Ove biljke stručnjci nazivaju hranom budućnosti jer zahtevaju manje resursa za uzgoj i poboljšavaju zdravlje čoveka zahvaljujući visokoj koncentraciji hranljivih materija. U poslednjih nekoliko godina mikrobilje postaje sve popularnije jer se može gajiti tokom cele godine u zatvorenom prostoru, pružajući izvanredan izvor vitamina, minerala i drugih korisnih materija. Ono što je započelo kao poduhvat za poboljšanje zdravlja njihove porodice, pretvorilo se u zaista veoma ozbiljan posao. 

            - Svakog dana stvaramo hranu za ljude koji su različitog uzrasta i zdravstvene potrebe ili su konzumenti u restoranima gde sve treba da izgleda lepo i šareno, a pritom da bude i zdravo. U početku, kada to radite samo za sebe, u kućnim uslovima, ne treba vam mnogo vremena i novca da sve to započnete, možete se slobodno upustiti u tu priču, sada ima i mnogo više informacija o tome na internetu, a ja sam uvek raspoložena da pomognem svima koji žele time da se bave, da dođu do informacija kako to da uzgajaju. Ali ako želite da od toga napravite posao, to je malo veći izazov, svi mi možemo sve da proizvedemo, ali neko to mora i da kupi. Ključno je da steknete poverenje ljudi da biste proizvod mogli da prodate - kaže Danijela Ratkov.

            Mikrobilje zahteva manje resursa za uzgoj u poređenju, na primer, sa konvencionalnim poljoprivrednim kulturama, koristi manje vode i ne zahteva korišćenje pesticida i herbicida.

            - Suprug i ja smo započeli sa supstratom, radi se o zemlji odnosno glistenjaku koji je pomešan sa belim i crnim tresetom. Kako je vreme prolazilo pokušavali smo da napravimo izmene i prilagodimo svoju proizvodnju zahtevima tržišta. Restoranima je bilo značajno da ne unose zemlju u svoju kuhinju,već da to bude podloga koja je sterilna. Zato smo nabavili celulozu koja je kao podloga odlična za ove biljke, možete da kontrolišete uslove proizvodnje, biljke su u tim uslovima čiste i odmah spremne za upotrebu. Ovo je podjednako važno i za uzgoj u kućnim uslovima. Izbor semena je najvažniji jer ono mora da bude netretirano, ili ako ste u mogućnosti da kupite ono koje je deklarisano kao organsko seme, jer tim semenom započinje sve. Ako seme nije zdravo, onda nećete dobiti zdravu biljku - dodala je Ratkov.

            Svoje mikrobilje ovi vredni Starčevci uzgajaju u savremenom plasteniku koji ima dobru ventilaciju i odgovarajuću količinu dnevne svetlosti.

            - Biljke sve vreme dobijaju svež vazduh. Tu je itermalna mreža koja umanjuje štetnost sunčevih zraka za 50 odsto, tako štitimo biljke kako bi one bile što boljeg kvaliteta - kaže Danijela Ratkov.

            Inspirisan Danijelinim poduhvatom, Nenad je odlučio da primeni svoje bogato iskustvo u organizaciji i marketingu kako bi od njenog hobija napravili u svakom smislu uspešan posao.

            - Kada sam rešio da promenim korporativni deo svog života i počnem da radim za svoju ženu, to je bio preloman trenutak kada sam počeo da razmišljam kako da napravimo od ovoga posao. Ono što je bilo najpristupačnije i nudilo najveće mogućnosti bio je izlazak na mreže i upošljavanje interneta kao takvog za plasiranje onoga što mi hoćemo da stvorimo, kako ideja tako i naših proizvoda - kaže Nenad Ratkov.

            Iako su studije o mikrozelenišu i dalje relativno nove, već je otkriveno da imaju veliki potencijal u pogledu isporuke hranljivih materija. Na taj način, mikrobilje se može posmatrati kao superhrana koja ima veliki potencijal, te se smatra hranom budućnosti.

(RTV Pančevo)

 Pčelarstvo:

            U našem ataru, i za nas pčelare, najbolja i najkorisnija paša za pčele je na suncokretu.

            Suncokret potiče iz Meksika, a u Evropu je stigao u 16. veku i od tada počinje njegovo uzgajanje. Najviše se gaji u južnoj i srednjoj Evropi. Kod nas u Srbiji suncokret mora da se gaji u plodoredu najmanje svake četvrte godine na istoj parceli i zauzima oko 30 posto svih obradivih površina. Za nas, pčelare, postoje hibridi koji bolje i više dana mede i oni hibridi koji slabije mede. Pčele su izuzetni oprašivači suncokreta i povećavaju prinos od 10-40 posto. Optimalno je da ima od dve do četiri košnice po hektaru, a optimalna temperatura za medenje suncokreta je - jutarnja od 14-16 stepeni, a dnevna od 22-28 stepeni i da nema vetra. Cvetanje suncokreta na jednom potezu može da traje i do 30 dana, što je izvanredno za pčele. Prinosi meda po košnici su različiti, ali se u proseku kreću od 10-15 kilograma po košnici.

            Društvo pčelara “Starčevo“ organizuje sastanke svake prve srede u mesecu u svojim prostorijama koje se nalaze  na spratu Doma kulture (ulaz iz parka). Ujedno, pozivam pčelare i građane Starčeva da nas posete na našim štandovima 30. jula u 17 sati na Trgu neolita.

 Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Nekada je Starčevo imalo mnogo veći atar i samim tim površine pod voćem i grožđem su bile znatne. O tome bi imalo dosta da se piše, no, drugi put o otkidanju površina atara i preusmeravanju namene korišćenja...

            Danas je, ipak, primetno blago povećanje voćnjaka i donekle vinograda. Sve površine pod plemenitim zasadima se grubo mogu podeliti na profesionalne i amaterske (porodične ili kućne). Dominantne vrste su šljiva, kajsija, jabuka, uz razume se i razne druge. Vinogradi su uglavnom mešoviti, stone sorte za konzum (što preostane ide u rakiju) i vinske, pretežno  crno grožđe.

            Klimatske promene nam donose obilne padavine i tropske temperature, što čini kompleksnu situaciju u pogledu zaštite i  tretmana.

            U svakom slučaju, posla ima preko glave...

            Zdravi i vredni bili,

Božidar Dimitrić

Društvo destilera, voćara i vinogradara “Starčevo“