Pre nekoliko godina za rođendan dobila sam globus. Nisam znala čemu služi ta šarena lopta, a onda su mi objasnili da ona predstavlja ceo cvet. Tada mi se javila želja da obiđem čitav svet i da vidim kako ljudi žive u drugim zemljama.

            Želja je počela da se ostvaruje kad sam dobila poziv od strica da odem na Maltu. Krenula sam iz Beograda na aerodrom. To je bio moj prvi let tom “velikom gvozdenom pticom“. Bila sam veoma uzbuđena. Za sat i po vremena preletela sam sam nekoliko država - Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Italiju i na kraju sletela na prelepu Maltu. To je mala ostrvska država okružena Sredozemnim morem. Tamo žive ljudi sa svih strana sveta, a govore engleski i malteški jezik. Glavi grad je Valeta, a u njoj je mnogo muzeja i prodavnica, hotela, plaža... Plaže su  peskovite i kamenite. Na Malti ima puno voća i povrća koje  nikad do sada nisam probala. Obišla sam akva-park i Popajevo selo. Za sedam dana obišla sam skoro celu Maltu.

            Po povratku kući vrtela sam svoj globus i poželela da odem u Ameriku, Japan, Tajland, Maldive... Nadam se da će mi se želja ostvariti i da ću videti sve lepote ovog sveta.

\urđa Petrović 5/2

Pismo ljubimcu

            Moj kućni ljubimac je pas. Žensko je i zove se Astra. Dlaka joj je crna i gusta. Mešavina je labradora i retrivera.                              

Draga Astra, pišem ti iz škole. Nadam se da ti je lepo kući. Jedva čekam da dođem i da se igramo. Kupili smo ti mnogo hrane, pa kad dođem, daću ti da jedeš. Kupili smo ti i nove igračke. Imala sam ideju da ti ukrasim kućicu, pa smo ti kupili dekoracije. Ceo dan razmišljam o tebi. Baš volim da se igram sa tobom! Imala sam ideju da se igramo u ritu. Bacala bih ti frizbi, znam da ti je to omiljena igra. Kad budem došla maziću te o mile volje. Toliko volim da te mazim jer si mekana. Pošto si toliko slatka ne mogu da prestanem. Tvoje lice je toliko slatko da ti niko ne može odoleti. Astra, toliko te volim da bez tebe ne bih mogla da živim!

            Ako imate kućnog ljubimca, brinite se o njemu lepo. Mazite ga i pazite. Nikada ga nemojte maltretirati. Volite ih!

Dunja Minić 5/3

* * *

            Draga Mazo, želim da znaš koliko te volim. Kada negde odem bez tebe, mnogo mi nedostaješ. Najviše volim kada si tu kod nas. Volim kada se šetamo do rita. Kada si kod tate, budem unutra i dosađujem se. Kada dođeš da nas  posetiš, budem najsrećnija.  Volim da te hranim, šetam, da ti dajem da piješ vodu. Uvek kada si tu, osećam se bezbedno, a kada nisi tu ne osećam se baš najbezbednije. šteta što ne možeš da pričaš.  Kada  bi mogla, pričala bi mi gde i kuda bi išla, gde si i sa kim si. Zvala bi me da idemo da šetamo, da ti dam da jedeš kada si gladna, vodu da ne budeš žedna i da te mazim kada ti se mazi. Sećam se kada si pre nekoliko godina imala devet kučića pa smo morali da ih prodamo i samo smo tebe ostavili kod nas. Volela bih da opet imaš kučiće, ali nekoliko, da ih zajedno čuvamo i pazimo. Uskoro ćeš dobiti novog drugara, haskija. Nadam se da ćete se lepo družiti. Volim te kao svoje oči u glavi. Neću ti dopustiti nikada da me napustiš.                                                                                          

Jovana Čalić 5/3

Veže me zavičaj

            Moj zavičaj je za mene najlepše mesto na svetu. To je moj dom, mesto gde sam napravila svoje prve korake, moja kuća i dvorište koje poznajem bolje od bilo čega. Zimi je sve pokriveno  snegom, a leti je sve zeleno i puno sunca. Najviše volim  kada ustanem ujutru i pogledam kroz prozor. Taj pogled napolju kroz prozor  je pogled mog detinjstva. U zavičaju su i moji drugari. Svi se znamo od malih nogu. Zajedno smo se igrali, pravili kuće od blata, jeli sneg tokom zime i tako odrastali... Te uspomene su kao blago u mom srcu. Zavičaj nas uči kako da budemo vredni i da poštujemo prirodu. Svaka ulica, igralište i dvorište ima neku svoju priču. Kada se budem odselila  u neki veći grad, uvek ću znati gde je moje pravo mesto.

            Moj zavičaj nije samo kuća i dvorište, to je celo mesto oko nas. Zavičaj je moja prva ljubav, mesto gde me svi razumeju. Zato ću ga uvek nositi sa sobom gde god da krenem.                                       

Teodora Samardžić 6/3

Osoba kojoj se divim

            Osobe kojima se ljudi dive ne moraju da budu heroji, sportisti ili pevači, već ljudi koji su uvek tu za tebe i možeš  da im poveriš bilo šta. Za mene je to moja drugarica Hana. Sa njom se družim još od pete godine i pokazala se kao divna osoba. Hana i ja smo se upoznale na baletu, gde je naše prijateljstvo okrenulo stranicu u priči naših života. Posle toga zajedno smo krenule u školu. Uvek smo imale ista interesovanja, čitale smo iste knjige, zajedno svirale, čak se i isto oblačile. Hana je sjajna balerina i odlična violinistkinja, ali pored toga ima dobre ocene, mada to nije pravi razlog mog poštovanja. Iako postiže toliko stvari, to je ne sprečava da bude dobra osoba i drugarica. Hana je uvek tu za mene i u dobru i zlu, njoj mogu da poverim sve svoje tajne, a da budem ubeđena da ih niko drugi neće znati. To su razlozi zbog kojih joj se stvarno divim. Balet, violina i ocene nisu ništa u poređenju sa dobrotom, poverenjem i drugarstvom. Hana za mene predstavlja hrabrost, izdržljivost, snagu i pruža mi pomoć kad mi je potrebna. Zbog tih osobina joj se stvarno divim.                                                 

Lola Marčetić 7/2