Mirko Aleksić od 1959. godine živi u Starčevu, a prve pesme je napisao još u rodnim Vrapcima, zaseoku sela Brnjica kod Sjenice, gde je rođen 1947. godine. Književno veče ovog vremešnog gorštaka, zaljubljenika u poeziju i šah, otvorio je Darko Ješić, direktor Doma kulture, prigodnim govorom, a nešto kasnije je i pročitao jednu Aleksićevu pesmu. Kroz ostatak večeri prisutne je iskusno vodio Dragan Petković, književnik iz Jabuke, a stihove su čitale Emina Hilić, pesnikinja iz Pančeva i Bojana Aleksić. Pesmu o Starčevu, napisanu pred ovu promociju, prisutnoj publici je pročitao sam autor.
Među Aleksićevim pesmama dominiraju ljubavne, ali ima i satiričnih, rodoljubivih, čak i onih u kojima su životinje glavni junaci - svojevrsne poetske basne. Prve svoje pesme je pisao još u osnovnoj školi, po ugledu na starijeg brata, a kako su nastajale kasnije ove objavljivane, Aleksić kaže:
- Kako sam postajao sve stariji, kako je život postajao sve teži, dolazio sam sve više u iskušenje da pišem. Pesme su mi davale stimulans i olakšanje za dušu i mnogo bolje sam se osećao kad napišem pesmu. Skoro sve moje pesme su autobiografske, objasnio je Aleksić.
Dragan Petković, koferansije ove večeri, dao je kratak osvrt na poeziju ovog Starčevca i rekao:
- Mirko Aleksić se trudi da bez previše pesničnikih alata izveze jedan “Vilerov goblen“ raznih boja, mirisa i osećanja. Ono što je mene kao književnika i čoveka od pera oduševilo je jezik kojim Mirko peva, jer on čuva izvorni jezik podneblja odakle je došao iako je dugo ovde u ravnici. U njegovim pesmama se uočavaju odlike romantičarskih pesnika, ali i izvesni pokušaji postmodernističkog duha. Ono što oduševljava je Mirkova divna energija, sposobnost da bude alegoričan i satiričan, da piše drugačije od ostalih. Divno je čitati poeziju čoveka koji nije ni znao da je pesnik dok mu se poezija nije desila. Verujem da ćemo uskoro čitati još nešto iz pera Mirka Aleksića jer poznajući gorštake, oni su vrlo plodni, ali nam vrlo škrto pokazuju to što stvaraju - zaključio je Petković.
Veče je završeno s autorovim potpisivanjem knjiga, a novac je Aleksić namenio u humanitarne svrhe, odnosno za izlečenje jedne mlade majke.
Milena Jovišić