|
Komentari
Diplomatija
Mnogobrojni gosti iz
ambasada prijateljskih zemalja posećuju naše mesto sve češće. Poslednja
prilika za kulturnu razmenu bila je prošlog meseca, kada su četiri
ambasadora i predstavnici dve ambasade, posetili Starčevo prilikom
organizovanja večeri Republike Kube u našem mestu. U prepunoj Velikoj
sali Doma kulture , Starčevci i njihovi gosti, uživali su duže od dva
časa u ritmovima Kube, a nova druženja već se najavljuju. Naredna
prilika je već 7. novembra, kada će Starčevo posetiti “stari“ gosti - iz
Angole. Oni su letos priredili veličanstven koncert na Trgu neolita,
došli su ponovo u Starčevo na poziv ambasade Kube prilikom kubanske
večeri, a sada su odlučili da obeležavanje 35 godina od sticanja
nezavisnosti njihove zemlje započnu - baš u Starčevu. To je velika čast
za naše mesto, jer se malo ko može pohvaliti takvim “diplomatskim
aktivnostima“.
A one druge, komunalne aktivnosti teku po planu.
Izgradnja kanalizacije se bliži kraju, sve se odvija kako je planirano,
a nedavna poseta gradonačelnice Pančeva Vesne Martinović, pružila je
priliku da se svi u to uvere. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda je objekat kakav ima malo ko u Srbiji. Rešavanjem problema
otpadnih voda, Starčevo će se visoko kotirati na ekološkoj mapi Srbije.
Tome u prilog ide i činjenica da će uskoro
starčevačka deponija na putu ka Omoljici postati prošlost. Zajedničkim
sredstvima, Republika Srbija i Grad Pančevo, omogućili su saniranje
deponije od koje će ostati samo pretovarna stanica. Još jedan korak ka
mapiranju na ekološkoj karti Srbije.
Na kraju, kada se uzme u obzir da smo već
“mapirani“ kao sredina koja izuzetan značaj daje kulturnim aktivnostima
(Festival tamburaša, Rok fest, Festival akustične gitare, gostovanja
eminentnih kulturnih radenika...), u kojoj je sport na visokom nivou
(fudbal u Vojvođanskoj, a odbojka u Prvoj ligi Srbije) i kada se na to
dodaju komunalni uspesi, ko može da kaže da nismo podigli nivo življenja
u Starčevu na lestvicu koju će drugi teško preskočiti.
Petar Andrejić
Posle paradiranja
prestonicom, pojedinci su “skoknuli“ da se malo po(Đe)nove tek da malko
prekrate vreme, jer došao je na red večiti derbi. I, kada se očekuvalo
finale ludila, gle čuda - nije pirnuo ni povetarac! Međutim, biće da se
“zlo“ samo primirilo i raštrkalo na razne strane i da je svuda oko nas
(a, bogami, i u nama samima)...
U epizodi: Udri po
Jevropi!
Tračoslava (oduševljeno
što se nalazi na novosagrađenom objektu): - E, bre, komšo, nek' si me
nater'o da gledam utakmicu od ovo naše komšijsko momče. Ni da ti se baš
razumevam u to pikanje, al kako saziđaše ovo čudo, kako se ono veli,
standion?!
Šeširdžija (zadubljeno
usmerenog pogleda ka zelenom tepihu): - Ma, deder komšinka, mani
stradion, usresređivaj se na teren. Ove komše kak' kidišu, bo'me će nam
ga srihtati. A, ovaj naš omladinac nešto mlogo trči van šesnes'!
Tračoslava: - Pa, ni mu
je lako kade ga onaj stalno odguriva. Brezobraznik jedan - ni mu je ovo
grad da se mangupira!
Grmalj (sav crven od
delirijuma i “unučeta“): - Pravo veliš, tetka! A ti mali, fataj toga
gradskog parizera za gušu, jadan ne bio! Nemo' divanit' nego udri međ'
rogove. E, si bre neka seka-persa, kukava ti majka...
