo bolje pogledam shvatim da život priređuje razne dogodovštine koje neko podnosi dobro, a neko baš i ne. Ali ipak, svako iz nekog svog problema izađe jači, hrabriji, jednostavno oprezniji za život. “Nevolja osnaži čoveka“ bar tako kažu. Koliko god ostalo neko ružno sećanje koje bi najradije zaboravili ipak čoveka ohrabruje to što je iz svega izašao kao pobednik. Ponekad i srećnom čoveku može da se desi nešto što učini to da u jednom trenutku ima sve, a u drugom nema ništa. Sve se to desi neočekivano, iznenada i ni malo prijatno čuti, a tek doživeti. Prolazi vreme, čovek dobija volju i želju za novi početak, iz svega izlazi hrabriji, jači spreman da nastavi dalje, da voli, da se smeje i da uživa u nekim novim lepim trenucima.

            Život je kolo sreće koje se neprestano okreće. Kako donosi radost, tako donosi i tugu. I svakome će doći trenutak da uživa u sreći, ali isto tako i da bude dovoljno jak i prevaziđe tugu koju mu je je kolo sreće donelo, jer ipak ono bira kada će se okrenuti.

Una Mladenović 7/3

Moja prva bajka

            Bio jednom jedan čarobni jednorog i imao je tri brata. Živeo je u skrivenoj pećini iza daleke šume. Pet godina je proveo tražeći izlaz iz pećine da izbavi sebe i svoju braću. NJih trojica su pošli u svet. Svi su sagradili svoje kuće. Kada je čuvar te šumske pećine saznao da ih nema on je pobesneo tražio ih je i našao. Jedan jednorog je imao moći. Čuvar ih je zarobio ali hrabri jednorog je izbavio i sebe i braću sa svojim moćima. Dok se to dešavalo prošlo je dve godine. Moćni jednorog je sad napunio sedam godina, a njegova braća devet i trinaest. Jednorozi su sada kod svoje kuće i uživaju. Čuvar je bio zaleđen od moći jednoroga pa ih više nije mogao dirati. Jednorozi su živeli srećno do kraja života.

Sara Mijajlović 3/2