Društvo

Starčevci smatraju da huligani ugrožavaju svakodnevnu sigurnost građana Srbije, ali o korenima huliganizma imaju različite stavove. Država mora i treba da reaguje


Jelena Vukojičić	Željko Jovanović	Mirko Ivanović	Petar Orešković

Rade Stanković	Zvonko Stanojević	Vesna Negovan	Andreja Petkoski

- Nisam protiv tih ljudi ali ne bi trebali da uništavaju svoj grad. Treba pojačati kontrole na stadionima da se u njih ne unose baklje i ostala pirotehnička sredstva.

- Mislim da mi nemamo zakon koji bi regulisao te probleme. Takođe, smatram da je sve ovo organizovano i da su u pitanju veliki interesi lobi grupa koje koriste nedužne ljude.

- To se može sprečiti samo oštrijim kaznama prema učiniocima krivičnih dela. Navijače ne treba mešati sa huliganima i navijači su potrebni društvu ako ne uništavaju grad.

- Huliganizam je problem koji se može rešiti povećanim kaznama i dužim pritvorom kao što je već učinjeno. Pored toga treba pooštriti ulazne kontrole na stadionima.

- Mislim da nije u redu to što neki navijači rade i da bi država trebalo da preduzme strožije mere i spreči ih u tome. Ljudi bi trebalo da budu bezbedniji na utakmicama.

- Ta deca nisu ništa kriva. Oni su veoma pametni i dobri ali ih je vlast naterala da čine ovo što čine. Ja sam živeo u Titovo vreme i smatram da je vlast kriva za pojavu huligana.

- Kada bi roditelji poveli malo više računa o svojoj deci, sa kim su i gde su, kada bi škola kao nekada pružala toj deci više aktivnosti i kada bi se država posvetila njima, huligana ne bi ni bilo.

- Po meni treba prvo ukloniti huligane koji finansiraju sport. Ja bih na godinu dana zabranio svaki sport u kome se dešava nasilje i povećao kazne za one koji izazivaju nerede.

U ime roditelja i u svoje ime zahvaljujem se svima koji su podržali akciju pomoći za Aleksu Staniškovića, učenika drugog razreda. Posebnu zahvalnost kolektivu i učenicima osnovne škole u Starčevu.

Zbog pogrešnog broja žiro računa koji je izašao u prošlom broju “Starčevačkih novina“ mole se svi da pri uplati provere žiro račun.

Svi oni koji i dalje žele da pomognu Aleksi, donaciju mogu uplatiti na račun Komercijalne banke broj:

Da u kreativnost građana Starčeva ne treba sumnjati još jednom je pokazao Pera Lazarević Ceka, koji je po struci varioc, ali se bavi i proizvodnjom ukrasnih saksija. U maloj kućnoj radionici, uz kombinaciju kamena, drveta, cementa i metala, nastaje čitav niz malih umetničkih dela koja krase dvorište porodice Lazarević i okućnice mnogih Starčevaca.

Dana 9. oktobra izviđači O.I. “Nadel“ iz Starčeva pristupili su akciji Planinarskog društva “U bojama ruja“. Vredni planinari obeležili su, tj. markirali, tri staze u Peščari i ova akcija je ustvari bila njihova promocija. Markacija je obeležavanje puta oznakama na stablu crveno - bele boje i pomoću njih pronalazimo pravi put, odnosno pratimo stazu po kojoj smo prošli. Prošle godine je obeležena prva staza tako da ih sad ima četiri i to: Staza 1: Vrela - 12 km, staza 2: Borovi - 15 km, staza 3: Koprivić - 7 km i prošlogodišnja staza 4 od 5 km. Na ovaj način je omogućeno ljubiteljima prirode i ostalim planinarskim društvima da se lakše snalaze u šetanju kroz Peščaru. Velika tabla, koja predstavlja topografsku kartu terena i pravce obeleženih staza, nalazi se na Čardaku i pomoću nje se može izabrati željeni pravac i dužina staze. Uložen je veliki trud, sa puno volje i entuzijazma, planinara iz “Jelenka“ i svoj posao su odlično obavili. Pored markacija na raskršćima su i crvene drvene table, putokazi, koji pokazuju pravce gde se ukrštaju staze i koliko je još kilometara preostalo.

