Ovom prilikom ona nam otkriva kako se postižu najbolji rezultati i gde će sve nastaviti svoje dalje usavršavanje.
Kako je proteklo detinjstvo?
- Najviše sam volela da se igram s društvom u zabavištu i sa rođacima koji su moje godište. U vrtiću, vaspitačice Ivana Filipović i Ivana Šajić su mi pomogle da se uklopim u društvo jer sam jedinica u porodici. “Žmurke“ i “jurke“, tada su nam bile omiljene igre...
Živim blizu centra mesta, tako da je parkić na Trgu bio mesto gde sam često dolazila. Kod kuće sam volela da crtam i da se igram sa psom i mačkom. Od malih nogu sam želela da postanem naučnik i imam laboratoriju. Tad sam se najviše ugledala na Nikolu Teslu. Jedno vreme sam htela da budem geolog i da istražujem prirodu, a posle astronaut, da vidim šta se nalazi oko nas u svemiru.
Šta još pamtiš iz tog vremena?
- Pamtim učiteljicu Snežanu Antonijević koja nas je učila lepim stvarima vezanim za život i školu. Učila nas je drugarstvu i da se ni jedno dete ne oseća izdvojeno zbog učenja, oblačenja... U prvom i drugom razredu sam išla u produženi boravak i tu mi je u lepom sećanju ostala učiteljica LJilja Velinov. Pomagala nam je uvek razgovorom kad imamo neki problem koji je trebalo rešavati. I društvo je bilo lepo. Žao mi je što se sada rastajemo.
Koji su ti bili omiljeni predmeti u školi?
- Matematika i hemija . Logički zadaci i komplikovane stvari oko kojih treba malo više da se razmišlja, privlačili su me što se tiče matematike. Hemija mi je zanimljiva jer je malo opširnija i teže ju je svatiti, naročito teoriju. Eksperimenti su mi još od malena bili zanimljivi. Kao mala, maštala sam da imam laboratoriju u kući i da “mućkam“ neke supstance.
Išla sam na gradska takmičenja iz istorije, srpskog jezika, matematike, hemije, a iz biologije samo na školsko. Nastavnici su nam dosta pomagali da sve savladamo i bili uz nas. Kad se pojave problemi, zajedno smo ih rešavali.
Čime si se bavila u slobodno vreme?
- Jednu godinu sam se bavila folklorom u prvom razredu škole. Na to sam se odlučila verovatno zbog društva. Bilo mi je zabavno i lepo, ali više me je zanimao sport i kasnije sviranje. Zato sam trenirala odbojku tri godine. Htela sam da budem šampion. Pošto sam upisala muzičku školu, prestala sam da treniram.
Kako je izgledao tvoj muzički put?
- U trećem razredu osnovne škole upisla sam pančevačku muzičku školu, odsek - violina, jer mi je to najinteresantniji instrument. Na početku školovanja je bilo teško, čak sam razmišljala i da odustanem, ali posle je sve došlo na svoje mesto jer sam bila uporna. Profesorka Aleksandra Tajdić me je na neki način “usavršila“, sve loše stvari sam sa njom ispravila. Učestvovala sam na školskim takmičenjima i osvajala prva mesta. Tamo sam upoznala divne prijatelje i sa nekima ću nastaviti dalje školovanje. Uzor mi je Stefan Milenković zato što je bio uporan i dostigao svoj cilj. Volela bih da budem kao on. Muzika mi znači, jer, na neki način, leči dušu kad ti je teško. Isprazni sve loše iz tebe...
Da li imaš neki životni moto?
- Da. Moj moto je - kad nešto zacrtaš, moraš to i da ostvariš. Ne mogu da zamislim sebe da nisam nešto ostvarila. Sve mora da bude kako sam zamislila i nema sredine, već samo najbolje. Kad to postignem, osećaj je prelep. Budem ponosna na sebe i bude mi drago što nikad, ni u jednom trenutku, nisam odustala i što sam se borila do kraja.
Mislim da će mi stečeno znanje dosta značiti i za dalje školovanje i kroz život.
Koju srednju školu želiš da upišeš? Čime bi volela da se baviš kasnije u životu?
- Upisujem Gimnaziju “Uroš Predić“ u Pančevu, prirodno-matematički smer i Srednju muzičku školu “Jovan Bandur“. “Idu“ mi prirodne nauke, učim ih sa uživanjem i zanimljivo mi je. Posle bih hetla da završim Elektrotehnički fakultet i da osnujem svoju firmu. Interesuje me nešto vezano za računarstvo ili obnovljive izvore energije, sistemi struje...
Milena Jovišić