NAVIGACIJA
INTERVJU:I SA ČLANOVIMA GRADSKOG VEĆA
PREDRAG ŠKALJAK, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽEN ZA OBRAZOVANJE
Škole će morati da štede
Moj plan je da smanjim troškove energije. Neke škole u Srbiji su već ušle u pilot projekat u Negotinu, Majdanpeku i Sremskoj Mitrovici, a to podrazumeva sanaciju prozora, fasade i sve ono što utiče na grejanje, kaže Škaljak
Na sednici Skupštine grada krajem aprila smenjeno je nekoliko funkcionera i odbornika, pa je tako za novog člana Gradskog veća zaduženog za prosvetu izabran Predrag Škaljak umesto Nade Čikoš (članovi DSS-a), a razvojem sela ubuduće će se baviti Jelenka Novaković, a ne Siniša Kojić (članovi DS-a).
Predrag Škaljak (1973. godište) je inženjer mašinstva i zaposlen je kao nastavnik stručnih predmeta u Srednjoj školi “Mara Mandić“. Predsednik je Izvršnog odbora Mesne zajednice Banatsko Novo Selo. Član je Demokratske stranke Srbije i član Gradskog odbora ove stranke. Od 2008. godine je odbornik u gradskoj Skupštini. Oženjen je i otac je jednog deteta. Živi u Banatskom Novom Selu. Posao većnika će obavljati volonterski do kraja ove školske godine. Posle toga će u Gradskom veću biti na stalnom radu.
Kakva je situacija u školama?
- Krizu kroz koju prolazi naše društvo i te kako osećaju sve škole. Škole su ušle u problem 2009. godine. Ove godine za osnovno obrazovanje predviđeno je 109 miliona dinara, a za srednje obrazovanje 56 miliona. Grubo, oko 25 procenata su smanjena sredstva osnovnim školama, a za 20 srednjim. Složićete se da je i inflacija učinila svoje tako da su smanjenja i malko veća.
Jeste li obišli do sada neke škole?
- Jesam, obišao sam pet škola, ali plan mi je da za pola meseca obiđem sve.
Sa kakvim se problemima susreću škole?
- Škole imaju dug preko 20 miliona dinara, najviše za grejanje. To je problem koji nas čeka, ali koji miruje. Prošla je grejna sezona, ali čeka nas druga sa početkom nove školske godine. Procene ljudi u Sekretarijatu za obrazovanje su da ako ne počnemo da rešavamo dugove oni će skočiti na više od 40 miliona dinara.
Koliko duguje škola u Starčevu?
- Tu je specifična situacija. Po papirima stoji da duguje samo 27.000 dinara, ali to je nerealna cifra. Direktorka je novcem dobijenim ove godine pokrila troškove, ali ne znam čime će se kupiti lož ulje za narednu grejnu sezonu. Mislim da će tu biti problema.
Prošle godine nije bilo sređivanja škola, kakav je plan za ovu godinu, s obzirom da nam se bliži letnji raspust?
- Nažalost investicije su osetile krizu. Škole su pre dve godine bile prava mala gradilišta. Kada dođe raspust neko je radio fasadu, krovove, stolariju, elektroinstalaciju, a ove godine će se raditi samo gorući problemi, elektroinstalacije u nekoliko škola i u dve škole sanacija grejanja. Krečenje i slični radovi neće biti mogući.
Hoće li se nešto raditi u OŠ “Vuk Karadžić“ u Starčevu?
- Od investicija ništa.
Zašto?
- Znate kako, ja sam došao na pola mandata, budžet je već usvojen, za ovu godinu nemam puno manevarskog prostora.
Zbog čega već dugo nema konkursa za neka radna mesta u školama?
- Republika je ta koja propisuje da li ima konkursa ili ne. Za sada je tako kako je i čekamo da oni raspišu neki konkurs za nastavnike i profesore.
Kakve nam novosti donosite?
- Imamo ideju da ove godine škole postanu zone saobraćajnih bezbednosti. To bi značilo da ove godine bar kod dve škole bidu urađeni ležeći policajci, pojačana signalizacija itd. Opet kažem da ove godine ne možemo pričati o nekim velikim investicijama.
Imate li neki dugoročni plan?
