Na samom otvaranju ovogodišnje manifestacije  brojnim gostima se najpre obratila prva među “neolićankama“ - LJiljana Zarić. Potom je pozdravne reči izgovorio član Gradskog veća zadužen za kulturu Darko Ješić, koji je istakao da ova manifestacija, pored gastronomskog, ima i svoj etnološki i kulturološki značaj.

Pobednici došli iz Smedereva

            Žiri, sastavljen od starčevačkog sveštenika Zorana Maletića i doktora Slobodana Čavića, profesora iz oblasti gastronomije, poslastičarstva i pekarstva na Visokoj hotelijerskoj školi u Beogradu, imao je zaista težak zadatak da proceni koji je od prispelih uzoraka najlepši. Oni su prilikom izbora vodili računa o tradiciji, odnosno o tome da slavski kolač bude napravljen na starinski način, da nije premazan jajima ili uljem, da nije previše mek, da figure ne otpadaju...

            Za to vreme su brojnu publiku pesmama i igrama razgaljivala dva “Neolita“ - tamburaški orkestar i kulturno-umetničko društvo, dok je sa ukusno uređenih štandova sedamnaest udruženja nudilo raznolike ručne radove i slasne đakonije.

            A nakon podužeg sagledavanja uzoraka žiri je doneo odluke o najlepšim slavskim kolačima u dve kategorije. Iako je, što je i očekivano, bilo najviše učesnika iz Starčeva, ispostavilo se da su oba prva mesta osvojili takmičari iz Smedereva, jer je najbolje u konkurenciji udruženja bilo Poljoprivredno gazdinstvo “Smederevo“ (ispred ivanovačkog MKUD-a “Bonaz Šandor“ i “Pančevki“ iz Mesne zajednice Gornji grad), a pojedinačno je pobedila Slavica Josifović.

            - U mom zavičaju u Metohiji mnogo se polaže na izgled i ukrašavanje kolača, koji kod nas mora da ima mnogo ruža, listića, golubova, burence, grožđe, krstić, pečate... Kod nas je tradicija da se ne vidi testo, nego da se vide samo ukrasi. Kolač mora da bude lepo ispečen, da dobro naraste, da je lepog oblika i da je lagan pod rukom, da ne pukne prilikom pečenja i, kad ga sveštenik reže, ne sme nijedna figurica da otpadne. Bez obzira na to da li je mrsna ili posna slava, kolač je postan i ne premazuje se ni uljem ni jajima. Znači, sveta vodica, puno ljubavi, molitva i naravno da posluži šporet, to je ključ dobrog kolača - rekla je Slavica.

            Drugo i treće mesto su zauzele Starčevke Dragana Aleksić i LJubica Jovanović, takođe višestruke osvajačice vrednih nagrada na ovoj manifestaciji.

            - Nemam neki specijalan recept za uspeh, kolač pravim klasično, od brašna, vode, ulja, soli, šećera. I ukrasi su tradicionalni: žito, burence, ptičice, pečat, knjiga... Uvek ga pravim u posnoj varijanti, bez mleka, što znači da ga ničim ne premazujem. Dosad sam učestvovala na gotovo svakoj manifestaciji i pored ovog drugog mesta imam još tri prva mesta. Naravno, kolač pripremam redovno i za našu krsnu slavu Lazarevu subotu, a inače volim da pravim i kifle, krofne i slične tradicionalne specijalitete - navela je Dragana.

            Priznanje za najlepši štand još jedanput je pripalo KUD-u “Tamaši Aron“ iz Vojlovice, čija je članica Eržebet Varga zahvalila domaćinima na gostoprimstvu.

            - Mi smo se i ovog puta odazvale pozivu naših dragih komšinica i potrudile smo se da se predstavimo u što lepšem svetlu. Izložile smo naše ručne radove “pokrštice“ i tradicionalne kolače, od slanih štrudli i kiflica do princes-krofni i lenjih pita s višnjama. Inače, nikada ne naplaćujemo naše proizvode u ovakvim prilikama - izjavila je Varga.

Udruženja se svojski potrudila

            A na štandovima sedamnaest udruženja sve se šarenelo od raznolikih ručnih radova. Na jednom od njih, naravno, izlagao je i starčevački “Neolit“, čija je predstavnica Milica Stefanović rekla da je bilo raznih proizvoda - od štrikanih kapa do ukrasnih kutija i raznih drugih predmeta.

            Snežana Marković, predsednica omoljičkog Etno-udruženja “Žisel“, pokazala je što su ona i druge članice naučile da prave.

            - Pored učešća na takmičenju, izneli smo i malo slatkiša. Prikazali smo i naše najvažnije rukotvorine - tradicionalne narodne nošnje s banatskim zlatovezom, a upravo sam završila izradu kompleta za čitavu porodicu: oca, majku i tri sina. Ima tu i jastučnica s vezom, kao i štrikanih kapica i proizvoda s ružama od satena - navela je Snežana.

            Tu su bile i Glogonjke, Dolovke, Pančevke iz Gornjeg grada, a nisu izostali ni predstavnici Društva pčelara “Starčevo“, čiji je sekretar Stevan Petrović rekao da su, kao i uvek, izneli neke od svojih pčelinjih proizvoda, poput meda, polena, propolisa.

            Agilna predsednica Udruženja žena “Neolit“ LJiljana Zarić bila je prezadovoljna manifestacijom jer, kako je rekla, ona nije važna samo za njih, nego za celo mesto, pa i šire, budući da je slavski kolač simbol krsne slave, koju slavi gotovo svaka kuća.

            - Važno je da čuvamo tradiciju i svaka domaćica se trudi da njen slavski kolač izgleda najlepše, a naše takmičarke su to i pokazale. Stoga nam je drago da se odazvalo toliko učesnika, za koje smo spremili pehare i diplome. Nije bilo lako sve ovo organizovati, pa smo morale dobro da potegnemo, u čemu su nam pomogli i članovi udruženja penzionera s kojima delimo prostorije, a moram da zahvalim na pomoći i Mesnoj zajednici, Domu kulture i sponzorima - istakla je LJiljana Zarić.

J. Filipović/Pančevac

Filmsko upoznavanje imenjaka

            Među učesnicama manifestacije ipak su se izdvajale one iz istoimenog mesta u opštini Petrovac na Mlavi, iz Udruženja žena “Starčevljanke“, čija predsednica glumačkog imena Tanja Bošković navodi da je i upoznavanje s ljudima iz banatskog Starčeva bilo maltene za film.

            - Upoznale smo se preko prvog čoveka vaše Mesne zajednice Petra Andrejića, koji se, jednom prilikom došavši u naše Starčevo, predstavio kao naš predsednik. Nakon prvobitne naše zbunjenosti njegovom pošalicom on je rekao da bi voleo da uspostavimo saradnju, što smo i učinile, najpre posredstvom televizije “Hepi“, kada smo prikazali naša dva naselja pod istim imenom i dve različite kulture u emisiji “Prelo iz našeg sokaka“. Ovo je, inače, naše drugo gostovanje na ovoj manifestaciji, a prezentovale smo naše gastronomske đakonije. Jedan od proizvoda su plašinte, vlaški specijalitet od testa, jaja i sira, koji se kod nas u Homolju sprema na ulju. Pored toga, svakog oktobra pravimo i manifestaciju “Tortijada“ - rekla je Tanja Bošković iz Starčeva kod Petrovca na Mlavi.