- Zovem se Miloš Pećanin Pećko, rođen 1994. godine u Pančevu. Odrastao sam u Starčevu, gde sam završio osnovnu školu i pre napunjene 21. godine odlazim u Nemačku.
Gde sada živite?
- Živim u Saveznoj Republici Nemačkoj. Godinama sam živeo u Nirnbergu, a od nedavno živim sa svojom porodicom u opštini udaljenoj 25 kilometara od Nirnberga, u Burgtanu.
Ovo mesto ima nepunih 12.000 stanovnika i sastoji se od 15 manjih delova. Burgtan je prepoznatljiv po svom srednjovekovnom dvorcu Burg Tan, u kojem se danas nalaze Zavičajni i Kanal-muzej. Kroz ovu opštinu prolazi Ludvig-Dunav-Majna kanal iz 19. veka, gde posetioci mogu iskusiti jedinstvenu vožnju istorijskim tegljačem “Elfried“ kojeg vuku konji. Pored toga, Burgtan ima praistorijsku važnost: u delu Ezelsdorf pronađen je čuveni “zlatni šešir“ (Ezelsdorfer Goldhut) iz bronzanog doba, čija se replika nalazi na posebnom obeleženom mestu Goldkegelplac.
Šta tamo radite i kako ste se snašli?
- Radim kao medicinski tehničar od kako sam došao, a pored toga sam završio školu za teniskog trenera u Oberhakingu, pa to radim dodatno jer volim sport i rad s ljudima. Upoznao sam mnogo zanimljivih ljudi, sa mnogima imam redovan kontakt i mogu reći da sam se dobro snašao - komunikativan sam i lako se uklapam gde god dođem.
Da li razmišljate o povratku i da li ste dolazili u Starčevo, ako jeste, koliko često?
- Povratak je česta tema među mojim prijateljima u dijaspori i, naravno, i kod mene. Nostalgija uvek vuče ka Starčevu i svi nekako sanjamo da se jednog dana vratimo svojim domovima, ali retko ko to zaista učini pre penzije. Najveći izazov je u tome što smo se vremenom navikli na određeni standard i na to da sistem ipak funkcioniše. Međutim, trenutna situacija i politika u Nemačkoj mi se sve manje dopadaju, pa sam se i preselio van grada, gde je život mirniji i prirodniji - možda će me baš to i približiti bržem povratku kući. Ranije sam dolazio prilično često, na svaka dva do tri meseca, ali vremenom se to svelo na tri do četiri puta godišnje. Sada, otkako imam porodicu, trudimo se da dolazimo makar dva do tri puta godišnje, koliko nam obaveze dozvole.
Šta bi poručili Starčevcima, onima koji razmišljaju o odlasku i onima koji ostaju?
- Svet se danas brzo menja, tehnologija napreduje i pruža mnoge nove mogućnosti. Svako ko može da razvije posao ili stvori pasivne prihode, trebalo bi da teži finansijskoj nezavisnosti - to donosi slobodu u životu.
Mladima bih poručio da se ne plaše da odu i probaju sezonske poslove u inostranstvu. Takva iskustva mnogo znače - nauče te snalažljivosti, odgovornosti i pomognu da sagledaš život iz šire perspektive. Onima koji razmišljaju o odlasku rekao bih da budu spremni na izazove, naročito na početku, jer ništa ne ide lako - ali uvek imamo gde da se vratimo. A onima koji ostaju u Starčevu, pružam punu podršku i želim im da ostanu istrajni, da veruju u sebe i da pronađu svoj mir i zadovoljstvo upravo tamo gde jesu.
Petar Andrejić