Proleće je jedno od najlepših doba godine u mom mestu. To je jedno od najlepših doba jer sve cveta i priroda kreće polako da se budi iz dubokog sna. Prvo što pomislim kada proleće stigne jesu mirisi, kada cveće procveta i miris sveže rose. Drveće se u proleće oblači u najlepše boje zelenih listova koje ga ujedno krase. Jutra su posebno čarobna. Buđenje uz cvrkut ptica koje pevaju najlepše pesme. Sunce polako počinje da izlazi osvetljavajući prekrasne doline i polja. U proleće ljudi izlaze iz svojih kuća i počinju sa radovima na poljima i u baštama. U proleće porodice idu na izlete šetajući se pored reka. Proleće u mom mestu donosi nadu i duh zajednice. To je vreme kada se priroda budi iz zimsog sna, kada se ljudi okupljaju i dele radost života. Svaki dan je novi utisak ispunjen mogućnostima i čudesima prirode. 

            Proleće je jedno od najlepših doba godne koje nam pruža neverovatan doživljaj prirode.

Milica Đokić 6/1

Gusarska pustolovina

            Jednog letnjeg dana grupa gusara je odlučila da idu na dugo putovanje do drevnog blaga.

            Kada su krenuli, nakon nekog vremena, jedan od njih je ugledao ostrvo. Kada su stigli, razgledali su okolinu i ugledali su na sredini ostrva dim. Prišli su i videli su grupu nekih ljudi. Kapetan je predložio  da ih ostave na miru i da  istraže ostrvo  do kraja. Istraživali  su ostrvo i krenuli ka brodu, ali  je jedan čovek iz grupe koje su  gusari uočili na ostrvo udarao štapom o leđa jednog od gusara. Kapetan je brzo upucao čoveka i tuom trenutku grupa ljudi je trčala ka gusarima. Oni su uspešno pobegli na brod i nastavili putovanje. Kapetan je izlečio jednim specijalnim lekom ranjenog gusara. Nakon nekih pet milja putovanja gusari su stigli do jednog manjeg ostrva. Na kopnu su videli neku malu kolibu od slame i drveta i nekog čoveka kako je pecao. Kapetan je rekao da ovog puta ne žele da rizikuje i da zarobe čoveka. Podelili su se u dve grupe. Prva je istraživala ostrvo, a druga je išla da zarobi starosedeoce. Čovek je mirno sedeo i pecao i nije razmišljao o opsanosti. Gusari su zarobili starosedeoca, a kapetan je išao da istraži njegovu kolibu. Kapetan je video puno bisera koje je starosedelac vadio iz morskih školjki. Čovek je neustrašivo pitao kapetana koje su mi namere. Kapetan je rekao da traži drevno blago. Tada mu je čovek rekao da se prema legendi nalazi blago na drugom kraju ostrva i da ga čuva drevni ratnik kojeg  može ubiti samo mač čuvenog gusara Crvenobradog. Gusari su uspešno ubili ratnika i uzeli blago. Gusari su pitali starosedeoca kako mogu da mu se zahvale, a on je rekao da bi voleo da pođe sa njima jer je bio usamljen.

            Tako je i bilo. Kapetan je sa posadom i blagom krenuo u nove avanture dok je starosedelac pisao knjige o gusarskim avanturama po čemu su bili poznati.

Viktor Kolar 6/1

Ne želim da odrastem

            Kada sam bila mala, uvek sam želela da odrastem, pogotovu da budem 7-8. razred.

            Idem u školu i vidim sve starije devojčice. Mislila sam u sebi, blago njima. Jedva sam dočekala da krenem u starije razrede. Shvatila sam da to nije nešto toliko posebno, ali opet bilo mi je zanimljivo da idem sa starijim đacima u školu. Kada sam krenula u sedmi  razred sve se promenilo. Kako sve više postajem starija vidim da sve postaje ozbiljnije mračnije, pomalo i tužno. Svaki praznik mi postaje isti i ne radujem se više njima kao pre. Sve bih dala da mogu bar na jedan dan da imam opet pet godina. Sve se promenilo, ljudi oko mene, moj pogled na neke stvari i sada vidim da postajem zrelija. Želela bih zauvek da ostanem dete pa makar da imam tih četrnaest godina. Iako ne volim da idem u školu shvatam da je tu možda najbolje. Imam mnogo uspomena koje ću zaboraviti kad odrastem. Kada vidim moje stare igračke poželim odmah da se igram njima, ali znam da to neće biti isto kao pre deset godina. Gledam stare slike i shvatam da mi tu jedino nije bio lažan. To je moj pravi osmeh. Život nije tad prosto bio bolji, zabavniji, nisam znala šta znači reč problem. Znam da ne mogu da se vratim u to vreme, ali da mogu promenila bih dosta stvari, zabavila bih se više, uživala više, igrala se više sa bratom i sestrom. Sećam se kada sam sa komšinicama, bratom i sestrom igrala žmurke, sankala se i dobacivala... Sada su to samo lepe uspomene.

            Opet, kažem ne želim da odrastem, ali poruka je da se više družite, igrate, uživate, zabavljate, izlazite dok skroz ne odrastete. Moći ćete i tad, ali biće vam žao što ste propustili dobar deo života na razmišljanju i ponašanju kao odrasla osoba.

Dunja Venjac 7/2

Jedno veliko prijateljstvo

            Kao mala stalno bih plakala zato što nemam najboljeg prijatelja, a deka bi me tešio i govorio da imam njega. U slobodno vreme moj deka i ja voleli smo da igramo neke naše izmišljene igre o kojima nikada nismo razmišljali kako možemo da ih nazovemo. Deka bi mi uvek pred spavanje čitao moju omiljenu bajku “Uspavana lepotica“, ili bi se igrali jurke, žmurke i jedne naše izmišljene igre preskakanje zgrada. Kada sam bila mala, deka bi mi kupovao kolica za lutke i lažne bebe i igrao se sa mnom. Zvali bismo moju mamu i tatu sa skrivenog broja i šalili se sa njima ili bih mu ja pokazivala gimnastičarske trikove da ih on uradi i pratio me je pogledom i sa osmehom na licu govorio: “Pa nisam ja od gume, ružo dekina“. Mom deki omiljen cvet bila je ruža i zbog toga mi je stalno tepao ružo dekina.

            Kada je bio sa nama pokazivao mi je najveću  količinu ljubavi, ali ja sam to primetila tek kada je otišao na bolje mesto. Volim te deko.

Miljana Eror 5/2