Učesnici akcije iz 11 planinarskih društava, prijatelja “Jelenka“ i sa decom iz osnovnih i srednjih škola iz Velike Plane i Kovina mogli su da biraju dužinu trase. Predvođeni iskusnim vodičima koji su svoje značke predvodnika zasluženo dobili na obuci za vodiče, kampu na Tari, mogli su da pešače 20, 12 ili pet kilometara. Trasu od 20 kilometara predvodio je glumac Miroslav Žužić, koji je poznat po svom oštrom tempu i stoličici na rasklapanje. Za ovaj deo je potrebna fizička kondicija i dobra pripremljenost, izdržljivost, ali u prelepim bojama Ruja i divnim jesenjim suncem koje je otkrilo sve lepote i čari Peščare što iskusnim planinarima nije teško palo, već su uživali. Trasu od 12 kilometara je predvodio Jonike, malo manje agresivan u tempu ali ne i u snazi i fizičkoj spremnosti. U njegovoj grupi je bilo dosta učesnika a pauza za čaj je bila u šumskoj kućici. Zaista sjajna organizacija. Treću grupu i trasu od pet kilometara predvodio je iskusni čika Braca, stariji po planinarskom stažu i veliki ljubitelj Peščare koji je usput decu iz osnovnih škola u njegovoj ekipi podučavao ekologiji, kako se na primeru u praksi čuva priroda a ne zagađuje. Imao je dve pomoćnice Sanju i Tanju koje su bile oličenje lepih manira i na pojedinim raskrsnicama su upućivale grupu kojim se pravcem ide, veoma uljudno i fino: “Molimo vas skrenite levo“, “ Molimo vas idite u parovima po asfaltnom putu“ i sl. One su bile primeri ekološkog ponašanja i ni jedan papirić od nesavesnih učenika nije ostao za ovom grupom. Da je bila duža staza u ovako finom i ljubaznom raspoloženju, verovatno bi kao dobre stjuardese posluživale i kaficu iz ranca. Nešto pre 16 časova već su sve planinarske grupe bile na cilju, na Čardaku, odakle se i pošlo. Oko 500 učesnika okupilo se na ručku, odličnom pasulju, razmenjujući utiske sa trase: jesen u šumi, drveće i žbunovi u raznim bojama, žuto, zlatno, bakarno, prija i opušta kao kontrast gradskoj užurbanosti.

Na kraju su svim učesnicima podeljene diplome i zahvalnice za uspešnu saradnju. Puno lepih utisaka iz prelepe Peščare u jesenjim “bojama ruja“.

Našeg sagovornika svi dobro poznaju po prezimenu Mikić, ali on se preziva Stana. Otkud to i kako je svoj život oplemenio ljubavlju prema životinjama, saznali smo u vrlo zanimljivom razgovoru.

- Moj pokojni deda prezivao se Mikić. Tada je važilo pravilo da, ukoliko parovi nisu venčani, dete dobije prezime po majci. Tako sam ja dobio prezime Stana, mada me svi poznaju po očevom prezimenu.

- Radio sam u “Utvi“ kao magacioner elektromaterijala. Kad je “Utva“ bila zatvorena, tada sam i ja ostao bez posla. Inače, radio sam 35 godina, a priznali su mi trideset dve.

- Oduvek sam voleo ptice. Ta ljubav potiče iz dečačkih dana, kada sam imao desetak godina. Kupovao sam ukrasnu živinu, gajio i prodavao. Nekada sam uzgajao golubove visokoletače, ali danas smatram da je to promašena investicija i zato gajim ukrasne golubove.

- Imam dvadesetak rasa, nekad više ili manje. Najviše volim japanske kaporaste (u tri boje), holandske kaporaste i japanske svilaste patuljaste rase. Zatim, tu su šavoi, hamburg, itd. Sve navedeno je od sitnije rase. Gajim i divlje fazane.

- Najviše volim jazavičare. Oni su dobri za kućne uslove jer tamane pacove i gamad. Uz to, lepo izgledaju. Uzgoj jazavičara je, na neki način, naša porodična tradicija. Kasnije je naišla jedna labradorka kojoj se vlasnik nikad nije pojavio. Godinu dana sam je hranio na ulici, a ona nije otišla. Onda sam je prihvatio i uveo u dvorište. I eto, tako sam ostavio dve ćerke iz dva legla, a uskoro očekujem dve prinove. Inače, labrador je pas koji je prilično vezan za gazdu, a voli i decu.

- Moji psi su redovno vakcinisani i čipovani. Hranim ih kvalitetno, kuvam im i dajem živinu koju zakoljem. Mnogo volim pse i hranim svakog na koga naiđem na ulici i ustanovim da je gladan i napušten.