- Moj plan je da smanjim troškove energije. Neke škole u Srbiji su već ušle u pilot projekat u Negotinu, Majdanpeku i Sremskoj Mitrovici, a to podrazumeva sanaciju prozora, fasade i sve ono što utiče na grejanje. I koliko sam video u Majdanpeku je došlo do š energije više od 40 odsto. To su mi neke dugoročne smernice i tako bismo smanjili troškove.
Vi ste takođe čovek iz prosvete, pa nam kažite na koje stvari nastavni kadar može da utiče, a koje nisu vezane za novac?
- Pa to je savesno obavljanje posla, a to je ono čemu, u kriznim vremenima, treba svi da se posvetimo.
Ivana Vojnović
JELENKA NOVAKOVIĆ, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽENA ZA RAZVOJ SELA
Nastavlja se razvoj sela
Pomoći ću selima da urade barem ono najprioritetnije, jer su neka sela prošle godine dobila novac, a nisu uspela da ostvare ono što su htela, ističe Novaković
Jelenka
Novaković (1961. godište) je diplomirani inženjer poljoprivrede. Zaposlena
je u Društvenom vodoprivrednom preduzeću “Tamiš-Dunav“. Član je Demokratske
stranke i drugi mandat je odbornik u lokalnoj skupštini. Udata je i majka je
četvoro dece. Živi u Banatskom Novom Selu. U Gradskom veću neće biti u
stalnom radnom odnosu.
Šta ste zatekli u vašem sektoru?
- Još pokušavam da sagledam gde sam trenutno i šta sam zatekla. Uključena sam u periodu kada su planovi usvojeni, a planovi nisu krenuli u realizaciju ili su krenuli sporadično, pa pokušavam da napravim presek. Od sela do sela se sve razlikuje. Neka su već odmakla sa realizacijom planova za ovu godinu, a neka se još spremaju. Ostvarila sam kontakte sa predstavnicima seoskih mesnih zajednicama kako bih saznala ko se sa kojim problemima susreće i gde bi im trebala moja pomoć.
I? Kojim selima će biti najviše potrebna vaša pomoć?
- Svima. Svesni smo da nam je budžet prošle godine bio umanjivan, a ove godine takođe. Sećate se, ranijih godina su sela imala vrlo razvojan period, pa je ovo umanjenje novca tu njihovu energiju korigovalo i to doživljavaju porazno. Trebaće im pomoć da sagledaju prioritete, jer sve ono što su hteli možda neće moći da ostvare ni sledeće godine.
Nekako ste, čini mi se, imenovani u najgore vreme. Pa šta možete da uradite sada kad je već usvojen budžet?
- Pomoći ću selima da urade barem ono najprioritetnije, jer su neka sela prošle godine dobila novac, a nisu uspela da ostvare ono što su htela.
Kako ste zadovoljni razvojem Starčeva?
- Mogu samo da budema zadovoljna i da pohvalim jer je Starčevo jedno od sela koje prednjači u odnosu na sva ostala i Stračevci to dobro znaju. Ostala sela mogu samo da koriste Starčevo kao uzor. Tu je značajan angažman i energija njihovih predstavnika kao i pokrajinskog i gradskog odbornika Petra Andrejića. Zaista, vrlo upečatljiv razvoj u odnosu na vojvođanska sela, a ne samo pančevačka. Sve pohvale.
Imate li neku zamerku?
- Ne bi bilo zbogdno da krenem prvo sa zamerkama, tako da nemam zamerku ni na jedno selo.
Da li je bilo nekih neprijatnih iznenađenja kada ste postavljeni za člana Gradskog veća?
- Ne, ništa neprijatno. Sasvim je prijateljski odnos od strane svih kolega.
Čemu ćete težiti u svom radu?
- Pa razvoju sela (smeh). Zaista ću se potruditi da sela dobiju pristojan oblik, pristojnu infrastrukturu, i to što neko živi u Brestovcu, Glogonju ne treba da mu bude smetnja već treba da ima sve što imaju stanovnici grada. Zato očekujem podršku kolega iz sela. Težicu da se paralelno razvijaju i grad i sela i tu neću praviti diskriminaciju.
Ivana Vojnović
Sajt je optimizovan za MSIE 7 i rezoluciju 1024x768.
©2010 Webmaster