Krajem meseca maja proširila se lepa vest da su čak dve nagrade na konkursu “Oni su heroji“ stigle u ovaj kraj. I obe su zaslužile žene: jedna je Suzana Božanić iz Kovina, koja se pre 17 godina susrela s karcinomom dojke i od tad utiče na podizanje svesti žena o važnosti prevencije, a druga Starčevka Katarina Deninger, veliki humanitarac i osnivač Udruženja “Majke sa troje dece“.

            Katarina je rođena 1983. godine i sama je majka troje dece, Aleksandre (15), Miloša (13) i Jovana (8). U Pančevu i okolini mnogi je znaju po humanitarnim akcijama koje je sama pokrenula ili u kojima je učestvovala uvek dajući 101% sebe. Teško da postoji velika porodica u Pančevu koja muči neku muku, a da Katarina nije čula za nju i pohrlila da priskoči u pomoć. Ona aktivno pomaže i majkama žrtvama nasilja i mnoge je od njih spasla i pomogla im da ostanu uz svoju decu i da ne izgube krov nad glavom. Baš oni kojima je najviše pomagala su je i nominovali za heroinu.

            U četvrtak, 8. juna, u “Bitef art kafeu“ u Beogradu, pobednicima konkursa, kojih ima ukupno deset, uručene su nagrade. Kao i većina humanitaraca Katarina Deninger nije želela da priča o sebi i svojim delima. Pristala je jedino da kaže nešto više o aktivnostima samog udruženja i o tome koliko joj ova nagrada znači.

            - Nisam ni sanjala da ću od 172 kandidata ući ni u uži izbor od 20 heroja, a još manje da ću biti pobednik. Nisam mogla da verujem kada je telefon počeo da zvoni i kad su prijatelji krenuli da mi javljaju da sam zvanično među deset odabranih. Nagrada mi znači mnogo, jer promoviše dobročinstvo i humanost što i jeste plan Fondacije i EU - rekla je Katarina.

            Ona je podsetila da je Udruženje “Majke sa troje dece“ nastalo 2016. godine.

            - Prvo smo osnovali Fejsbuk grupu kako bismo se borili za velike porodice, a nakon toga nastalo je i udruženje. Za nas se najpre čulo zbog peticije kojom smo zahtevali naknade za treće i četvrto dete, jer u to vreme nije postojala nikakva vrsta pomoći u tim slučajevima. Skupili smo 100.000 potpisa i nakon toga usvojen je Zakon o populacionoj politici, gde je napokon zaživela neka vrsta pomoći za porodice sa troje i četvoro dece - priča Katarina o počecima rada svog udruženja.

            Velike stvari nastavile su da se dešavaju i kada se činilo da je cilj dostignut.

            - Došla sam na ideju da bismo preko udruženja i Fejsbuk stranice mogli da organizujemo i akcije razmene garderobe, opreme za bebe koja je prilično skupa, obuće i svega onoga što nam je višak, a nekome može pomoći. Dogovor je bio da se razmenjuje ono što je još uvek upotrebljivo. Priča se proširila pa smo počeli da skupljamo i hranu, kućnu hemiju i kozmetiku za porodice koje su na rubu egzistencije. Organizovali smo potom i akcije prikupljanja novčanih sredstava za komunalije takvim porodicama. Oblačili smo maturante i obezbeđivali im frizure, džeparac i šminku. Organizovali smo dodele paketića i pozivali donatore velikih kompanija da nam se pridruže - priseća se Katarina svih velikih dela koja su ona i njeni saborci do sada realizovali zajedničkim snagama.

            Kako se udruženje širilo, tako su i akcije bivale sve uspešnije.

            - Razmenjivali smo udžbenike, što je prilično veliko olakšanje za budžet, pogotovo kad je u kući mnogo dece, a nastavni plan i same knjige se svake godine menjaju. Cilj nam je bio da stvorimo jednu veliku porodicu u kojoj svi međusobno brinu jedni o drugima i pomažu se. Krenule su saradnje sa drugim organizacijama i učešća na raznim manifestacijama. Nesebičnu podršku velike porodice su dobile od čuvenog stolara Mileta koji je takođe neposredno nalazio donatore za sve njih, a često je i sam bio donator - ističe Katarina.

            Za kraj, otkriva nešto i o daljim planovima udruženja.

            - Danas je iza nas veliki posao, a ispred nas još veći izazov. Naše društvo nije savršeno, te stoga svako od nas mora uložiti trud i rad da bismo ostavili nešto budućim pokolenjima. Pre toga im moramo dati motiv da i oni učine nešto dobro za svoju okolinu. Ako bilo koji mladi čovek učini nešto lepo za nekoga i pokloni nekome bar jedan osmeh, sigurna sam da će učiniti to opet jer će videti koliko je to poseban osećaj. Tako je, verujem, na početku bilo i sa svakim od nas koji smo nominovani za nagradu Evropske unije - ističe ova starčevačka heroina.

D. K.