Kako ste odrastali?

            - Kao i većina mojih vršnjaka - uz druženje, fudbal, basket i sve ono što nosi odrastanje. Roditelji su se bavili poljoprivredom, pa sam od malih nogu često bio uz njih, radio i pomagao koliko sam mogao. To me je, na neki način, naučilo radnim navikama i odgovornosti.

            Kako je teklo vaše školovanje?

            - Osnovnu školu završio sam u Starčevu. Učiteljica mi je bila Dušica Pavlica, a razredni starešina Milan Mrđan, profesor muzičkog vaspitanja. Nakon osnovne, završio sam srednju mašinsku školu i stekao zvanje tehničara motornih vozila.

            Gde ste radili nakon završetka škole?

            - Posle škole radio sam različite poslove. Nisam odmah zasnovao stalni radni odnos, već su to uglavnom bili povremeni i honorarni poslovi. Radio sam na mehaničkom održavanju vozila u Starčevu i u smederevskoj železari, zatim u mesari, na poslovima održavanja protivpožarnih aparata, kao i na još nekim poslovima. Negde sam stekao radnu disciplinu, negde naučio da se snalazim, a negde shvatio šta me zapravo privlači i u kom pravcu bih mogao da nastavim.

            Da li se i dalje bavite poljoprivredom?

            - Nažalost, ne. Bavio sam se intenzivno dok je deda bio živ. Nakon toga smo otac i ja polako počeli da smanjujemo broj životinja i površine koje smo obrađivali. Otkako mi je pre dve godine preminuo i otac, potpuno sam prestao da se bavim zemljoradnjom. Zemlju koju posedujemo dajemo pod zakup. Poljoprivreda traži mnogo vremena, snage i posvećenosti, a kada se ostane bez onih sa kojima je to radio, sve postaje mnogo teže.

            Kada ste postali član starčevačkog DVD-a?

            - U vatrogastvu sam oko četiri godine. Mislim da me je to privuklo nakon poslova na održavanju PP aparata, ali i zahvaljujući prijatelju Dejanu Terziću. Svi članovi DVD-a su me izuzetno dobro prihvatili, pa sam taj hobi brzo zavoleo. Kasnije je upravo to uticalo da postanem i profesionalni industrijski vatrogasac. Sada radim u “Rafineriji“. Nešto što je počelo kao volonterski angažman vremenom postalo moj životni poziv...

            Kakva je saradnja sa gradskom vatrogasnom jedinicom?

            - Saradnja je izuzetna i često smo zajedno na terenu. Naravno, profesionalna vatrogasno-spasilačka jedinica uvek rukovodi gašenjem požara, dok smo mi podrška. Mi, kao dobrovoljci, nemamo uvek tako dobru i kvalitetnu zaštitnu opremu kao profesionalci, pa nismo u mogućnosti da obavljamo sve poslove koje oni mogu. Oni dobijaju informaciju o svakom požaru i, po potrebi, pozivaju i nas. Manje požare nekada gasimo i sami, ali u većim intervencijama najvažnija je dobra koordinacija. Tada svaki čovek na terenu mora da zna svoju ulogu.

            Da li je ove godine bilo intervencija?

            - Kao i svake godine, redovno dežuramo u vreme žetvene kampanje, jer tada najčešće dolazi do potrebe za intervencijama. Ove godine imali smo dva velika požara u starčevačkom ataru. U prvom, nedaleko od “Žute pumpe“, potpuno je izgorela velika mašina za baliranje našeg poljoprivrednog preduzeća, kao i veliki broj bala slame. Drugi požar, na bavaništanskom atarskom putu, prouzrokovao je manju štetu. Oba požara su lokalizovana i sprečeno je njihovo dalje širenje. Pošto sva naselja u južnom delu Pančeva, uključujući i Vojlovicu, nemaju vatrogasno vozilo, mi pokrivamo celu tu oblast. To je velika odgovornost, ali i dokaz koliko je važno da Starčevo ima aktivno i dobro organizovano dobrovoljno vatrogasno društvo.

            Da li ste morali da prođete posebnu vatrogasnu obuku?

            - Da. Svi dobrovoljni vatrogasci moraju da polože osnovni ispit iz oblasti zaštite od požara i da dobiju sertifikat. Tek nakon toga mogu aktivno da učestvuju u gašenju požara. Pored toga, ja sam dobio još neke sertifikate. Na primer, na Čardaku sam završio obuku za šumske požare i ove godine sam, nažalost, upravo na tom terenu morao da primenim ono što sam naučio. Trenutno u našem DVD-u ima petnaestak operativno obučenih vatrogasaca koji mogu da izađu na teren. Pored toga, imamo i tri vozača sa “C“ kategorijom.

            Kako je bilo na terenu u Deliblatskoj peščari?

            - Od samog početka bili smo uključeni u gašenje požara u Peščari. Naše navalno vozilo je skoro svakog dana bilo tamo, kao i kombi koji smo dobili od Gradskog vatrogasnog saveza i kojim prevozimo vatrogasce iz našeg i drugih DVD-ova. Prvi požar koji je nastao uspešno je lokalizovan i ugašen, ali se potom na drugom mestu pojavio veći i znatno opasniji požar. I on je trenutno lokalizovan, ali će dežurstva biti potrebna još neko vreme. Požari su počeli u dubokim i teško pristupačnim delovima šume, što je dodatno otežavalo intervenciju. Zbog nepredvidivog vetra brzo su se širili i u jednom trenutku ugrozili nekoliko okolnih sela. U takvim situacijama vidi se koliko su važni dobra organizacija, obučeni ljudi i brza reakcija.

            Šta biste poručili Starčevcima?

            - Volonterizam je danas, nažalost, slabo zastupljen, a veoma je važan. Upravo zahvaljujući volonterskom radu ja sam pronašao svoj životni poziv. Pozvao bih Starčevce, posebno mlađe ljude, da se uključe u neku od volonterskih organizacija kojih ima i u našem mestu. Možda će na taj način pomoći drugima, ali i pronaći sebe. Nekad čovek upravo kroz rad za zajednicu otkrije šta ga stvarno ispunjava.

Predrag Stanković