Sponzorojka (prekide
doterivanje šminke na ogledalu): - Zn'či, kome ti, bre, matori, da je
seka-persa! Zi-pa, kako se obraćaš mom dečku, on je baš lik za medalju!
Grmalj (poskočivši još
energičnije kad vide kako sevaju pesnice na terenu): - Za koju medalju -
jel za hrđavu! To, matori, šibaj ga u mozak pederaški (oduševljeno
kriknu kada jedan stariji igrač krenu da deli ćuške gostujućem
nestašku). Si vid'la mala - brez starca, nema udarca!
Student (posmatrajući
iz prikrajka): - I to kapiten! Baš udara kapitenski, kako dolikuje - u
glavu i to, kako rekoste, manjinske ugrožene grupacije...
Grmalj (isprazni
sadržaj iz čokanja): - Ko bre ugrožen, hik?! Nek' se ti bolesnici
seksaju do milu volju u neki budžak, samo ne u moju državu! Ej, bre
ud'ri ga da mu ne silazim dole (i baci flašicu na teren).
Sponzorojka: - Zn'či,
ljubavi, ubi geja (i baci ogledalo u publiku)!
Student: - Dakle,
ponovo nasilje, incidenti i, naravno, govor mržnje...
Grmalj: - Ma, džaba ja
zborim, kad ovi biju (gostujući nestaško preuze inicijativu u tabanju).
Daj, bre, 'vamo taj štap, čiča (krene da maše štapom i preskače
ogradu)!
Šeširdžija: - Ako
druškane, zamani po neprijatelju! Al' mi ga vrni poslen, ne mogu hodati
brez njega!
Student: - Ko kaže da
kod nas ima huligana - samo nevina “deca“ (na terenu) i bezopasni
“starci“ (na tribina) koji tako obožavaju da dragim gostima “poklanjaju“
suvenire - razna ogledala, ambalažu od “ekskluzivnih“ pića, vaspitne
štapove, ali i baklje, kamenice, molotovljeve koktele... Još samo da
ispunimo par “uslova“ iz famoznog evro-upitnika, i eto nas u Evropi i to
prikladno (fantomski!) odeveni u sred Đenove! Ili bar u pojedinim
tamošnjim “instutucijama“!
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali,
ipak, zajedno, nastavili da “navijaju“ za neku bolju budućnost...
* * *
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj
opštini ništa novo, osim što je došla žuta jesen, beru se 'kuruzi,
dovršavaju se građevinski radovi na prečistaču, sprema se deseti
jubilarni tamburaški festival, “Kreativni nered“ proslavio četvrti
rođendan, a posle niza osrednjih i loših rezultata fudbalera “Borca“ ceh
je morao da plati, kako je u takvim situacijama običaj, niko drugi nego
- trener Sesa!
Jordan Filipović
Kad nas neko
napusti...
Pregledavajući naslove
mojih “Crtica iz prošlosti“, a i nedavna smrt supruga moje sestre,
ponukalo me je da pokušam opisati po sećanju sve što se događalo i kakvi
su bili običaji kada je neko zauvek napustio ovozemaljski život.
Kako je smrt sastavni dio života svake osobe, tako su i u
našem Starčevu ljudi to prihvatali, osim onih koja su bile neočekivane
ili koje su se dogodile kao posledica nekog nesrećnog slučaja ili
iznenadne bolesti. Kod očekivanih, cela familija se polako prirpremala
na taj trenutak, pa se tako i umirućem znao pozvati sveštenik koji bi ga
“odrešio“ od greha ili pak dao “poslednju pomast“. U trenutku smrti
palila se sveća i po mogućnosti pružila umirućem u ruku, a ujedno se
otvarao prozor, kako bi po verovanju, duša pokojnika lakše napustila
kuću, a u prostoriji je vladao neki posebni mir. Kada su se prisutni
uverili da je uistinu nastupila smrt, običaj je bio i da se zaustavi
zidni sat, a ako je u prostoriji bilo i ogledalo, prekrilo bi se belom
plahtom.
