- U tu priču smo krenuli moj sadašnji kolega Marko Zdravković i ja, 2009. godine. Prve nastupe smo imali u Starčevu, u “Pečurci“ i to su uglavnom bile manje proslave. To je bilo vreme kad se radi za iskustvo. I dalje sarađujemo, nastupamo zajedno kao “Mega herc bend“. Dosta nam je pomogao korisnim savetima Boban Zdravković, Markov otac, inače klavijaturista. On nas je usmeravao i bio nam podrška.

            Kako je do sad tekla Vaša muzička karijera?

            - Od početka bavljenja muzikom pa do sad i u buduće sam u “Mega hercu“. Pevam folk i narodnu muziku i ljudi nas znaju po tom repertoaru. To je vrsta muzike za moju dušu.

            U aktuelnoj sezoni takmičenja “Zvezde Granda“ Starčevo navija za Vas kao jednog od takmičara. Kako ste se odlučili da se prijavite na ovo nadmetanje pevača?

            - Meni je to želja još od mlađih dana. Išao sam na audicije prethodnih godina, ali nisam prolazio tu prvu selekciju kandidata. Saša Popović je govorio da ima vremena za mene i da sam mlad. Sad je, valjda, pravo vreme. Za ovu sezonu išao sam na audiciju u Novi Sad. Zatim je usledio poziv da sam prošao dalje i to je za mene već bio uspeh. Ostvarila mi se dečija želja.

            Kako su izgledale pripreme za prvo pojavljivanje na velikoj sceni “Zvezda Granda“?

            -Za prvi nastup na ovom takmičenju pripremao sam se sa kolegama iz benda kao što pripremamo svaki nastup do sada. Podržavamo jedni druge što se tiče odabira pesama, scenskog nastupa, svega što se tiče muzike. Čudno je da nisam imao tremu na tom prvom nastupu, za razliku od audicije na kojoj sam imao ogromnu tremu. Ni u naredna dva kruga nije bilo treme, osim one male - pozitivne, a to je veliki spas za izvođača. Ovo iskustvo koje imam za sebe je neprocenjivo.

            Kako ste odlučili ko će biti Vaš mentor?

            - Kad je došlo na red to pitanje odlučio sam u sekundi. Video sam u toku nastupa da je Ceca ustala da igra, da me podrži. Zato sam je odabrao i nisam se pokajao. San mi se ostvaruje.

            Ko Vam je najveća podrška tokom takmičenja?

            -Podrška porodice. Supruga mi je iz iste branše, tako da me ona najbolje razume. Ćerka mi je velika podrška. Vodili smo je na snimanje drugog kruga i bila je oduševljena što je sa tatom bila na televiziji. Komšiluk me, takođe, podržava i sa nestrpljenjem očekuju sledeći krug i to da li sam prošao. Sve mi to veoma znači.

            Da li nalazite vremena za sebe? Čemu volite da se posvetite u slobodno vreme?

            - Kao klinac trenirao sam košarku i sada volim rekreativno da se bacim koju loptu.  Član sam Basketbol kluba “Starevo“ već godinu dana. Volim da igram na poziciji krilnog centra ili centra. Treniramo zajedno, družimo se. Idemo i na utakmice, ali, nažalost, često sam  sprečen zbog posla. Treninzi mi znače i zbog održavanja kilaže.

            Koji su planovi za budućnost?

            - @elim da što dalje doguram u ovom takmičenju i da, ovde u Starčevu, izgradim kuću koju sam već započeo za svoju porodicu. Mnogi su mi govorili da ću brzo da se odselim negde, ali ja ostajem u Starčevu.

Milena Jovišić