Berba kukuruza bliži se kraju. U pančevačkom ataru bere se 31.000 hektara pod ovom biljnom vrstom. Do sada je skinuto nešto više od 30% useva. Prinos će biti iznad proseka, ali svakako ne u nekim rekordnim visinama. Razlozi su brojni, a leže pre svega u nedostatku đubrenja mineralnim đubrivima, a onda i zbog specifičnosti terena. Naime, vodene površine su u mnogome plavile plodno zemljište, pa je setva kasnila ili nije obavljena. Da podsetimo, tamo gde je ležala voda, kasnije se, po njenom povlačenju javljaju uslovi za veliki broj korova. Vlaga obranog kukuruza, na početku berbe, bila je nešto veća pa se kasnilo sa berbom jer i proizvođači taktiziraju i čekaju da vlaga padne, pa da se tada pojave kod otkupljivača. U tome će im pomoći nastupajući vetroviti dani, koji će ubrzati sušenje zrna. Sa druge strane i otkupljivači su na tržište, najpre izašli sa jednom cenom, a onda su je korigovali. Svakako, berbu treba dovesti do kraja i požuriti sa obradom zemljišta jer je poznato da je za tu agrotehničku meru najpovoljniji oktobar, a kasnije, tokom novembra i decembra meseca se dubina i efekat oranja linearno smanjuju.

Najavljeno je da će u pančevačkom ataru biti posejano oko 15.000 ha ozime pšenice, a poslovi oko jesenje setve približavaju se kraju. Proizvođači koji kupuju seme, morali bi da obrate pažnju na klijavost, energiju klijanja, hektolitarsku masu (masu hiljadu zrna), kao i na čistoću sortnog semena.

Količina padavina tokom septembra bila je manja u poređenju sa prethodnim mesecima. Naime, u našem ataru prošlog meseca palo je malo kiše, koja je podigla vodeni stub na svega 37 mm, a u oktobru nije padala do polovine meseca. U drugoj polovini, padavine su bile nešto obilnije.

Iako se godina bliži kraju, predstojeći novembar mesec je vrlo dinamičan, kada su u pitanju poljoprivredni radovi. Vreme je da se obavi duboko jesenje oranje i đubrenje stajnjakom i mineralnim đubrivima, ukoliko taj posao nije završen do kraja oktobra. Brazde treba da ostanu otvorene radi izmrzavanja tokom zime i da prikupe dovoljno zimske vlage. Po pravilu, ore se duboko, od 25-30 cm, za sve useve koji će se sejati na proleće. Takođe, novembar je vreme kada se beru kasne kupusnjače: kupus pozni, kelj pupčar, kelj, zatim, vade se: praziluk, zimska rotkva, peršun, paštrnak, mrkva i dr. Preporuke su da se krajem novembra ili početkom decembra poseje seme mrkve jer će ona nići ranije i pristizaće pre one sejane u februaru i martu. Sadnja arpadžika za mladi luk obavlja se, takođe, tokom ovog meseca. Krajem novembra očekuje nas svinjokolj, a u voćnjacima se vade, klasiraju, trape vegetativne i generativne podloge. Izvodi se plavo prskanje i đubrenje, a u vinogradima se zagrću čokoti. Lukovice i gladiole, izvadene prošlog meseca, treba potpuno osušiti i ostaviti na suvo mesto, zaštićeno od izmrzavanja. Za zasnivanje novog travnjaka u proleće, ovog meseca treba pripremiti zemljište. Novembar je najpogodniji za sadnju i presađivanje drvenastih i žbunastih ukrasnih biljaka.

Već nekoliko vekova u Japanu i Kini, a u poslednjih 7-8 decenija u Rusiji, Mađarskoj, Engleskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Americi i Kanadi rade se naučne studije i uzgajaju japanske prepelice. Naučno je dokazano koliko su lekovita njihova jaja, meso i čorba. Lekovito dejstvo blagotvorno utiče na ljudski organizam, naročito na krvotok, srce, jetru i bubrege. Veoma uspešno pomažu u lečenju migrene, bronhijalne astme, malokrvnosti, povišenog krvnog pritiska, nervne napetosti, bolesti srca, masnoće u krvi, poremećaja u varenju. Poređenja radi, jedno prepeličje jaje sadrži više gvožđa nego 1,5 kg junetine. Jaja prepelice, u odnosu na kokošija jaja, sadrže 5 puta više fosfora, 7 puta više gvožđa, 10 puta više vitamina B-kompleksa (B1, B2, B6, B12). Takođe, sadrže i vitamine A, E, C, zatim 11% minerala, kalijuma i vrlo važne enzime koji usporavaju proces starenja ćelija i organizma u celini. Konzumiraju se tako što se piju samo jednom dnevno i to ujutru, 30-60 minuta pre doručka. Prva tri dana uzimaju se po tri jaja, a kasnije po četiri ili 5 komada i to sirova-živa. Rok trajanja prepeličjih jaja je 60 dana, nakon čega se mogu konzumirati tek nakon termičke obrade. Veoma je važno napomenuti da su lekovita samo oplođena jaja. Zato, pored koka prepelica, treba gajiti i petliće.

Cene domaćih proizvoda na starčevačkoj pijaci evidentirane su do polovine juna meseca.