Dok je telo upokojenog još “toplo“ tj. dok još nije
nastupila ukočenost, telo je trebalo oprati i obući u prikladno odelo,
te spremiti za sahranu.
Obično je u selu bilo
ljudi ili žena koji to obavljali,a neizostavan je bio i berberin u
slučaju muškog upokojenog. Baba Marta Negovanova, bila je žena koja je
mnoge pokojnike okupala u obukla za večni počinak. Pokojniku ili
pokojnici oblačilo se obično ono što je za života sam odredio za slučaj
smrti ili pak ono što je od svečane odeće najviše voleo. Uz pokojnika u
sanduk stavljale su se i neke njegove lične stvari, a obično molitvenik
- knjižica uobičajenih molitvi, kao i brojanice ili krunica
omotana oko prekrštenih ruku. Kako nekad nije bilo prodavnica pogrebne
opreme, sve potrebno trebalo je imati kod kuće, a sanduk i krst
izradivao je po potrebi neko od seoskih stolara. Trebalo je, takođe,
obavestiti i nadležne o smrti, doktora ili mrtvozornika, mesne vlasti, a
i zvonara, kako bi odmah pri prvoj redovnoj zvonjavi obavestio selo o
smrti sumeštana ili sumeštanke. Kada se dobila potvrda o smrti, trebalo
je ugovoriti i vreme sahrane, a za to je trebalo i organizovati i
kopanje groba. Nekada nije bilo niti to organizovano već se moralo
pobrinuti i naći ljude koji će iskopati grob, a nakon ukopa ga i
urediti.
Kako je uobičajeno da
pogreb nije pre nego protekne bar 24 sata od trenutka smrti,a kako nije
bilo mrtvačnice, pokojnik je obično ležao na odru u kući i običaj je bio
da se uz odar dežura celu noć ili kako smo mi to zvali “totenvoh“ od
nemačkog “Totennjache“. Žene su obično uz odar molile prigodne molitve
ili krunicu, a muški su u drugoj prostoriji prepričavali dogodovštine.
Uz uzglavlje odra gorele su sveće a ispod nogu stajala je obično hoklica
prekrivena belim šlinganim peškirom i na kojoj je bila posuda sa svetom
vodom u kojoj je bila grančica ruzmarina ili suvog bosiljka kako bi se
moglo poškropiti pokojnika. Telo pokojnika obično je bilo do pola
prekriveno belom plahtom - pokrovom, kojiim se prekrilo celo telo, a
bilo je po sredini prorezano u obliku krsta. Svi koji su dolazili da
odaju počast pokojniku, a familiji izraze saučešće, uz pokojnika su
ostavljali poklone - pozdrave ili u obliku voća, bombona, ponekad
čokolade ili novca za svoje umrle. Takođe su donosili i sveće te ih
palili uz odar.
Pri ostavljanju poklona
ili paljenja sveća, žene su najčešće naricale, tj. oplakivale su kako
pokojnika tako i svoje preminule članove familije, spominjući imena.
Priču ću nastaviti u
sledećem broju, a do tada...
Vinko Rukavina
Zdravlje zuba
Menjanje loših navika je možda nešto najteže što
stoji pred čovekom. Jedna od veoma loših navika u Srbiji, generalno,
jeste loša briga o oralnom zdravlju. Mnogi podaci nam nesumnjivo govore
da su nam zubi slabija strana.
Pre nekoliko godina rađeno je istraživanje čiji
rezultati ukazuju na vrlo
mali stepen pažnje koju
posvećujemo nezi zuba i zdravlju usne duplje. Prema rezultatima
istraživanja koje se odnosilo na populaciju srednjoškolaca u Srbiji,
njih 3,7% nikad ne pere zube, 65,4% pere zube ujutru i uveče, posle
svakog obroka zube pere 26%, a samo 4,9% srednjoškolske dece pere zube
posle konzumacije konditorskih proizvoda, tj. slatkiša. Posle ovih
frapantnih podataka o tome kako o dentalnoj higijeni vode računa đaci u
srednjim školama, može se samo naslutiti koliko odrasli zapravo pridaju
značaj toj toliko bitnoj stavki u brizi o celokupnom zdravlju. Podaci
nas i tu ostavljaju zabezeknutima. Naime, najnovija istraživanja
pokazuju da adultnom stanovništvu pretežno nedostaje od jedan do pet
zuba i to u 40% slučajeva, dok samo osam procenata odraslih građana
Srbije u vilici ima sve zube.
