U ratarskoj proizvodnji postoje pravila koja se moraju poštovati. Pre svega, proizvođač treba da proverava stanje vlage i temperature u zemljištu, raspored mineralnog azota po profilu i koliko tog elementa ima pred setvu, napominje diplomirani inženjer Predrag Brković, stručni saradnik za ratarstvo iz pančevačkog Istraživačko-razvojnog instituta (IRI) “Tamiš“ čija savetodavna služba pokriva ovu oblast.
- To su osnovni elementi, koji određuju dubinu i gustinu setve, kao i predsetveno đubrenje azotom. Gustina se u poslednjih nekoliko godina stalno menjala i povećavala, a zavisila je od hibrida, lokaliteta i vremenskih uslova. Kada raspored azota u proleće po dubini profila nije pravilan, odnosno kada se veća količina nalazi u površinskom sloju, a predsetveno đubrenje kukuruza bude pojačano, to će uticati na pojačanu bujnost biljaka. Pored toga, korenov sistem biljaka kukuruza ostaće u plićem površinskom sloju. Pojačana bujnost biljaka podrazumeva veću lisnu površinu, koja neracionalno troši vodu iz zimskog perioda - navodi Brković.
Važna priprema setve
Kako on ističe, slabije razvijen korenov sistem, pojačana transpiracija zbog velike bujnosti i nedostatak padavina u toku vegetacije uticaće na značajnije smanjenje prinosa, kao što je bio slučaj u 2012. godini. Kada je distribucija azota po profilu pravilna i veći deo se nalazi u slojevima od 60 do 120 centimetara, dodaje stručnjak, tada se korenov sistem spušta dublje u zemljište, koristi vodu i iz dubljih slojeva, pa suša nema toliko štetnih efekata.
- Pred nama je period bez padavina, snežnog pokrivača gotovo da i nije bilo i zalihe zimske vlage su vrlo male. U jesen je bilo padavina koje su otežale osnovnu obradu, a nedostatak mraza je ostavio nerazbijene grudve po parcelama. Zatvaranje brazda je bilo otežano kako bi bila sačuvana vlaga. Zato je i preporuka da se predsetvena priprema obavi u što manje prohoda i ne preduboko da ne bi bili izbacivani vlažniji slojevi zemljišta na površinu - kaže savetodavac.
S obzirom na to da istraživanja ukazuju da je već osmotreno povećanje temperature vazduha i da su projekcije da će se ovaj trend nastaviti do kraja veka, realno je očekivati da će se rokovi setve pomerati ka ranijem proleću.
- Optimalni rokovi za setvu kukuruza su od 15. do 25. aprila, dok su okvirni rokovi od 10. do 30. aprila. Pravilo je da setvu treba započeti kada se na dubini setvenog sloja zemljište zagreje na 10 do 12 stepeni Celzijusove skale. U takvim uslovima seme će nići za osam do deset dana, bez ikakvog stresa. Vreme setve je uslovljeno biološkim osobinama i agroekološkim uslovima u određenom regionu, delimično dužinom vegetacije hibrida i namenom kukuruza. U poslednje vreme se primećuje tendencija sve ranije setve, kao odgovor na klimatske promene - kaže Brković.
(nastaviće se)
J. Filipović
Pčelarstvo:
Buran razvoj pčelinjih zajednica u aprilu i proširenje novih mladih pčela - radilica dočekalo je poranilo proleće gde sve ranije cveta i do tri nedelje u odnosu na prethodne godine. Kada otvorimo košnicu, ima novog legla pčela. Ali, unos nektara je mali, dva do tri rama novog meda, odnosno nektara i dosta polena u ramovima, tj. perge (lagerovan polen). Kod nas u Starčevu sada je cvetanje uljane repice koje će trajati još oko sedam dana. U narednih nekoliko dana vršićemo prenos košnica na bagrem u Deliblatsku peščaru i sam bagrem cveta ranije oko tri nedelje... Videćemo šta i kako će bagrem mediti.
Hvala kolegama voćarima i ratarima koji su poštovali vreme i preparate pesticide koji su smanjili trovanje pčela.
Goran Stanković
Društvo pčelara “Starčevo“
Voćarstvo:
Naizgled, imali smo pravu idilu: temperatura je skoro letnja, zelenilo buja, šarenilo cvetova... Ali, ako pogledamo u kalendar i uverimo se da je tek prva polovina aprila, hvata nas pritajena nelagoda. Postaje nam jasno da nije uobičajeno da cvetaju u isto vreme uljana repica, zova i bagrem. Slaba kišica i blago zahlađenje posle dužeg toplotnog talasa, a sa veoma malo ili bez padavina, nije za utehu.
Plodovi su zaneli i potrebno ih je zaštititi od štetnih insekata, buba (vaši), a istovremeno pomno pratiti prve pojave patogena i preduzeti potrebnu zaštitu. U vinogradima se treba pripremiti za akciju nakon kiša, od plamenjače i pepelnice. Inače, i vinova loza uveliko cveta.
Do daljeg, zdravi i vredni bili,
Božidar Dimitrić
Društvo destilera, voćara i vinogradara “Starčevo“