Prema nekim procenama, prinosi ove žitarice kreću se od četiri pa do 5,5 tona po hektaru, ali poljoprivrednici s mnogo više skepse gledaju na tržište i otkupne cene. Kada je reč sezoni uzgoja pšenice, ozbiljni poljoprivrednici uradili su blagovremeno sve prihrane, a zaštitu od bolesti fungicidima morali su da ponove truput, pre svega zbog kišnog proleća. Inače, to se u normalnim okolnostima radi dvaput. Kada je reč o prihrani sve kreće, kao i uvek, osnovnim đubrenjem ujesen sa kombinacijom NP 10-40 (azot-fosfor) u količini od 200 kilograma po hektaru, a potom u februaru biljkama je davana “urea“ u iznosu od 100 kilograma po hektaru, da bi krajem marta dobile AN u iznosu od 150 kilograma po hektaru.
Sa očekivanom cenom od 25 dinara nema neke zarade, a trenutno je oko 3,5 dinara manje. Naročito kada se odbije zakup od 80.000 po hektaru. Tako ispada da na 10 hektara državne zemlje može da se zaradi kao na jednom svojem. Ako cena bude 25 dinara to znači da treba da prinosi budu oko šest tona da bi se stiglo do nule. Što se tiče države, zasada je ispunila dogovor o subvencijama od 18.000 hekatru, a u toku je refakcija goriva, odnosno povraćaj koji je moguće ostvariti u iznosu od 50 dinara po litru, do 100 litara po hektaru prijavljene površine. Međutim, bar dosad niko ne spominje ni reč o dogovorenoj isplati subvancija za seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru. Udruženje poljporivrednika u okolini traže da država ispuni što je obećala, kao i normalne tržišne cene i da ne bude više uredbi, ograničenja i zabrane izvoza, jer jednom kada se tako nešto uradi, sve se poremeti za narednih deset godina.
Kukuruz je zasada u dobroj kondiciji, kao i da, ako bi mu pala jedna kiša od 20-30 litara po kvadratu, to bi garantovalo rod. Na velikom broju njiva, pogotovo kod onih proizvođača koji nisu hteli da rizikuju veoma ranu setvu i sejali su u optimalnom roku, bilo je lošije nicanje zbog slabe vlage u zemljištu. Poljoprivrednik preduzima sve kada je reč o agrotehničkim merama, ali klimatski nedostaci ne mogu se nadomestiti zaštitiom.
(Pančevac/J. Filipović)
Pčelarstvo:
Cvetanje suncokreta se polako završava. Moram da napomenem da su u našem ataru imali parcele sa suncokretom koji nije medio niti su ga pčele posećivale. Cvetna glavica je bez ikakvog mirisa. Raspitivao sam se i dobio odgovor da je to sorta “pionir“, što ne mora da bude tačno.
U košnicama imamo suncokretov med koji valja vrcati, nije tako loše. Suncokretov med ima veliki sadržaj polena što izaziva kristalizaciju meda za 10-20 dana. Ima lep prijatan miris suncokreta i sladak ukus. Bogat je vitaminima i mineralima. Naše komšije i prijatelji piju hladnu vodu i kasnije nastaje upala grla i promuklost. Najjednostavniji lek je domaći propolis u spreju naprskati u grlo i oporavak je uspešan.
Društvo pčelara “Starčevo“ organizuje i ove godine na “Danima druženja“ prodajnu izložbu meda i opreme za pčelarstvo, 30. jula od 17 časova na Trgu neolita. Nešto kasnije, od 18 sati je predavanje za pčelare i sve građane koji žele da čuju nešto novo o ishrani pčela i polenu u ljudskoj ishrani, a koje će se održati u Domu kulture. Predavač je doktor bioloških nauka Ratko Pavlović iz Vršca.
Goran Stanković
Društvo pčelara “Starčevo“
Voćarstvo:
Leto gospodnje 2024-te ostaće upamćeno po povišenim temperaturama i povremenim nepogodama praćenim obilnim kišama i gradom. Voćnjaci i vinogradi, u zavisnosti od mikro lokacije, poneli su dosta dobro. Pokazalo se u punoj meri šta znači navodnjavanje i zasena. Isto tako su se zatravljene površine pokazale bolje od ogoljenih.
Pored već postojećih zasada voća i loze, moramo prepoznati činjenicu da se oni moraju znatno uvećavati na uštrb ratarskih kultura. Ratarske kulture, odnosno njihovi eksploatatori, doveli su zemlju do surovog osiromašenja što ima za posledicu devastaciju kompletne prirode. Kod voćarskih i vinogradarskih površina to uglavnom nije slučaj.
Zdravi i vredni bili (izbegavajući tropske vrućine),
Božidar Dimitrić
Društvo destilera, voćara i vinogradara “Starčevo“