Kasnije, on se vraća  u naše mesto. Počinje da se bavi sportom. Trenutno igra u Fudbalskom klubu “Borac“, na poziciji na sredini terena, a povremeno da možemo videti  i u polušpicu. Starčevci, inače, imaju priliku da ga svake druge nedelje gledaju na Opštinskom stadionu na utakmicama našeg kluba.

            Recite nam nešto o Vašem detinjstvu i odrastanju?

            - Do svoje desete godine živeo sam u Donjem Milanovcu, lepom mestu pored Dunava, u Đerdapskoj klisuri.  Otac je dobio posao u tom kraju pa smo se preselili i živeli u ovom gradu. Tamo sam i započeo školovanje u osnovnoj školi sa istim imenom kao i u Starčevu: “Vuk Stefanović Karadžić“.

            A kako je teklo školovanje?

            - Nakon povratka u ove krajeve od četvrtog razreda osnovne škole pohađao  sam  starčevačku školu. Prvo mi je učiteljica bila Slavica Kozačenko, a posle razredna Vesna Rajić. Pošto sam bio “vukovac“, upisao sam pančevačku gimnaziju. Nakon završene prve godine gimnazije prebacio sam se u srednju elektrotehničku školu, smer multimedija, i sada sam trenutno na četvrtoj godini.

            Kada ste zavoleli fudbal?

            - Fudbal sam zavoleo još kao mali, pa sam već u prvom razredu osnovke počeo sa treninzima u lokalnom fudbalskom klubu “Poreč“. Teško mi je bilo da se probijem jer sam uvek bio najniži u svojoj generaciji, ali je želja za fudbalom bila jača od toga. Bio sam uporan.

            Kako je tekla karijera nakon povratka iz Donjeg Milanovca?

            - Nakon povratka u Starčevo igrao sam prvih šest meseci u našem “Borcu“. Posle toga sam otišao u pančevački klub “Voja Gačić“, gde sam igrao dve godine. U fudbalskom klubu “Železničar“ iz Pančeva igrao sam od 2020. do 2023. godine. Jednu sezonu nakon toga sam bio “na pozajmici“  u pančevačkom “Dinamu“, pa još jednu u “Želji“. Naposletku sam se ponovo vratio u “Borac“, gde i sada nastupam.   

            Kako se osećate u “Borcu“?

            - Svi su me lepo prihvatili i tu se ipak osećam najbolje jer tu igraju svi moji drugari. Tu je i Stefan Lukić, moja generacija i veliki prijatelj. Najviše mi prija što se ovde osećam domaćinom i što je atmosfera oko kluba izuzetno dobra.

            Čime se još bavite pored fudbala i škole?

            - Radim u Pančevu u jednom frizerskom salonu. Još davno sam iz šale šišao drugare, pa sam ovaj posao zavoleo. U početku, dok sam savladavao ovaj zanat, bilo mi je zanimljivo, a sada pored toga mogu da zaradim za džeparac. Ipak, novac mi nije bio osnovni motiv...   

            Gde vidite sebe u budućnosti?

            - Planiram da, nakon završetka srednje škole, upišem Fakultet za bezbednost i da se kasnije bavim tim poslom. Što se fudbala tiče, mislim da su šanse za profesionalnim igranjem prošle. Kada sam bio u Donjem Milanovcu imao sam pozive iz “Zvezde“, “Partizana“ i OFK “Beograda“, ali zbog daljine nisam kao tako mali mogao da zaigram u tim timovima koji bi mi, možda, osigurali neku fudbalsku budućnost.

            Šta bi ste poručili sugrađanima?

            - Poručio bih im da svi zajedno čuvamo naše mesto koje je jedno od najuređenijih nasnjlja u okruženju. Ne treba bacati smeće po centru, putu i zelenim površinama i treba biti ponosan na lepotu našeg Starčeva. 

Predrag Stanković