- Prvi koraci su napravljeni u predškolskom uzrastu, još daleke 1979. godine. Ozbiljnije bavljenje folkorom, tradicionalnim narodnim igrama vezano je za dolazak u KUD “Stanko Paunović NIS-Rafinerija nafte Pančevo“ , daleke 1986. godine. Profesionalno usmerenje ka narodnim igrama počelo je 1993. godine, kada sam počeo da radim sa dečijim folklornim grupama, a postalo je izvesno 1995. godine, kada sam postao član profesionalnog Ansambla “Kolo“ iz Beograda.
Učiti mlade narodnoj tradiciji lepo je, ali i odgovorno. Šta vi kažete?
- Da, izuzetno je odgovorno, ali i inspirativno. U tradiciji našeg naroda je da se naučeno prenese mlađim generacijama. Svi mi koji radimo sa mladima, imamo izuzetno veliku obavezu da budemo što bolji i potpuno sigurni u to što želimo da postignemo.
Mnogi vole folklor zbog putovanja i nastupa u mnogim zemljama i na različitim kontinentima. Gde je Vama bilo najinteresantnije, koja zemlja Vas je očarala?
- Najviše su mi bili interesantni nastupi po Srbiji. To je bila prilika da se upoznaju i najudaljeniji delovi naše zemlje. Od stranih zemalja, izdvojio bih gostovanja u Rusiji, Engleskoj i Kanadi.
Imate izuzetnu saradnju sa mnogim KUD-ovima van zemlje. Kako se tamo neguje narodna tradicija?
- Manje ili više uspešno. Moj stav je da se tradicija našeg naroda mora negovati po najvišim standardima u matici. Što se tiče regiona i dijaspore okupljanje mladih i naših sunarodnika uopšte, pod okriljem kulturno - umetničkih društava je u cilju očuvanja nacionalnog identiteta.
Interesantno je da ste proučavali starčevačke igre i narodnu nošnju. Kako ste došli na tu ideju?
- Na tu ideju došao sam praćenjem nastupa izvornih grupa na festivalima folklornih tradicija. Starčevački igrački repertoar je originalan, poseban i prepoznatljiv. Odevanje u prošlosti je bilo takođe posebno i raznovrsno. Postojala je i značajna podrška samih Starčevaca u mom istraživanju.
O tome ste napisali i rad. Možete da našim čitaocima sa kažete kakav je rad u pitanju?
- U nekoliko navrata predstavljao sam rezultate istraživanja u zbornicima radova namenjenim rukovodiocima folklornih ansambala. Uvek sam naglašavao specifičnost i posebnost starčevačkih igara u odnosu na banatske igre drugih naselja i oblasti.
Takođe, držali ste i predavanja na kojima ste predstavili upravo ono što ste proučavali u Starčevu?
- Da, predavanja sam održao u nekoliko navrata, na seminarima za rukovodioce folklornih ansambala, koje je organizovao Savez umetničkog stvaralaštva amatera Vojvodine. Posebno je bilo interesantno pratiti, kako su polaznici tih predavanja, radionica i seminara primenili na sceni predstavljeni materijal.
Kakvu saradnju KUD “Stanko Paunović NIS RNP“ čiji ste umetnički direktor imate sa KUD-om “Neolit“?
- Temelji saradnje sa folklornim grupama iz Starčeva postavljeni su u prošlosti prvenstveno sa Domom kulture, čije je rukovodstvo u nekoliko navrata podržalo terenska istraživanja i dalo doprinos predstavljanju istih, organizovanjem tematskih programa i izložbi. KUD “Neolit“ je naslednik folklorne sekcije Doma kulture i trudimo se da razvijemo postojeću saradnju.
Koliko je teško postići vrhunske rezultate u folkloru, jer je dobro poznato sa je KUD “Paunović“ nosilac velikog broja nagrada?
- Potrebna je izuzetno velika upornost i istrajnost, dobar i stručan tim ljudi i poverenje članova svih sekcija i ansambala.
Da li postoji nagrada na koju ste veoma ponosni?
- To su sigurno nagrade Grada Pančeva za 2003. i 2011. godinu, “Zlatni vršački venac“, potom prvo mesto na festivalu “Belgrade anjard“ i zlatne plakete u svim kategorijama na manifestacijama od pokrajinskog i republičkog značaja.
Ove godine Kulturno-umetničko društvo “Stanko Paunović NIS RNP“ obeležava veliki jubilej, 75 godina postojanja. Kako ćete obeležiti godišnjicu?
- Čitavim nizom programa, tokom cele godine, sa posebnim akcentom na velikom Generacijskom koncertu u Hali sportova.
Vi i Vaši saradnici mnogo radite na promociji narodnog stvaralaštva?
- Nadam se da je tako. Najveća nagrada je kada naši sugrađani i publika širom Srbije i sveta to prepoznaju.
Koliko su mladi ljudi danas zapravo zainteresovani sa se bave folklornim stvaralaštvom?
- Možda ćete se iznenaditi, ali interesovanje je zaista veliko. Pravi je izazov u radu izboriti se za mesto tradicije u modernom svetu tehnologija i stalnih promena.
Zašto mladi ljudi treba da se bave narodnom igrom i negovaljem narodne tradicije?
- To je odličan način za socijalizaciju najmađih, dece, omladine, ali i odraslih, upoznavanje tradicije našeg i drugih naroda. Od ranije su poznate dobre strane za razvoj dece, formiranje pravilnog stava, razvoja ličnosti, motoričkih sposobnosti...
Zorana Šteković