Na osnovu postignutih rezultata proglašena je za učenicu generacije. Učiteljica joj je bila Dorika Žurban, a razredni starešina u višim razredima Zorka Milenković. Mnogi je znaju kao uspešnu sportiskinju jer od sedme godine trenira plivanje. Dobitnica je brojnih medalja na svim rangovima državnih i školskih takmičenja. Članica je reprezentacije Vojvodine, a sledeće godine se nada i ulasku u državnu selekciju.
Po čemu ćeš pamtiti osnovnu školu?
-U osnovnoj školi sam svašta naučila, ali škola je bila i veliki deo mog oslobađanja jer sam kao mala bila baš povučena i nisam želela da se družim. Škola je dosta doprinela da postanem komunikativnija i otvorenija. Najviše će mi nedostajati drugarica Neda s kojom sam pohađala i vrtić i predškolsko, a od nastavika najveća podrška mi je bila nastavnica matematike LJiljana.
Šta te je u školi više interesovalo, prirodne ili društvene nauke?
- Ne mogu da kažem da sam imala jedan predmet kom sam se okretala, ali volim da govorim engleski jezik. Uživam u tome. Mogla bih satima da učim i govorim na engleskom. U osmom razredu sam učestvovala na opštinskom takmičenju iz engleskog i osvojila drugo mesto što mi je omogućilo prolaz na okružno takmičenje. Tada sam bila na pripremama za plivanje pa nisam mogla da učestvujem na okružnom iz engleskog. U nižim razredima učestvovala sam na takmičenjima iz matematike, ali kasnije mi je postala manje interesantna.
Koja su bila tvoja interesovanja van škole?
- To je plivanje, jer mi je iz zdravstvenih razloga bilo preporučeno da se bavim tim sportom. U početku i nisam baš volela plivanje i na treninge sam išla uplakana. S treniranjem su došli i rezultati na državnom nivou i to me je vezalo za taj sport. Onda sam počela da se opuštam i nije bilo više plakanja zbog odlaska na trening. Upoznala sam divnu decu iz Pančeva i okoline, ali i širom države pa i Evrope. Sad svoj život ne mogu da zamislim bez plivanja.
Kada ti je plivanje postalo više od sporta?
- Plivanjem sam počela da se bavim sa punih sedam godina tj. kad sam krenula u prvi razred. Sredinom drugog razreda se održavalo republičko školsko takmičenje gde sam otišla i osvojila srebrnu medalju. Ni moji roditelji ni ja se nismo nadali tolikom uspehu jer, nisam volela plivanje! Posle toga nizala su se takmičenja i medalje. Bila sam srećna i upoznavala sam mnogo dece. Više nisam imala želju da odustanem jer time bih izgubila tu sreću kad osvojim medalju i bila bih uskraćena za nova divna poznanstva.
Koje medalje i koji rezultati su ti najvažniji?
- Pre godinu dana je bilo državno takmičenje i poklopilo mi se da sam u to vreme bila zdrava i mogla mesec dana bez prestanka da treniram. Tada sam postigla svoje najbolje rezultate. Osvojila sam dve srebrne medalje na Državnom prvenstvu u kategoriji kadeta u disciplinama leđni stil na 100m i 200m i popravila sva svoja vremena. To je za mene bilo veoma značajno jer sam prethodno imala veliki pad, i zdravstveni i psihički, što se odrazilo na plivanje. Ti uspesi su mi vratili želju za treniranjem.
Na kojim školskim takmičenjima si učestvovala?
- Za Školu sam učestvovala na opštinskim takmičenjima u Pančevu sa kojih se prvoplasirani kvalifikuje za republičko takmičenje. Dva puta je održana i Školska olimpijada sportske omladine Vojvodine. Ove godine je prvi put održana i ista takva olimpijada na državnom nivou i tu sam za svoju školu osvojila srebrnu medalju.
Koju si srednju školu odlučila da upišeš posle osnovne?
- Želim da upišem Ekonomsku školu, smer - ekonomski tehičar, zato što mi se veći deo porodice bavi tom strukom pa bih imala neke prednosti što se tiče prakse i daljeg apliciranja za posao. Svakako planiram kasnije da upišem Ekonomski fakultet. Ako mi plivanje “iskoči“ baš u prvi plan, možda se odlučim za DIF.
Kako sebe vidiš u nekoj daljoj budućnosti?
- Ne znam tačno kojim poslom bih volela da se bavim, ali želela bih da to bude posao u kom bih imala slobodu da putujem i obilazim svet. Ne bih volela da budem zatvorena u nekoj kancelariji svaki dan.
Šta bi poručila mlađima?
- Uspeh u školi, sportu, muzici, sve je to lepo, ali je najbitnije da se ne menjate zbog drugih jer ja sam to radila u početku i shvatila da najbolje prođem kad ostanem ono što jesam. I bitno je uvek da damo sve od sebe u tome što radimo.
Milena Jovišić