Dobošari su bili opštinski službenici sa stalnom platom. Ipak, njihova stvarna uloga daleko je nadilazila skroman položaj koji su zauzimali. Kada bi onomad, sa mesta na kojem se ulice seku “unakrst“, naš čovek čuo palice kako jednoličnim ritmom udaraju u dobro zategnutu jareću kožu, istrčao bi na šor najvećom brzinom.

            Možda je Car objavio rat, pa ti nema druge nego da prežeš konje i navlačiš uniformu. Možda je selu razrezana nova “poreza“. A možda je gde izbila kakva velika zaraza, pa svi seljani moraju u “kontumaciju“. Hiljadu stvari koje život znače, moglo je sići sa malenog doboša sa kojeg su vam Gruja dobošar, Mile Krivać ili Kiš Đula saopštavali vest koja će vam od tog momenta promeniti život. Uz samo malo slobode, moglo bi se reći kako je sudbina čitavog panonskog prostora, od 18. do polovine 20. veka - otišla niz doboš!

            Za ovu priliku, evo par izvoda iz dobošarske knjige zapovesti Opštine Starčevo (1918-1924):

            - Daje se na znanje, kome treba lekar nek se piše na opštinu, pa ćemo ga dozvati sredom i nedeljom. (Starčevo, 9. decembar 1918.)

            - Voji Filipoviću, berberu, treba šegrt. Ko bi teo da dadne dete nek se javi kod njega

(Starčevo, 25. novembar 1918.)

            - Svaki pred svojom kućom da počisti prcu i travu na šoru, prolazi g. Solgabirov šorom pa će vas kazniti ako ne bide počišćeno. (Starčevo, 10. avgust 1919.)

            - LJudi i braćo, došla je naredba od gosp. Sreskog načelnika da se upisivate u Državni zajam, t.j. da date državi novaca.

(Starčevo, 18. maj 1919.)

            - Daje se na znanje, da svaki roditelj svoju decu savetuje da ne prave nereda, u porti idu u orase, jaše po bunaru. Ko se bude uvatijo biće kažnjen. Roditelji, svojim sinovima kažite da kod crkve ne smu sedeti na zidu gore. Tamo će biti jedan tajno, koji će paziti i ko bude sedio tamo biće kažnjen.

(Starčevo, 4. maj 1919.)

            - Daje se na znanje da se ne čuje niko da bi psovo i uljio ma koga, a osobito Boga i Svetinje. Za svaki slučaj će se strogo kazniti; ako bi ko tako što čuo od koga da psuje ima oma da prejavi jerbo to je veliko zlo i rđava namera. Zato neka svaki pazi nase i da se oduči od toga pošto od toga nema glavnije, od toga čovek sam sebe ponizi; kad se čovek dobro promisli može sam da uvidi da je veliko zlo; zato, da se svaki čuva od toga.

(Starčevo, 19. mart 1922.)

            - Još jednom se opominje narod ko je šta odno za vreme revolucije, da donese natrag, jer mi imamo sve popisano, pa ko još nije doneo biće bijen, bolje neka donese.

(Starčevo, 11. maj 1919. nakon tzv. Starčevačke republike)

P. Andrejić