I evo nas, kraj osnovne škole, kraj druženja sa prijateljima iz detinjstva, svemu je došao kraj... Nekako, svakome baš teško padne rastanak, pa, eto, tako i meni... Najviše čega ću se sećati jesu dobri nastavnici, prijatelji i sva ona naša druženja, a posebno ekskurzije, kao najbolji deo celog školovanja. Imam osećaj kao da je celom životu kraj, a ne samo jednog njegovog, značajnog poglavlja... Ovo je novi korak za mene i moje drugare i želim i nadam se da će im se to što su zamislili i ispuniti jer mislim da to i zaslužujemo. Uvek sam tu bila za svakog, uvek sam za svakog drugara izdvojila isto vreme i nadam se da me pamte po nečemu dobrom, a ne po lošem. Ne znam da li znaju da sam uvek bila tu za njih u bilo koje doba dana ili noći, da ću ih pamtiti i da imaju drugaricu koju ne može bilo ko da ima. Mogli su da se oslone uvek na mene i nadam se da su to shvatili za ovih osam nezaboravnih godina.
I na kraju, želim da kažem da smo sve ovo zajedno prošli i da moramo da idemo dalje. Sve lepe uspomene da zapamtimo kada nam je najteže. Zahvalila bih se svima koji su moj, bar ovaj mali deo života učinili lepšim.
Jedno veliko “HVALA“ svim nastavnicima koji su svoje dragoceno vreme dali nama i što su se trudili da budemo još bolji nego što jesmo. Mi idemo dalje, a vi ostajete i zbog toga vam hvala i nadam se da ćete nas upamtiti po nečemu dobrom, a ne lošem.
Jelena Petrović 8/1
(Ne) želim da odrastem
Biti dete je najlepša stvar. Dok sam dete nemam puno obaveza. Jedino što moraš je da učiš i slušaš mamu i tatu. Kada si odrastao ozbiljan si i moraš da brineš o sebi.
Ne želim da odrastem zato što bih želela da moje detinjstvo traje zauvek. Moje detinjstvo je stvar koju neću zaboraviti. Svaki dan se družim sa drugaricama i sestrama i nemam posebne obaveze. Uživam u detinjstvu dok još mogu i ne žurim da odrastem, ali biti odrastao nema loše strane.
Cilj mi je da postanem dermatolog. To je dobra strana. Želim da pomažem ljudima kojima je potrebna pomoć. Takođe, moći ću sama sebi da kupim potrebne namirnice, ali se nadam da to vreme neće tako brzo doći. Želim da ostanem dete kako bih mogla da razmenjujem sličice sa svojom najboljom drugaricom Lanom. Takođe, želim da nastavim da se družim sa drugaricama svaki dan i da mi je jedina obaveza škola.
Svi ćemo da odrastemo jednog dana. Kada taj dan dođe, ostaće mi samo uspomene na detinjstvo. To je razlog zbog koga ne želim da odrastem. Hoću da pravim što više uspomena koje neću zaboraviti.
Jovana Tasić 7/2
Priče iz glave
Čoveku je u životu potrebna mašta da bi ostvario svoje ciljeve.
Dok sam bila mala, maštala sam o tome šta ću da budem kad porastem i o tome da imam krila. Kako sam starija, imam sve ozbiljnije i ozbiljnije ciljeve. Sada su moja maštanja postala malo veća i razumnija. Kada napunim osamnaest godina, želja mi je da položim za auto, pa da sa svojih par drugarica krenem na put oko sveta, da obilazimo različita mesta i upoznajemo nove ljude i da imamo prijatelje svuda u svetu. Volela bih da obiđem, za početak, Evropu i države kao što su: Engleska, Italija, Nemačka, Francuska... Isto tako bih volela da obiđem i manja mesta koja nisu toliko popularna, ali ima mnogo da se vidi u njima. Takođe, imam želju da probam neke od specijaliteta kuhinje, jer svaka zemlja ima neko jelo po kojem je poznata. Zanima me moda i stilovi oblačenja. Uživale bismo u zajednički provedenom vremenu. To putovanje bi nam ostavilo nezaboravne uspomene kojih bismo se zauvek sećale.
Volela bih da se od ove moje mašte barem polovina ostvari. To bi mi mnogo značilo i davalo podršku za ostvarivanje daljih ciljeva.
Jelena Lukić 6/1