All for Joomla All for Webmasters

ISTORIJA: Varlјivo proleće 1919.

02 October 2023

            Jedan od retkih u to vreme, ali i najbliži medij koji bi mogao proneti glas o "Starčevačkoj republici" tog proleća 1919. godine kada je došlo do turbulentnih zbivanja u našem mestu, bio je nedeljnik "Pančevac". Vlasnik novina dr Dušan Duda Bošković definisao ga je kao demokratski narodni list, a u praksi ga politički svrstao na stranu Demokratske stranke koju je 19. februara 1919. u Sarajevu osnovao LJubomir Davidović.

Ondašnje su demokrate uprkos otklonu od desne strane političkog spektra i odsustvu korišćenja zapaljive patriotske retorike ipak bili privrženi uspostavljenom monarhističkom uređenju nove države. Stoga je svaka pretnja po poredak koji je vladao u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca s njihove strane okarakterisana kao društveno opasna. Opravdani strah od boljševičkih revolucionarnih gibanja prisutan kod dinastije Karađorđević gotovo istim intenzitetom pogađao je političke strukture i stranačke lidere. Odjeci Crvenog oktobra u Rusiji sve su se više bližili. Konstituisanjem Mađarske Sovjetske Republike 21. marta 1919. situacija je postala alarmantna. Bila zaista opasna ili sasvim bezazlena, sva su društvena nezadovoljstva tih meseci smatrana antidržavnim. Stoga je i razumljiva gromoglasna tišina "Pančevca" i izostanak barem konciznog izveštaja o dešavanjima u Starčevu krajem aprila 1919.

            Tek 4. maja pomenute godine "Pančevac" na svojoj naslovnoj strani donosi tekst pod nazivom "Oko nas" ispod koga stoje sledeći kratki podnaslovi: - Usijanim glavama. - Dva izveštaja. - U Starčevu. Oni su grupisani tako da bi oštro oko čitača skrivenih poruka moglo da primeti da je autor novinskih stubaca možda nešto želeo poručiti "usijanim glavama u Starčevu". Paradoksalno je to što se u samom članku Starčevo i ne pominje, no u njegovom prvom delu navedeno je ovo: "Prvo su se nadali, da je i srpska vojska jedna masa bez svesti, koja će u najboljem slučaju još preći Dunav, al' od Francfelda (Kačareva prim. aut.) i Debeljače neće ni pedalj dalje. Tu će ostati kod devojaka i žena. A za dalje prodiranje, poslaće, - svoje generale. Onda se nadali, da će u Banatu kod našeg ratarskog sveta izbiti komunizam. Da će Nemac iz Francfelda, Srbin iz Crepaje, Madžar iz Debeljače, Rumun iz Petrovog Sela (Vladimirovca prim. aut.) hteti da deli svoju zemlju, svoju njivu - sokaku. Jer ko je god ovde u našem Banatu bio vredan, bio ustalac, došao je do svoje zemlje. I danas još ima zemlje na prodaju, svako je može kupiti. I pomišljali su: da će naši ratari tu teško i skupo stečenu njivu svoju hteti: deliti. Prevarili su se. Ali neka, govorili su i šuškali su, dolazi 1. maj. Neka prvi maj! Tu će biti gužve, i onda dolazi opet Madžarorsag iz Pešte. I baron Danijel biće opet veliki župan. I drugi baron Danijel, otac prvoga, biće opet poslanik. Sve će to doneti prvi maj na tanjiru. Ali tanjiri trebaju danas crvenoj vojsci u Pešti, da razbijaju jedni drugima glave. Dakle ni prvi maj nije im doneo zemlju obećanu. Sad im je ostala još jedna jedina nada: ako ta ne upali! Mirovna Konferencija u Parizu razići će se nesvršena posla. I onda, onda... I šalju se Gospodu Bogu tople molitvice, da im se u pogledu Pariza ispuni želja živa. Uslišaj nam Bože naše molitvice! Ali i Gospod Bog kanda se balkanizovao. Volije Race, pa se i ne osvrće. I samo šalje kišu. Mnogu kišu. Jer za usijane glave postoji samo jedan lek: hladan tuš. A u tu svrhu treba Tamiš mnogu vodu. - Za mnoge usijane glave."

            Isti broj "Pančevca" objavljen 4. maja 1919. donosi jedan dopis iz starčevačkog susedstva. Napisan je u Omoljici, a datiran na 30. april, što bi značilo da je nastao četiri dana nakon pobune u našem mestu. Sledeća sadržina dopisa svedoči o strahu i pometnji koje je izazvala takozvana "Starčevačka republika", mada je izvesno da većina njenih vinovnika o boljševizmu nije znala baš ništa.

            "U Omoljici se ovih dana osnovao "Agitacioni Odbor za održavanje reda i mira" u tom selu. Taj odbor ima 15 članova sa predsednikom. Činovnici opć. poglavarstva su već po prirodi stvari članovi toga Odbora. Po nalogu Odbora održalo je već sveštenstvo sve tri nacije u crkvama propovedi, u kojima je rastumačilo narodu u čemu leži opasnost od boljševizma. Odbor je rešio da izda i jedan proglas, koji će se svakom građaninu mesta i svakoj kući dati, da bi bezuslovno svaki bio informisan i upozoren o stvari. Ovaj će Odbor s vremena na vreme izveštavati i našu javnost o svojem radu i uspehu."

Dalibor Mergel

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…