Komentari i rasprave na ovu temu su suvišne,
jedino što može poboljšati ove vrlo loše trendove jeste edukacija
mladih, od predškolske dece, pa sve do adolescenata. Redovni
stomatološki pregledi su najbitnija stvar u celoj ovoj priči. Navika
odlaska kod zubara nije nam svojstvena, a kod nas je sve svedeno na
vađenje zuba, ili eventualne protetičarske intervencije, kad je u
pitanju starije stanovništvo. Ne postoji bolja preventiva od redovnih
poseta stomatologu. Sa druge strane, argument koji se nameće sam po sebi
jeste cena zubarskih usluga u Srbiji. Odgovor je jednostavan. Dakle,
deca i mlađi do 18 godina imaju pravo na besplatne preglede i
stomatološke intervencije, stoga ne treba čekati da problem iskrsne, već
treba blagovremeno brinuti o prevenciji i težiti suzbijanju loših navika
po pitanju oralne higijene kod mladih.
Razlozi zbog kojih se potencira ova tema jesu
konsekvence koje su rezultat loše oralne higijene. Bezmalo desetak
bolesti srca uzrokuju upravo oralne upalne bolesti. Medicinske studije
govore da su oralne upale u uskoj liniji povezane s visokim rizikom od
bolesti srca. Prema tome, ljudi s parodontalnim bolestima imaju veći
rizik od bolesti srca i imaju dvostruko veći rizik od srčanog udara,
nego ostali ljudi. Bolesti desni mogu da dovedu do kardiovaskularnih
smetnji, jer povećavaju stepen upale po celom telu. Upala, oticanje,
crvenilo, toplina i bol. Na taj način telo se štiti od povrede. Sem
toga, loše zdravlje zuba kod trudnica povlači i veći rizik od
prevremenog porođaja, ili komplikacija kada je reč o težini
novorođenčadi. S tim u vezi, apeluje se na intenzivniju kontrolu zuba
kod trudnica, što zbog njih samih, ali najviše zbog zdravlja bebe. Pored
ovoga, bolest desni može pospešiti i razvoj dijabetesa, zbog toga što
uzrokuje povećanje nivoa glukoze u krvi.
Spisak svih bolesti za koje je bolest zuba samo
inicijalna kapisla, vrlo je veliki. Potaknuti ovim činjenicama,
stomatolozi i ljudi koji se bave zdravljem stanovništva, pokrenuli su
manifestaciju koja se održava već 20. put. Reč je o Nedelji zdravlja
usta i zuba, tokom koje se radi na edukaciji koja se odnosi na očuvanje
zdravlja usta i zuba. Učešće u ovoj akciji svake godine uzimaju mnoge
zdravstvene ustanove, humanitarne organizacije i mediji. Cilj je
očigledan - upoznavanje građana sa svim opasnostima po zdravlje, koje su
izazvane lošim navikama po pitanju brige o dentalnom zdravlju.
Kako se da primetiti, spremnost države da
učestvuje u akcijama edukacije građana o važnosti ove teme, ne može da
se ospori. Jedina slaba karika jesu građani, koje je najteže odvići od
uvreženih stavova i loših navika. Zato, potrebno je imati na umu da samo
prihvatanjem dobrih poruka i saveta, a odvikavanjem od navika koje nam
pogoršavaju zdravlje, možemo svoj život učiniti kvalitetnijim, a samim
tim i dužim.
Dalibor Mergel
Vrh
strane
|
