"Šarić javlja, da se neprijatelj od Vršca približuje. Sva naša vojska bude na dan 20. decembra (nova godina po rimskom) zorom kod Novogsela na skup upravljena. Dok su pojedini stubovi na bojnom polju prispeli, već se Šarić u veliko u boju nalažaše uzevši ispred sela u vinogradima poziciju.

            Sva prostorija zapadno i južno od Novogsela gola je otvorena ravnica do Nadelja. Nije ni počela bila prava bitka sa svom našom silom, al naše čete napustiše taktički red, raskidoše međusobno sveze i raziđoše se po poljani kao pleva pred vetrom. Ovo nije bila "kuka i motika" već sedam meseci hrabro vojujuća dobro oružana vojska; ne može se reći, da je kakav strah ili panika ljude zadahnula: Ti poljanom rasejani Srbi težiše svak za se Nadelju, al kad god bi husari na njih rupili da ih pregaze, za čas će se gomila, leđa o leđa, stištati, i napadaj čestito odbiti.

            U ovom taktičnom jadu samo se je na krajnjem našem levom krilu u brigadi knićaninovoj videlo tri taktično sabijena stuba u stepenima sa desnog krila nazad, topovi između stubova, korak po korak uzmicati, češće stati i konjicu odbiti, i tim ubojnim poretkom - povlačenje naše zaklanjati. To je bio treći batalion pančevačke graničarske regimente pod komandom kapetana Adama Kosanića. Kakvo poštovanje uživaše zapt i taktični red i kod samog neprijatelja, videsmo po tom što sva mađarska vojska ustopce za Kosanićem pođe, prezirući onaj gmiž kao da ga i nema. Adam uzme pravac na most preko Nadelja na crepajskom putu: neprijatelj za njim zaostane kod Franc Felda (današnje Kačarevo, prim. aut.), da prenoći, i da se za sutra spremi. Mi skupimo naše južno od Nadelja, dovedemo ih u taktični red, postavimo straže i svaku četu na svoje mesto. Da vidimo uzrok današnjoj izgubljenoj bitci. Neka odeljenja kasno stigoše na bojište, tako da je šarićeva brigada od zore već sama u vatri malaksala bila - (đeneralštab mu beše neumorni poručnik Kokotović); dalje, mnogi vojnici behu prvi put u boju, nenavični, i bez ikakvog zaklona protiv topova; neprijatelj imađaše krupnih topova i dobro zapregnutih, mi sićušnih topića jadno zapregnutih; on osam odabranih satnija husara (pre u carskoj vojsci), mi bez kavaljerije, jer onu satniju narodnih ulana ne smedosmo u bitku poslati, počem je tek dve nedelje postajala i za boj nesposobna još bila.

            Izgubiti bitku: ni za najbolju vojsku nije stidno, samo ako je ona u punoj meri svoju dužnost vršila. Al zapt i taktčični red tako na lako i brzo napustiti, u najodsudnijem času odreći se vojene poslušnosti, nikad i ni kod koje vojske se neda izviniti. Da šta bi bilo taj dan, da je neprijatelj malo odvažniji bio? Da su junačine: Gergej, Damjanić ili Feter - danas tu vrhovni zapovednici bili? Što bi bilo, da je Kiš bezobzirke pravo putem na Pančevo išao, i pomešan sa onom našom ruljom Nadelj prešao? Ko bi mu stao bio na put, da još taj dan u Pančevo, to naše poslednje pribežište s ove strane Dunava - uniđe? Ova bi opšta propast bila prirodno sledstvo onog brzog i bezumnog samorastrojenja naše vojske!

            Na 3000 korači severno od Pančeva krivuda, od Crepaje kao suva niza dolazeći, mrtva, plitka, blatna voda Nadelj s obe strane od crepajskog puta pa do vojlovačke šume vinogradima obuhvaćena."

(nastaviće se)

D. Mergel