Draga bako,

            Pišem ti pismo da opišem koliko mi nedostaješ. Sećanje na naše zajedničke trenutke ispunjavaju moje srce toplinom i srećom. Tvoja ljubav prema meni je uvek bila neizmerna. Još uvek se sećam tvojih toplih zagrljaja, i nežnih reči koje su me ohrabrivale i davale mi samopouzdanje. Tvoja mudrost mi je uvek bila izvor inspiracije. Želim da ti zahvalim za sve što si učinila za mene. Tvoja neumorna briga, pažnja i ljubav su mi uvek bili oslonac, naravno, dok si bila tu. Iako su godine prošle, tvoj osmeh na slikama je ostao isti, ispunjen ljubavlju  i dobrotom. Neizmerno sam zahvalan što sam imao baku kao što si ti.

            Hvala bako, za sve što jesi i što si učinila za mene. Tvoja ljubav će zauvek biti temelj mog života, i ne treba  da plačem jer te više nema, treba da se smejem zato što si mi se desila. S ljubavlju,

Tvoj Daki

Danilo Stefanov 6/1

Moj najbolji prijatelj

            Moja najbolja drugarica se zove Jovana.

            Jovana je pre svega moj najveći oslonac i znam da uvek mogu da joj se poverim. Ona ima braon kosu, lepe oči koje ukrašavaju bajne duge trepavice. Joka voli da radi nokte, pa smo tako odlučili u pet ujutru da mi uradi nokte. Nas dve smo nerazdvojene. Volimo različite stvari, a i ponešto isto. Volimo da izađemo napolje, i da uz cvrkut ptica pričamo o raznim temama i događajima. Pošto obe volimo da jedemo čokoladu, kada bi otišle u prodavnicu pola sata bismo birale, zato što Joka voli crnu čokoladu, a ja belu. Nas dve razmišljamo o tome kako ćemo živeti u Španiji u velikoj beloj vili koja će imati ogroman bazen uz pogled na more. Razmišljamo o tome kako da otvorimo salon lepote. Joka bi radila nokte, a ja bih bila šminkerka.

            Ovo prijateljstvo dokazuje da, iako je neko različit u nekim stvarima, ne znači da prijateljstvo ne može da opstane. Volim Joku najviše na svetu i ne bih mogla da zamislim život bez nje.

Una Teofilović 8/1

Knjiga po mom izboru

            “Giga pravi more“

            U knjizi  koju ću vam opisati radi se o tome kako je jednom dečaku rođendan i on je odlučio da slavi iza zgrade. Kada je Giga pitao da li je pozvan, rečeno mu je da nije. Giga se razočarao zato što je spremao da mu za poklon naparvi more. Dečak mu je rekao da ne preuveličava stvari, da je nemoguće da tako mali, slinav, Giga napravi more. Sutradan, kada je dečak ustao čuo je kako mašine rade. Pogledao je kroz prozor i video je na desetine radnika. Posle par sati kada je rođendan trebao da započne, Giga je brzo dotrčao do dečakovog stđendan počeo, dečak se oduševio morem, rekao je da nije nikad dobio lepši poklon.

            Ovu knjigu bih preporučila svakome ko voli avanture Pročitala bih je ponovo jer je svaka strana bila neizvesna. Pročitala sam mnogo knjiga od Jasminke Petrović, ali ova mi je ostavila najveći uticaj.  Ona nam govori o tome da nikome ne treba suditi po izgledu. Svakome treba dati šansu.

Tamara Petrović 6/1

* * *

“Mohea i kraljičin ples“ Nađa Žili Kamel

            Nađa Žili Kamel je napisala preko šezdeset knjiga, koje su ponekad smešna, a ponekad uzbudljiva dela.

            Mohea ni ovoga puta neće moći da učestvuje na takmičenju jer ne ume da pleše, ali će njen čudesni susret sa kraljicom Mantom sve promeniti. Knjiga je mnogo zanimljiva jer će najstrašnije biće u moru za koje je narod verovao da utapa i ubija ljude u vodi čudesno pojaviti i dati Mohei moć pomoću koje će moći da pobedi na takmičenju i dobiti sjajnu ogrlicu od bisera. Jako je lako za čitanje i knjiga mi je ostavila jako veliki utisak jer sam jedva čekala da saznam šta će sledeće da se desi. Pročitala sam više knjiga od autora Nađe Žili Kamel ali ova knjiga mi je ostavila najveći utisak, knjigu bih ponovo pročitala, zato što je puna avantura. Sigurno bih je preporučila mojim drugarima iz razreda, jer, slušajući ono što su oni čitali, shvatam  da neki imaju isti ukus kao i ja i verujem da bi im se veoma svidela.

            Knjiga je veoma poučna i govori nam o tome da verujemo u sebe i da će se jednog dana sve ostvariti, kao što se Mohei ostvarilo da nauči da pleše, i osvoji prvo mesto na takmičenju.

Sonja Juga 6/1

            Do sada sam pročitao mnogo knjiga, ali ipak jedna od omiljenih mi je “Hajduk u Beogradu“.

            U ovoj knjizi dečak Gligorije se iz sela seli sa roditeljima u Beograd gde kreće u novu školu i gde se ne uklapa u odeljenje pa je zato jako tužan. On pravi nestašluke po školi da bu ga primetili. Čak se posvađao sa nastavnicom srpskog jezika i razrednim starešiniom. Ali se sve menja kada se zaljubi u  devojčicu koja je takođe zaljubljena u njega. On zatim popravi ocene, drugari su ga zavoleli i nazivaju ga porodičnim nadimkom “Hajduk“. Knjiga mi se jako dopala jer ima veoma zanimljivu tematiku. Ponekad sam se stavio u Gligorijevu situaciju i razmišljao kako bih se osećao da se sada preselim u Beograd i moram da zaboravim svoje drugare, sve lepe trenutke i da započnem skroz novi život. Hm... ne bi mi  bilo svejedno. U potpunosti razumem Gligorija. Knjigu ću sigurno opet pročitati jer volim ovaj žanr. I da kažem - preporučio bih je svakome ko ima neki problem jer se u knjizi detaljno opisuje svaki problem koji je Gligorije napravio, ali i njegovo i rešenje. Ovu knjigu mi je mama  preporučila. Pošto mi se nisu svidele korice prvo sam rekao - ne. Ali, kada sam je ipak, kao da u knjizi ima ruka koja je me vuče da čitam. I sada verujem u izreku: “Ne sudi knjizi po koricama“.

Vuk Živković 6/1