U nižim razredima je išao na dramsku sekciju koju je vodila njegova učiteljica Tanja Celin jer mu je dečački san iz tog vremena bio da glumi u filmovima sličnim onima koje je gledao. Od kako je došao u više razrede, član je recitatorske sekcije, a počeo je i da trenira košarku u Borcu, gde najviše voli da igra na pozicijama plejmejkera ili šutig garda. Vuk se još u prvom razredu  škole zaiteresovao za strip kada je na internetu naišao na jednu Zagorovu avanturu. Oduševilo ga je koliko je zabavno da se jedna priča ispriča više u slikama nego u tekstu. Tako je došao na ideju i sam da počne da crta stripove i sakuplja ih, a omiljeni su mu “Manga“, Zagor, Dilan Dog, Mister No i Alan Ford. Uzor mu je Đunđija Ito, japanski strip crtač, čiji mu se stil dopada jer je veoma precizan. Vuka je, inače, odmalena interesovalo crtanje. Čak je kratko išao u školu crtanja koju je držao Nikola Dragaš, karikaturista, u Domu omladine u Pančevu. Kako sam kaže, njegovi stripovi nastaju tako što prvo nađe referencu kao npr. nekog fudbalera ili super heroja, zatim prenosi na papir svaku sliku koja mu se sviđa i onda usavršava proporcije likova. U početku je radio stripove kao da je on u svetu pokemona ili neke fikcije jer ga je to opuštalo posle školskih obaveza. Sada radi crno-bele stripove o poznatim fudbalerima kao što su Ronaldo, Mesi, Nejmar. Plan mu je da taj strip ima 98 stranica kao u pravim strip sveskama, a onda da ga da porodici i drugovima iz razreda da pročitaju.

M. Jovišić