Leti će te moja sestra kupati i povremeno polivati vodom  jer znam kako ti je vruće leti. Nedostaješ mi, ali znam da si u dobrim rukama. Maziće te, paziće te i nadam se da će te šetati. Kad se vratim, sve ćemo nadoknaditi. Kupio sam nov povodac pa ćemo ponovo ići u naše duge šetnje koje, stvarno,  jedva čekam. Bićeš stalno puštena. Kupiću ti neke igračke koje volim. Fale mi tvoje plave divne oči i neću moći skoro da dođem, ali kad budem imao vremena, dolaziću redovno i donositi tvoje omiljene slatkiše i igraćemo igre koje voliš. Bacaću ti lopticu, a ti ćeš da je donosiš. I tako u krug i ostale igre... Ako dobiješ sve, moraš i ti njima da pomogneš. Lepo se ponašaj, nemoj im bežati i nemoj im ulaziti u kuću. Kada pada kiša, uvešće te unutra, ali kada je lepo napolju, nema potrebe da budeš unutra.

            Mnogo te volim i mnogo mi nedostaješ, jedva čekam da se vidimo.

Aleksa Petrović 5/1

            Draga Rea,

            Pišem ti iz svoje kuće. Htela sam da te pitam kako si i kako provodiš proleće? Ja i ne baš najbolje zato što sam alergična na polen pa zato kijam.

            Ako si dobro, nadam se da će tako i ostati. Ne znam da li si ti alergična na polen pošto sam videla kako malo više kijaš nego uobičajno. Tvoji drugari, mačke i papagaji, super se provode. Znam da te baš briga za njih. Ali dobro... Zaboravila sam da ti kažem - pozdravili su te. Tvoja drugarica Bea je dobila dva mala krpelja pa sam je vodila kod veterinara biciklom. Ona je bila u rancu. Htela je da pobegne, ali je bila hrabra pa sam joj dala poslasticu.

            To je to od mene. Nadam se da ćeš mi odgovoriti za nekoliko dana.

Nina Kral 5/1

Šta očekujem od budućnosti?

            Vreme prolazi. Bliži se vreme upisa u srednju školu. Moj put je već odabran i moj cilj je postavljen, a to je da “upadnem“ u Srednju školu unutrašnjih poslova “Jakov Nenadović“ u Sremskoj Kamenici.

            Moj otac je bio policajac i reč “policija“ je samim tim, bila prisutna u mom životu od malih nogu. Doduše, nije me privlačila toliko. U mom umu dešavalo se dosta drugih stvari, pa nisam ni razmišljala o tome šta ću upisati i čime ću se baviti. Kada sam izgubila oca, sve je bilo mračno i trebalo mi je vremena da povratim sebe i svoju svest. Određeno vreme  je proteklo, a tako je došlo i drugo polugodište osmog razreda. Pojavljuje se prilika. Prilika da zahodam očevim stopama, upišem “Kamenicu“ i postanem pravi policajac. Odlučujem se da konkurišem i stavim samu sebe na test. Policajcu nije potrebna samo neverovatna snaga i izdržljivost, potrebna mi je i psihička stabilnost i jačina. Svakodnevno ispitujem te osobine. Planiram, učim i napredujem, da bih dokazala da mogu da uspem. Da bih sebe, a i svog oca učinila ponosim. Život donosi izazove, ali ću se držati svoje odluke, i sigurna sam u sebe. Verujem  u sebe.

            Smatram da se treba držati svojih odluka, bez obzira na tuđa mišljenja. Treba biti hrabar, samopouzdan i jak, jer, svet je veoma mračno mesto, a budućnost može da bude svetla samo ukoliko je prisutna vera.

Dunja Slavković 8/1

Možda je to ljubav

            LJubav je tačka oko koje se ceo svet okreće. To je osećaj koji je svako nekad osetio. Nisam verovala u ljubav sve dok se nisam susrela sa njom jednog toplog letnjeg dana.

            Kao mala, nisam znala definiciju ljubavi, ali kada sam malo porasla shvatila sam da je to osećaj koji nas čini nemirnim i ispunjava naše živote. To može da bude nešto što će brzo nestati, ali može da bude i faza koja se neće lako prevazići. Sećam se toplog vremena i sunca koje je obasjavalo  predivne smeđe oči  koje prvi put vidim. Znala sam da je to ljubav na prvi pogled, u koju nisam verovala  i nisam dopuštala sebi da verujem u nju. Zamišljeno sam sedela na klupici i  iz daljine posmatrala visokog dečaka smeđe kose obučenog u široku crnu majicu i dugačak crni šorts. Nešto je prekinulo moju zamišljenost i ipred sebe ugledala sam visoku figuru i shvatila da je to on. Pitao me je sasvim nebitna pitanja koja su u mojim mislima delovala kao da iza njih stoji milion drugih koja nisu izgovorena. Posle tog divnog dana činilo mi se kao da se on samo udaljuje. Više puta sam, prošla bih ulicom u kojoj je živeo, u nadi da ću ga ponovo videti. Shvatila sam da je bilo uzaludno i da me više nikada neće pogledati tamne oči visokog dečaka.

            LJjubav je najzinimljivija igra. Svaki čovek će je jednom osetiti i proživeti malu bajku sličnu mojoj. Sa strpljenjem ću čekati trenutak da se ponovi leto 2022. godine, ali sa nekim ko je vreden toga.

Lara Draguša 7/1

Priroda

Priroda je mesto gde ljudi

 i ne dolaze baš često,

jer se u njoj moraš

snalaziti vešto.

U njoj ima svakakvih čuda,

a na dnu se može pronaći

i neka ruda.

Priroda ima

mnoge svoje čari,

u njoj kad se svira na gitari.

Nažalost

ti ljudi koji dođu

svako đubre ostavi

a i ne znaju koliko

mu treba da se razloži.

Zelene površine

nam je sve manje,

 jer se mnogo prostora

za gradnju daje.

 Anđela Popadić 6/2

Učenici recikliraju