Šesto izdanje ove manifestacije posvećeno je Dragoslavu Mihailoviću (1930-2023), pa je i plato ispred domske biblioteke poneo ime ovog našeg velikog pisca i akademika, a tablu sa njegovim likom i imenom otkrio je Marko Ivošević, predsednik Udruženja “Pagus“. Tokom festivala održavan je i prodajni bazar knjiga.
Programske aktivnosti su usledile već istog dana kada je u sklopu pesničkog karavana posvećenog Dragoslavu Mihailoviću nastupilo desetak pesnika iz okruženja. U večernjem terminu upriličeno je književno veče Jelene Lengold, književnice i novinarke iz Beograda.
“Zvezda“ drugog dana manifestacije bio je Ljubivoje Ršumović, dečiji pesnik, koji je nastupio u prepunoj maloj sali doma kulture. On je održao “Školski čas o književnosti za decu i mlade“ na kom su mališani čuli šaljive i poučne Ršumove stihove, ali i razne savete među kojima je bio i taj da deci niko ne sme da oduzme pravo na igru. Istog dana je održano i književno veče Darka Ješića, pisca iz Starčeva, kada je predstavljena njegova zbirka pesama “Zenica kruga“, objavljena ove godine. Razgovor sa autorom o knjizi je vodila Jovana Svirac, pesnikinja. Poeziju su publici približili svojom interpretacijom iskusni glumci Aleksandar Dunić i Jovica Jašin.
Sreda, 10. april, je bila rezervisana za tribinu “Razgovor o Dragoslavu Mihailoviću“ koji su vodili prof. dr Ana Stišović Milovanović i prof. dr Milisav Savić. Oni su dočarali okolnosti pred 1968. godinu kada se javlja“ crni talas“ i stvarnosna proza kod nas, a prof. Savić, koji je lično poznavao Dragoslava Mihailovića i družio se s njim, objasnio je:
- U to vreme je vladao tzv. modernizam u srpskoj književnosti. Đilas je tada izbacio jednu krilatost: “Umetnost umetnicima, a politika političarima“. To je značilo da umetnici mogu da se bave formom i eksperimentom, ali da ne diraju u politiku. Tako se u Beogradu igrao “Čekajući Godoa“, posle Francuske prvi prevod Borhesa je bio kod nas, u modi je Kafka. Tada vlada estetska proza koja računa na univerzalne vrednosti i čija radnja može da se dešava bilo gde u svetu, junaci nemaju neka imena već imaju inicijale. I onda dolazi Dragoslav Mihailović sa našom pričom, sa junacima koji imaju naša imena, prezimana i nadimke i sa pričom gde se može govoriti i o politici. “Frede, laku noć“ i “Kad su cvetale tikve“ su njegove knjige koje su izvršile takav prevrat u srpskoj književnosti. One su bile kao jedna oluja koja je u tadašnju zagušljivu, profesorku, sterilnu književnost unele jednu osvežavajuću atmosferu - zaključio je prof. Savić.
Narednog dana na festivalu je gostovao zrenjaninski književnik Radivoj Šajtinac kada je predstavljena njegova najnovija knjiga “Mikelanđelov pomoćnik“ u kojoj se bavi svakodnevicom banatskih malovaroških i paorskih života. U večernjem terminu tog četvrtog festivalskog dana održana je tribina na kojoj je govorio prof. dr Milan Brdar na temu “Srpska kultura u 20. veku i njen položaj u represivnim sistemima“. On je istakao da je kriza kulture i obrazovanja posledica sveopšte površnosti. Govorio je i o fenomenu interneta i njegovom uticaju na čitanje knjiga, kao i o tome može li kultura postojati bez knjiga. Na kraju je zaključio da je kultura način života, a da je razlika - u načinu.
Petog dana festivala, starčevačkoj publici je svoju poeziju iz zbirke “Treća neustrašiva stvar“ predstavila Marija Dragnić, pesnikinja iz Beograda, poznata po performansima na književnim večerima i najavila novi na otvranju “Belefa“ u Botaničkoj bašti. Istog dana je predstavljena pesnička edicija “Najbolja“ Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva o kojoj su govorile Jasmina Topić i Gorica Radmilović, pesnikinje i urednice.
U nedelju, 14. aprila, na festivalu je gostovao Slobodan Tišma, književnik i muzičar, dobitnik NIN-ove nagrade za roman “Bernardijeva soba“ 2012. godine. Na upriličenoj književnoj večeri promovisana je knjiga “Ima li koga kod kuće: zapisi jednog shizofreničara“ o kojoj je osim autora govorio i Relja Dražić, izdavač i urednik.
Sedmog dana festivala održano je književno veče Enesa Halilovića na kom je predstavljena njegova zbirka pesama “Sekvoja“. U večernjem terminu na tribini “Razgovori o Borivoju Adaševiću“ govorio je Vasa Pavković.
Poslednji “dan knjige“ obeležila su četiri dešavanja. Cica Stanić iz Studija “Pčelica“ održala je dečiju radionicu inspirisanu slovenskim božanstvima. Zatim je usledilo književno veče Dragane V. Todoreskov kada je predstavljena njena knjiga priča o ženama “U čekaonicama“. Već u sledećem terminu održana je tribina “Sećanje na Dragoslava Mihailovića - poslednji intervju“ kada je pušten kao film “Život u knjigama“ intervju koji je uradila Bojana Andrić, autorke RTS-ove emisije “Trezor“ sa Dragoslavom Mihailovićem 2019. godine.
Festival je zatvoren književnom večeri Sergeja Trifunovića, glumca, na kojoj je predstavljena njegova knjiga “Stovarište“, koju autor karakteriše kao pop-almanah.
Milena Jovišić