A turizam može da objedini obe te potrebe, to jest od njega možete da egzistirate i da trošite novac u zamenu za užitak. Ta grana se u perspektivi pominje kao veoma značajan resurs u pančevačkim naseljima.
Turistički potencijal našeg mesta
U ova globalno-lokalno krizna vremena ljudi na svim, pa i ovim, prostorima trude se da nađu sebi što prikladniji model za život. To važi i za žitelje pančevačkih naseljenih mesta, koji se na razne načine dovijaju da stignu do ekonomskog boljitka, kao i da sebi organizuju slobodno vreme (ukoliko ga uopšte imaju).
Kada se krene od Pančeva ka jugu i govori se o turističkim potencijalima tamošnjih mesta - Starčeva, Omoljice, Banatskog Brestovca i Ivanova, nikako ne treba smetnuti s uma da baš tuda prolaze brojni biciklisti na međunarodnoj stazi “Evro velo 6“. Nažalost, te mogućnosti nisu zasad preterano iskorišćene. Valja napomenuti da postoji mogućnost vožnje kružnom stazom, tridesetak kilometara, kojom bi se krenulo od “Petrohemije“, pa onda nasipom do Ivanova, a onda natrag kroz Omoljicu i Starčevo.
Uz pomenutu biciklističku trasu svakako bi trebalo što veći akcenat dati “Banatskoj kulturnoj stazi“ koju je priredilo Udruženje “Pagus“, čime je obuhvatilo i predstavilo brojne znamenitosti.
Starčevo je u širem smislu najpozantije po istorijskoj dimenziji - neolitskoj kulturi. Opštepoznato je da su na obodima ovog mesta pronađeni brojni eksponati koji datiraju iz vremena i od 7.500 godina pre nove ere zbog čega već duže vreme ljudi koji vode mesto nastoje da tom nesumnjivom kapitalu ubrizgaju dodatnu vrednost.
S tim ciljem nedavno je formirana izložbeno-edukativna postavka “Starčevo kroz vekove“, koja se zapravo ne razlikuje od bilo kog drugog muzeja. Tamo je, pored dela posvećenog neolitskoj epohi, obrađeno i novije doba, počev od vremena Banatske vojne granice pa do perioda nakon Prvog svetskog rata. Pritom, redovno su organizovani razni programi, poput predavanja, izložbi, “čajanki“, a nekoliko godina priređuje se “Noć muzeja“. Tokom poslednje ove manifestacije svečano je otvorena neolitska kuća u sklopu replike neolitskog naselja u dvorištu muzeja. Zbog svega, ova jedinstvena ustanova privlači sve veću pažnju ljudi s raznih strana i ima sve više organizovanih poseta. Pored toga, gosti mogu da istraže različite aspekte kulturnog i verskog nasleđa ovog područja, poput crkvi posvećenih svetom Mauriciju i svetom Pantelejmonu, manastira Vojlovica, ergele “Merac“, a obično se sve završi ručkom u kafani “Đeram“. Od nedavno, u Starčevu postoji i vinarija “Jelisaveta“, koja se takođe može uvrstiti u turističku ponudu.
Manifestacije su i u Starčevu magnet za goste, pre svega “Dani druženja“, pa “Eks-Ju rok fest“, na kojem je ove godine nastupio Kiki Lesendrić s “Pilotima“, prošle godine “Električni orgazam“, a od 2009. godine i sva iole bitnija imena rokenrol scene nekadašnje države: “Partibrejkers“, “Zabranjeno pušenje“, Bajaga i “Instruktori“, “KUD Idioti“, “Riblja čorba“, “Plavi orkestar“, Jura Stublić i “Film“, “Hladno pivo“...
Starčevo je zanimljivo i po još nekoliko manifestacija, poput festivala malih tamburaških sastava “Starčevačka tamburica“ i akustične gitare “Gašini akordi“. Na tim događajima je mnogo učesnika iz zemlje i inostranstva, koji pronose pozitivnu priču o gostoprimstvu domaćina. Tako nešto ne treba da čudi jer je u prošlosti, a i danas, ovo mesto obilovalo majstorima sviranja na tim žičanim instrumentima, zbog čega zaslužuje da takvi događaji budu duboko ukorenjeni u kulturnoj realnosti ovog mesta. Pre nekoliko godina nikla je i književna manifestacija “Starčevački dani knjige“.
Od prirodnih lepota tu pre svega treba izdvojiti rečicu Nadel, kako je svi zovu, iako joj je zvaničan naziv Nadela. Nekada je to bilo idealno mesto za srećno detinjstvo, a pri tom i dragulj prirode, pre svega zbog toga što je tamo bilo i prirodno mrestilište šarana. Nažalost, godinama je tavorilo i zarastalo u trsku, a u njega su mnogi privredni subjekti nehajno ispuštali razne zagađujuće materije i time redovno trovali živi svet. Ipak, poslednjih godina mu lokalno udruženje ribolovaca i zaljubljenika u prirodu polako vraća stari sjaj.
J. Filipović (“Pančevac“)