Doseljenici, koji su bili vešti u zanatima uživali su dodatne pogodnosti. Oni su deset godina bili oslobođeni plaćanja poreza. Zanatlije su najpre naseljavali  gradove, ali su se kasnije uputili i ka seoskim sredinama. Šegrti su morali da prođu godine obuke, u zemlji ili inostranstvu, pre nego što su dobili majstorski sertifikat. Sa papirom koji dokumentuje njihovu obuku za šegrtovanje, ceh bi ih prihvatio. Po položenom završnom ispitu, dobili su majstorski sertifikat, što im je omogućilo da posluju kao samostalni zanatlije.

            Na fotografiji iz porodičnog albuma našeg sugrađanina Tomislava Kalića vidimo polaznike kursa krojačkog zanata koji je vodila njegova baka Marica Kalić. Vredne ruke ovih Starčevki sašile su mnoge odevne predmete.

P. Andrejić