- Pored toga, stvara se i opasnost od toga da nabubrelo seme, koje je već usvojilo vlagu, izgubi energiju i pretrpi ogroman stres. Ovo može dovesti do stradanja semena i gubitka velikog broja biljaka po jedinici površine. Ranije posejan kukuruz, ako ima ima uslova za nicanje, ranije metliči i svila i samim tim brže dozreva i ispušta vlagu. Ukoliko biljke kukuruza prođu ovu fazu cvetanja do kraja juna ili prvih dana jula, kada temperature vazduha još uvek nisu tako visoke i kada imamo dovoljno rezervi vode u zemljištu, onda su dosta dobre šanse da kad nastupe visoke temperature i sušni period, koji je za naše podneblje u julu i avgustu, neće toliko uticati na prinos zrna. Ovo su činjenice koje idu u prilog ranijoj setvi kukuruza - navodi naš sagovornik Predrag Brković, stručni saradnik za ratarstvo iz pančevačkog Istražicačko-razvojnog instituta “Tamiš“.

Nedostatak padavina otežava radove

            Prognoza za prvu polovinu aprila nije obećavala padavine, pa je njihov nedostatak i suvo zemljište otežalo setvene radove.

            - U ovakvim uslovima predsetvenu pripremu treba obaviti na manjoj dubini da bi se sačuvalo ono malo vlage što je preostalo u setvenom sloju. Površinski slojevi zemljišta, usled neznatnih padavina, poprilično su tvrdi. Ova godina je povoljna što se tiče temperature, topli dani su idealni za rad, ali vlage u zemljištu je sve manje, pa poljoprivredni proizvođači ne treba da se kalendarski vežu za rokove setve, već treba da sačekaju najbolje uslove za njen početak. Ukoliko se seje veća površina, korisno je odabrati bar dva-tri hibrida s ciljem dobijanja stabilnijih prinosa - kaže Brković.

            On ističe da je u ovako ekstremnim situacijama, kada nema dovoljno padavina i kada su rezerve zimske vlage smanjene, veoma važan kvalitet semena za sejanje.

            - Seme mora da bude zdravstveno ispravno, da ima dobru klijavost i energiju klijanja. Energija klijanja je vrlo važna za klijavost semena u nepovoljnim uslovima. Na vremenske prilike ne možemo da utičemo, ostaje nam samo dobar izbor sortimenta s visokim potencijalom za dati region i da setvu obavimo u pravo vreme što kvalitetnije - poručuje naš sagovornik, stručnjak za ratarstvo.

J. Filipović

 Pčelarstvo:

            Proleće za pčele počinje voćnom pašom i oprašivanjem biljaka i cveća. U nekoliko godina unazad imamo pašu uljane repice koja je ove godine trajala 5-6 dana. Kasnije, imamo cvetanje bagrema. Za pelare je ova godina u našem kraju veoma loša. Možda će biti bagremovog meda na višem terenu u južnoj Srbiji. Kod nas, u Deliblatskoj peščari, nije bilo bagremove paše zbog ranog cvetanja i lošeg vremena. Sada nam dolazi cvetanje lipe. Kod nas ima nekoliko vrsta lipe  i  sve su listopadne, a većina ima visinu i preko 15 metara i starosti su i po nekoliko decenija. Za pčele  je bitan cvet lipe koji je prijatnog mirisa. Krupnolisna lipa cveta oko dve nedelje ranije od sitnolisne, cvetanje traje oko desetak dana i lipa je dobra medonosna biljka. Važan je cvet lipe koji beremo i sušimo u hladovini, a koristimo ga za čajeve protiv prehlada i gripa i drugih oboljenja disajnih puteva. Kod nas u Srbiji najbolji med od lipe je sa Fruške Gore i neki pčelari iz našeg društva voze svoje košnice tamo. Da napomenem, lipov med je prijatnog ukusa i specifičnog mirisa i jako prijatan za jelo i konzumaciju.

Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Mnogi misle da je maj mesec najlepši u godini. Priroda se bujno zeleni u bezbroj nijansi. Prvi plodovi, višnje i trešnje su već na stolu. Drugi plodovi su zaneli i treba im sunca i vlage za dalji rast. Treba obratiti pažnju na insekte raznih vrsta i po potrebi zaštititi voće. U slučaju pojave monilije potrebno je odstraniti zaražene grane sa stabala i iz voćnjaka. Vinova loza je u zavisnosti od sorte, uglavnom precvetala i formiraju se grozdovi. Preventivna zaštita preparatima na bazi bakra i sumpora (ne zajedno) je poželjna, naročito posle kiša.

            Zdravi i vredni bili dok uživate u svojim voćnjacima i vinogradima,

Božidar Dimitrić

Društvo destilera, voćara i vinogradara “Starčevo“

* * *

            Vreme je za trešnje! Iz prve ruke - pravo iz voćnjaka, kakva je situacija informiše nas Dejan Škrbić:

            - S obzirom na rano cvetanje, visoke temperature za vreme oprašivanja i kasni mraz - rod je prosečan. Cena na veliko je 200-250 dinara po kilogramu za sortu burlat. Sledeća sorta koja stiže na red u voćnjaku je sanberst, pa onda herc.